Prvi subotički neboder

Gradovi su uvek imali neke svoje međaše u arhitektonskom razvoju. Često je pojava novih materijala i konstruktorskih rešenja, gurala točak napretka. Ulaznica u 20. vek i moderno doba, svakako su bili soliteri – neboderi – oblakoderi… betonski džinovi, odraz stremljenja čoveka ka visinama ali i transparent ekonomske moći. Visokih kuća je bilo i ranije ali do početka upotrebe čelika i betona, gradnja u visinu značila je deblje zidove u nižim spratovima i manju ekonomičnost. Danas se neboderom smatra zgrada koja ima deset ili više spratova, ne računajući prizemlje.

Kod nas se može često čuti da nama u ravnici nisu potrebene visoke vertikale. Može biti da je tako ali ako se vratimo u vreme kada u naše krajeve stižu slike iz dalekog sveta pa sve dok i sami nismo dobili prve "kule", svaki grad koji je držao do sebe MORAO je da ima svoj soliter.

Najstariji na prostoru Jugoslavije ima Rijeka (krajem tridesetih), danas je to hotel "Neboder" ali je Rijeka (Fiuma) tada još u Italiji. Beogradska palata Albanija je otvorena 1940. godine a rat je sprečio realizaciju najviše zgrade na Balkanu – Mitićeve robne kuće u Beogradu i izgradnju "Batine" zgrade u centru Zagreba.

Palata Albanija


Evo nas ponovo u Subotici, godina je 1960. Gradi se četiri solitera : dva stambena na Radijalcu (Antićevi soliteri), zgrada Radničkog doma (danas OU) i administrativna zgrada Sreza, kasnije Skupštine opštine.

Prvi je vrpcu presekla ona koju će dugo zvati "nova gradska kuća", građena po projektu Aleksandra Kelemena iz Bajše. Po ideji tadašnjih urbanista, u staroj Gradskoj kući bi ostao muzej, galerija, dom kulture a upravni centar grada bi bio na drugom mestu. Izgradnjom nove zgrade suda, do pola je stigao taj novi široki bulevar ali se tu zaustavio da do danas to bude još uvek samo – Senćanski put.


Danas, pola veka kasnije, zgrada Skupštine opštine se drži odlično. Građani ne žude više toliko za visinom ali im ponestaje prostora na zemlji. Nove zgrade ne ostavljaju ni metra zelenih površina a o ovakvim travnjacima i bazenima nema ni zbora.


Za posleratnu arhitekturu često se pogrešno kaže da je socijalistička, mada je kod nas jako malo socrealističkih primera (ko je bio u SSSRu ili zemljama istočnog lagera, mogao je da uoči razliku). Iako građena u doba socijalizma, naša novogradnja je u duhu tadašnjih svetskih trendova u arhitekturi.

Nama koji doživljavamo ovaj grad kao deo svoga bića, ostaje da šetajući ulicama, u mašti prizovemo još neki ovakav soliter i uglavimo ga na neki zapušteni ćošak ili plac…jer novih više neće biti.

Aktuelno početkom šezdesetih

Pre rata na tom mestu su vojni objekti

Izgradnja

Šezdesete



KOMENTARI

  1. Petar kaže:

    Hvala Bogu da se neko konacno setio da napise nesto o toj gradjevini!

  2. jasso kaže:

    A dali ste znali da je nasa nova gradska kuca najvisa zgrada u republici Srbiji, posle zgrada iz beograda.

  3. Petar kaže:

    Molim?
    Cak nije ni u top 20 najvisih gradjevina Srbije.

  4. Petar kaže:

    Medju tih top 20 najvisih gradjevina ove zemlje je TV toranj u crvenom selu (nisam siguran da li je crveno selo), na cetvrtom mestu. Visok 218.5 metara.

  5. Dreamgirl kaže:

    Suboticki jarbol (mast) je navisi u Srbiji

    https://www.gradsubotica.co.rs/suboticki-mast-na-prvom-mestu/

  6. Duqi kaže:

    A koliko joj iznosi visina?

  7. Petar kaže:

    Procitaj moj prethodni komentar.

  8. Sima kaže:

    Uživanje je, kao i uvek, pročitati i saznati nešto novo iz članaka meni omiljenog autora Lansky -a. Hvala i na divnim fotografijama

  9. Duqi kaže:

    Petar:

    Procitaj moj prethodni komentar.

    Mislio sam na visinu zgrade nove opstine 😉
    Jedino fali taj podatak za zgradu… Inace odlican tekst.

  10. Perkan kaže:

    Prvi i jedini….mozda jednog dana umesto zatvora ili ,,kostura,, bude nesto visoko

  11. Ognjen kaže:

    Sjajno

OSTAVITE KOMENTAR