Psihološka podrška tokom samoizolacije i karantina

Ako ovih dana osećate uznemirenost i strah važno je da znate da je to sasvim normalna reakcija na novonastale okolnosti i da niste sami. Tim stručnih ljudi okupljen u Centru za lični razvoj “Spektrum” je već početkom nedelje otvorio kontakte za online psihološku pomoć u krizi svima kojima je potrebna.
Ako tokom samoizolacije i karantina ne možete sami da se izborite sa svojim uznemirujućim osećanjima i mislima na raspolaganju su vam mejl: office@centarspektrum.com, poruke na Facebook stranici Centra za lični razvoj Spektrum ili na dežurni telefon 0644193619 ili 024534438 za zakazivanje online razgovor.

A o tome šta nam se dešava i ko su najosetljivije kategorije govorimo sa Karolinom Vereš, psihologom.

“Gledajući iskustva drugih ljudi svi smo postali svesni da će pojavom zaraženih osoba korona virusom u Srbiji  biti samo pitanje vremena kad će i naš život biti promenjen.  A svako prilagođavanje na stresne događaje, pogotovo ako je naglo, burno i bez naše želje, budi u nama reakciju sa izmešanim neprijatnim osećanjima i telesnim senzacijama. Kada se naš normalni i uobičajeni životni tok  promeni u ovako drastičnoj meri kako je to sada, mi govorimo o visokostresnoj kriznoj situaciji – kaže Karlolina Vereš ukazujući na razne aspekte neizvesnosti i brige koju trenutno svi delimo, ma kojoj grupaciji da pripadamo, da li se radi o deci, mladima, roditeljima, sredovečnim ljudima, starijim osobama.

“Ljudi mogu različito da reaguju na krize, ali kad zahvata većinu ljudu, kao što je slučaj sada, možemo da primetimo da je manje-više svako uznemiren i uplašen. Ova osećanja su dodatno pojačana ako su nam na primer, članovi porodice ili prijatelji u inostranstvu i ne mogu da dođu kući ili imamo nekog ko spada u rizičnu grupu ljudi: starije bake i deke, roditelje, ili one koji imaju neke hronične bolesti. Možda se ne brinemo za sebe, ali smo uplašeni zbog njih. Veliki izvor nesigurnosti dolazi iz promene egzistencijalnih uslova jer većinu građana pogađa i očekuje smanjen obim posla, ograničena mogućnost rada ili istek ugovora.

Ovo stanje sada utiče na sve domene našeg životnog funkconisanja, uzdrmava naše temelje. Sve to prati i promena u psihološkom nivou. To znači da je normalno da sada svi manje ili više osećamo strah, da smo zabrinuti i uznemireni. Iz tog razloga svima nama je važno da dobijemo podršku i da imamo ljude sa kojima možemo da razgovaramo i da se umirimo. Iz tih razloga stručnjaci mentalnog zdravlja ponudili su besplatnu psihošku podršku osobama u krizi tokom samoizolacije i karantina kada ne mogu sami da se izbore sa svojim uznemirujućim osećanjima i mislima.

“Sa aspekta mentalnog zdravlja ova krizna situacija najviše će uzdrmati ljude koji su generalno skloniji anksioznosti  jer će je još pojačati.  Realno je očekivati da će neki imati i panični napad, kada je zaista potrebno da se jave psihologu. Druga grupa ljudi koji će se teže prilagoditi ovim okolnostima su traumatizovani ljudi, ljudi sa post-traumatskim stresnim sindromom, oni koji su već sa teškoćama preživeli događaje kao što je rat, inflacija, bombardovanje, bilo kao odrasli ili deca, i koji možda nisu emotivno proradili ta prošla iskustva. Kod njih mogu da se pojave flešbekovi odnoso slike i davno zaboravljene uspomene iz ovih perioda, i to praćeno osećanjima vezanim za egzistencijalni opstanak. Možda je neprijatelj sada nevidljiv, ali situacija se subjektivno doživljava slično. Najviše su možda u svemu pogođeni stariji ljudi sa malim penzijama i zdravstvenim teškoćama koji su nemaju na koga da se oslone, jer na primer njihova deca žive u inostranstvu. Oni su najviše izolovani i njima treba najviše pomoći, pogotovo praktične prirode: odlazak u nabavku hrane, lekova, ali i saosećajni razgovor. Njima mogu pomoći komšije i članovi mesne zajednice. Sada solidarnost zajednice može da spasi živote – poručuje Karolina Vereš.



KOMENTARI

  1. Ruzica kaže:

    Hvala

  2. Toranj kaže:

    Teško je reći ko je najugroženiji. Deca osete roditeljsku nervozu, ne idu u školu, suviše slobodnog vremena, a roditelji koji nisu u državnim firmama ostaju bez prihoda. Pored straha od bolesti, pritiska strah od gladi i nemogućnosti plaćanja računa. Starije non-stop podsećaju na njihove godine, pa sveži penzioner je pod pritiskom 65+, mada u normalnim okolnostima, taj čovek bi trebao da se kreće, druži,putuje.Velika je odgovornost pred svima nama. Budimo razumni, hrabri, solidarni, i tako dan za danom.Sve ima svoj početak i kraj.

OSTAVITE KOMENTAR