Jedno žensko ime uklesano u kamen nalazilo se pored ulaza u franjevački samostan sve dok nije nestalo polovinom XX veka. Nije ostala ni jedna fotografija tog kamena, ipak, pamti se šta na njemu pisalo.
Ko je prva Subotičanka za koju se zna, imenom i prezimenom? Živeli su ljudi na ovom mestu hiljadama godina, ostali su za njima grobovi, ali ne i imena. U Gradskom muzeju je izložena arheološka zbirka nakita koji je iskopan u ovom kraju. Neimenovane pripadnice drevnih plemena nosile su đinđuve koje se ne razlikuju puno od današnjih. Ponele su ih sa sobom u grob da i na onom svetu budu doterane. Narodi su još dugo odlazili i dolazili na ovu stepu i obalu jezera pre nego što je neko konačno na hartiju zabeležio postojanje tvrđave i stanovnika mesta Zabadka. Papir je prošao test vremena i sačuvao zapis o Augustinu, lopovu iz Zabatke.
Pisana istorija Subotice počinje te 1391. godine, međutim, u starom utvrđenju se nalazio jedan mnogo stariji zapis u kamenu, sa ženskim imenom. Bio je to nadgrobni spomenik iz vremena Rimskog carstva. Spomenik je za života podigla sebi i svojoj rano preminuloj deci Rimljanka Aurelija Primitiva. Da li je ona živela ovde i da li možemo da je smatramo prvom znanom Subotičankom?
Nekada se lako posezalo za ovom tvrdnjom, u vreme kada se o prošlosti govorilo kroz romantične priče i bajkovite slike. U novije vreme, istoričari se ne usuđuju da daju konačan sud o ovome, zbog toga što je još mnogo toga u magli. Ovde nikada nije bilo rimskog grada, mada su postojala privremena naselja koja su Rimljani osnivali i izvan granica carstva, kada su potrebe to nalagale. Pisac, bibliograf, upravnik Gradske biblioteke Blaško Vojnić Hajduk (1911-1983) zapisao je da su u našem gradu živeli Rimljani “na osnovu nađenih raznih bakarnih i zlatnih predmeta, oružja, nakita i novca”, i da kula postoji od tog doba.
Kasnije je Gašpar Ulmer utvrdio da je kamena tvrđava nastala 1470. godine i da je pre toga na tom mestu bilo jedno skromnije odbrambeno utvrđenje načinjeno od zemlje i drveta. Time nije rešena misterija otkud kamenje i stenje za gradnju, u količinama koje bi danas merili vagonima. Govorimo o vremenu kada je jedini transport do ovog mesta bio konjski i volovski, na točkovima od drveta. Pored toga, uz sve poštovanje, Subotica nije imala značaj koji bi zahtevao nekakav faraonski poduhvat.
S druge strane, u arhivskoj građi iz XVIII i XIX veka pominje se nekakav kamenolom u blizini Subotice, posle današnjeg naselja Palić, s desne strane puta za Horgoš. Izvesni inspektor Jozef Visinger zabeležio je 1820. godine da se ispod površine nalazi kamen koji su Subotičani koristili, ali su odustali od eksploatacije zbog “udaljenosti od grada i nedostatka potrebnog znanja”.
Sva ta saznanja ne pomažu nam puno oko pitanja spomenika Aurelije Primitive. Da li je živela i sahranjena tu, ili je kamen dovukao neki ljubitelj antikviteta? Pričamo o vremenu kada je pismenog sveta bilo vrlo malo. Da je donesen samo kao kamena građa za utvrđenje, verovatno bi uz njega bilo još raznorodnog kamena iz “druge ruke”.
Na kraju krajeva, da li je to toliko važno? U Sinju (Hrvatska), na zidu kuće u glavnoj ulici, postavljen je jedan nadgrobni spomenik iz vremena starog Rima. Pre dva milenijuma naručili su ga neutešni roditelji u spomen na svog sinčića koji je umro još kao dečak. U kamenu je uklesan kako drži svoju omiljenu igračku – loptu. Ono što je tu zanimljivo, jeste da lopta na sebi ima petouglove, poput današnjih fudbalskih, koje zovemo “bubamara”.
To je bilo dovoljno da se stari Rimljanin proglasi za prvog nogometaša, a Sinj za mesto gde se fudbal igrao pre 2000 godina. Ova priča našla se na naslovnoj strani FIFA biltena 1969/1970. Iako je spomenik najverovatnije donet iz jednog rimskog vojnog logora gde je ta porodica živela, Sinjani su ga prihvatili kao svog i redovno priređuju igrokaze i svečanosti u čast prvog „fudbalera“.
