Publika na „Dezire” festivalu čak i na stepenicama

Regionalni festival savremenog teatra „Dezire”, koji traje do ponedeljka, nametnuo je čitave sedmice intenzivan ritam subotičkoj pozorišnoj publici. Svako veče odvijaju se po dve predstave pa publika hita od scene „Jadran” do pozorišta „Deže Kostolanji”, a svugde je ista slika – za svaku predstavu traži se karta više, publika sedi na pomoćnim sedištima, a za pojedine predstave rezerviše se već i mesto na stepenicama u sali. U Modernoj galeriji popodne se odvijaju i razgovori sa učesnicima festivala, sa publikom su razgovarali Laslo Vegel, Kokan Mladenović i Ivo Dimčev iz Bugarske. Održana je i psihodramska radionica, a tim pozorišta „Deže Kostolanji” čini se da sa lakoćom nosi organizaciju festivala i svih pratećih aktivnosti.

Podnaslov „Bez komentara/reci to glasno” potpuno odslikava festivalski program, mada je, moglo bi se reći, više predstava u kojima se glasno i artikulisano izražava odnos prema savremenoj društvenoj stvarnosti. Umetnička forma ne ublažava žestinu kojom se provocira prevlađujući sistem vrednosti i podstiče na intelektualni napor da se individua odredi prema svetu oko sebe.

dezire

Reditelj Andraš Urban, kao direktor pozorišta „Deže Kostolanji”, ove godine pribegao je hrabrom i neuobičajenom konceptu, u repertoar festivala uvrstio je čak šest svojih režija. Njegov kreativni hod išao je duž čitavog prostora bivše Jugoslavije, ali i regiona pa je tako viđena njegova predstava rađena u riječkom teatru „Životinjska farma”, potom „Božić kod Ivanovih” koju je radio za mađarsko pozorište u rumunskom gradu Klužu. Novosadsko pozorište izvelo je dve njegove predstave „Bank Ban”, po delu Jožefa Katone, klasika mađarske književnosti i „Neoplantu” po tekstu Lasla Vegela, beogradski Bitef teatar „Kratku priču o Antihristu” po delu Vladimira Solovjeva, a Narodno pozorište iz Beograda „Rodoljupce” koji su proglašeni za najbolju predstavu sezone.

Prve festivalske večeri igrana je i „Koštana” koja je pod pritiskom desničarskih pokreta tiho „iskliznula” sa repertoara matične kuće Narodnog pozorišta u Subotici. Urban se u svim predstavama dosledno bavi odnosom pojedinca prema nacionalnim mitovima, prema nametnutim društvenim vrednostima, čovekom egzistencijalno ogoljenim i razočaranim u sve velike ideologije. O snazi njegove provokacije govori ne samo sudbina „Koštane” u Subotici, već i oštri napadi kritičara koje je predstava „Bank Ban” doživela u Mađarskoj zbog načina na koji se bavi nacionalnim temama. Ovakav izbor pokazao je, na jednom mestu, i koliko je upečatljiv njegov rediteljski potpis u predstavama koje je radio u poslednje dve godine, da u njegovom izboru predstava koje radi nema „lakih tema” ni vremena za razbibrigu, već da je svaka režija prilika da se govori otvoreno i hrabro. Ako se ovome doda i da je pre toga režirao u Sloveniji i u Makedoniji, vidljivo je i koliki geografski krug je ispisao svojim režijama.

Svake godine „Dezire” na repertoaru ima i nekoliko izuzetnih koreografskih ostvarenja, posebno onih što se objašnjavaju kao „novi cirkus”, a ove godine takva je bila duhovita i za učesnike izuzetno zahtevna predstava „Ružičasti biber” plesne kompanije koja nosi isto ime. Pal Frenak, iz Budimpešte, koji se smatra jednim od najboljih koreografa Evrope, predstavio se igrom „Berdi”. Iz Ukrajine su stigle „Dak doters”, osam multitalentovanih umetnica sa predstavom „Ruže” sačinjenom od songova na temu imigracije, nacije, socijalne situacije. Publika je i snažno nagradila predstavu „Paralel” iz Kluža u kojoj dve glumice otvoreno govore o položaju homoseksualaca u društvu.

 

Politika



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    “Prve festivalske večeri igrana je i „Koštana” koja je pod pritiskom desničarskih pokreta tiho „iskliznula” sa repertoara matične kuće Narodnog pozorišta u Subotici.”

    Sramota je ako desnicarske grupe mogu da se pitaju o bilo cemu i da uticu na bilo koji aspekt zivota u bilo kojoj zemlji i uredjenju.

  2. Toma Vojnić kaže:

    Istina publike je bilo i na stepenicama. Sa plaćenom kartom ? A procena bezbednosti u Sali? U Neoplanti smo sedeli na sceni na niskim klupama, nisu sporne klupe, nego publiksnije aktivno učestvovala u predstavi,ali je zato bila prskana sa kockicama leda, na primer. Predstava Manipulacije je kasnila 15 minuta, bez izvinjenja,ili objašnjenja.Ipak,dobili smo objašnjenje: nije dozvoljeno koristiti mobilne telefone! Predstava Egzodus vrvi od nepoštovanja publike: način na koji ste započeli lični egzodus .Publika je početak predstave pratila gledajući u potiljak….Dakle, ukoliko sam platio ulaznicu, razume se da očekujem i odgovarajuće praćenje predstave. U svim navedenim situacijama gledalište je bilo prazno ! I sa kojim pravom glumci ulaze u gledalište ? Takav način komunikacije pripada EKSPERIMENTALNOM ,a ne avangardnom, ajde, modernom, ajde savremenom pozorištu , kako se legitimiše Kostolanji. Inače kao student gledao nastup na Bitefu legendarnog Livingston teatra, alinisam teatrolog i zato se ne osvrćem na predstave. Dakle, prvo pitanje je NEPOŠTOVANJE publike.Drugo, ZABRANA SNIMANJA ILITI UPOTREBE mobilnih telefona. Zbog čega,zašto se dozvoljavaju TV kamere sa reflektorkama, ili fotoreporetski blicevi,ili samo aparati. Dakle, eksperimentisanje publikom, građanima, koji su već inače jednom platili ulaz: budžet grada! N o comment speak loudly ……

OSTAVITE KOMENTAR