Bilo bi mnogo manje pretenciozno proglasiti Aureliju Primitivu za prvu Subotičanku, makar u svrhu turističke promocije grada. Neko je davno prepoznao njenu vrednost kada je kamenu tablu uzidao desno od glavnog ulaza u samostan. Tamo se nalazila od 18. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Nestala je za vreme okupacije, kao i još neki vredni predmeti. Ako ga je odneo neko ko ga je smatrao vrednim, možda postoji još i danas u nečijoj privatnoj kolekciji, podrumu, ili u depou nekog muzeja…
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Danasnja prica je kao bajka.
Kamenolom u blizini Subotice? To bi bilo dobro istraziti, ali mi prosto deluje nemoguce (mada bih voleo da je moguce). Uzgred, steta sto je taj nadgrobni spomenik nestao. Onome ko ga je otudjio verovatno nista nije znacio i verovatno lezi negde zaboravljen i zaturen. Mozda bi se po sastavu kamena moglo saznati odakle potice.
Mozda je ovde ta nadgrobna ploca?
29835 Grabstele des Aurelius V.. und der Aurelia Primitiva
Ukucajte u Google i pogledajte. Moguce da je to neki trag narecene ploce.
Kertvaros, molim vas posaljite link, jer ovo sto ste napisali ne nista ne otvara!?
Licno pretpostavljam da je Subotica od uvek bila naseljavana zbog konfiguracije svoje okoline. Mocvare su uvek bile vazne za ljudska naselja jer su bile izvor hrane (riba, divljac itd) sa druge strane zbog svoje teske pristupacnosti su ujedno i bile dobar zaklon i zastita od potencijalnih neprijatelja. Bilo bi zanimljivo saznati nesto o geoloskom poreklu nadgrobnog kamena. Danasnjim geoloskim metodama se moze tacno utvrditi iz kojeg kamenolom taj artefakt potice, a iz samog napisa, njegovog nacina pisanja (ortografije) i naravno sadrzaja (poruke obicno sa datumom) se vrlo ekzaktno moze istorijski datirati. Ljudi koji su u srednjem veku naseljvali prostore antickog Helenskog i Rimskog bazena, razvlacili su ostatke iz te epohe, narocito kamen i bronzu, razbijali sve to i lomili za tucanik na putevima ili za temelje vlastitih gradjevina odnosno kao dobrodosli kamen za vlastitu gradnju. Razvojem humanisticke ideje i prosvecenosti, u mnogim zamljama Zapadne evrope nastaje svest o sveevropskoj antickoj kulturi i uceni ljudi iz tih zemalja pocinju sa spasavanjem onoga sto je jos ostalo od antickog nasledja. Ti spaseni artefakti su i danas po zapadnoevropskim muzejima. Narodi koji se danas naseljavaju na tim prostorima smatraju da spaseni ostaci antike koje nisu uspeli da uniste, pripadaju njima i traze njihov povratak jer su „ukradeni“ Ne sumnjam da su Rimske legije i kohorte prolazile kroz nase krajeve tim pre je Segedin – Partiscum, bio vece i vazno Rimsko uporiste izmedju Dunava i Tise u Rimskoj provinciji Panoniji.
Postojao je kamenolom u Subotici, mislim negde oko Bajnata , a o tome svedoci iz 18.veka spisak zanimanja u Subotici na kojem su i kamenolomci. Ali taj kamen bio je loseg kvaliteta i kamenolom bez buducnosti. Tvrdjava nije gradjena od tog kamena, a od istoricara sam cuo da je kamen za nju donet od rusenja temisvarske tvrdjave. Kako je transportovan odatle i sa drugih mesta, ostaje misterija.
@ Smorena
Ne uspevam da posaljem link.
29835 Grabstele des Aurelius V.. und der Aurelia Primitiva
Ukucajte jednostavno u Google pretrazivac gornji tekst i dobicete odgovarajucu stranicu. Istina na nemackom, ali se opet i to moze prevesti preko Google.
Poznato mi je da je ne tako davno postojao „kamenolom“ negde nakon Palica, da li u Backim vinogradima ili cak blize Hajdukovu, poznato mi je cija je bila firma, ali ne znam ni o kakvom se kamenu radilo niti da li ima ikakve veze sa navedenim.
U svakom slucaju je lepa prica, steta sto se ne moze nista blize utvrditi.
Link ka stranici sto gospodin Kertvaros spominje.
http://lupa.at/29835
Najlepse vam hvala Pajo.
@Trisica…Verovatno je laporac u pitanju, a @Miodrag navodi drugu lokaciju i kamen losijeg kvaliteta sto ne treba biti cudno jer laporac nije cvrsta stena, pogotovo ako sadrzi manje kalcijuma. Nas cernozem je formiran na slicnoj maticnoj steni, lesu, koji je jos rastresitiji i meksi. Verovatno negde u vecim dubinama umesto lesa ima laporca. Sta ces, ne moze i dobar kamen i plodna zemlja.
Za plocu pise da se nalazi u Narodnom muzeju u Nisu
Postavlja se pitanje da li je to stvarno ta nadgrobna ploca o kojoj pise Lansky. Cuva se u Muzeju u Nisu, nadjena je na lokaciji mesta Ravna kod Zajecara. Rec je o Aureliusu V – zastavniku (imaginifer) Dardanske kohorte u kojoj je sluzio 22 godine i njegovoj supruzi Aureliji Primitiva (prvorodjena) koja je prozivela 50 godina. Nazalost o nadgrobnoj ploci sa Suboticke tvrdjave nemamo nikakvih konkretnih i opipljivih tragova da bi mogli uporediti te dve ploce. Jedino sto je ideticno je deo teksta – „Aurelia Primitiva“. Sama cinjenica da se jedna i samo jedna nadgrobna ploca spominje ne govori u prilog Rimske tvrdjave, jer mesto gde su ljudi boravili i na duzi period ziveli i sahranjivali svoje mrtve i ostavili neki svoj dublji trag (gde spadaju i groblja) jednostavno nema nekih drugih svedocenstava.
To o čemu se povela priča…piše „der Aurelia Primitiva“ „der“ znači da je muško…e sad… ili nije ta ploča ili je „prva subotičanka“ subotičanin…
@ Sosa
…e sad… ili nije ta ploča ili je „prva subotičanka“ subotičanin…
…ili ti ne znas kako glasi u nemackom jeziku genitiv singulara licne imenice Aurelia.
Kertvaros – Na početku teksta piše da je to ime sa franjevačkog samostana „nestalo“ polovinom 20. veka. Može se pretpostaviti da je tada ploča iz nekih razloga uklonjena, a to je moguće ako bi neko imao volje i vremena da „presliša“ svu dokumentaciju iz tog vremena. Ili da se od samostana traži da se izjasne da li imaju evidenciju o postojanju takve ploče-imena pre Drugog svetskog rata, početkom 20.veka ili ranije. Postoji „Hronika Franjevačkog samostana“, koja je malo teže dostupna ali ima kopiju (trenutno nije kod mene), pa možda i u njoj piše. Ili treba prelistati zapise Blaška Hajduk Vojnića, koji je odmah posle rata bio upravnik biblioteke-muzeja u Subotici, pa je možda na osnovu svog viđenja to napisao.
@ M
Ceo problem je u tome sto nema nikakvih konkretnih podataka o celoj prici. Tesko da bi samo tako na franjevacki samostan, pa jos direktno na ulazu neko postavio nadgrobnu plocu neke zene pa jos i nekrstene. Verovatno je nesto bilo, a to sto je bilo tumaceno je na razne uglavnom subjektivne nacine. Svako je toj prici dodavao ponesto svoje sto je licno smatrao za shodno. Postavlja se pitanje kakav drustveni i ekonomski status je jedna zena morala imati da bi sebi za zivota mogla podici spomenik. U svakom slucaju morala bi biti iz jako visokih (i bogatih) slojeva drustva. Takvi drustveni slojevi Rimskog stanovnistva nisu boravili po perifernim provincijama imperije. Tim pre sto je tamo uglavnom bila vojska a i ta vojska je cesto bila regrutovana od pripadnika okolnih plemena i naroda koji su tamo ziveli i samo najvisi oficiri su bili Rimski gradjani. Vojnici koji su sluzili u Rimskim legijama bi obicno nakon 17 godina sluzbe dobili kao neku vrstu penzije obradivu zemlju i to uvek van granica Rima. kada je rec o jednoj nadgrobnoj ploci, bez poznavanja uklesanog teksta , sve je samo spekulacija i nagadjanje.