Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, u prisustvu direktora JP Emisiona tehnika i veze Save Savića, na predajniku „Crveno selo“ kod Subotice pustio je u rad audio brodkast predajnik za digitalni radio kojim će biti pokrivena cela Srbije i zemlje u regionu.
Dvadesetog avgusta ove godine navršiće se 60 godina rada Stanice emisione tehnike i veza na predajniku Crveno selo. Upravo tada, pre 60 godina, sa antenskog stuba visokog 218 metara, koji je time i najviši u Srbiji, pušten je signal i omogućeno emitovanje Prvog programa Televizije Beograd, a devet godina kasnije, 1976., pušten je i signal TV Novi Sad.
Izvor: RTV
Od 3. decembra 2004. godine ovde je otpočeo i rad Dopisništva RTV-a u Subotici, prvog u sistemu Javnog servisa Vojvodine.
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina danas je na predajniku Crveno selo i zvanično pustio u rad digitalni audio brodkast predajnik za digitalni radio koji je JP Emisiona tehnika i veze pokrenulo povodom stogodišnjice postojanja radija u Srbiji.
On će biti dostupan za korišćenje za 90 odsto stanovništva, sto odsto vozača na autoputevima i 90 odsto regionalnih i magistralnih puteva u Srbiji.
„U savremenom svetu energija je najveći problem, a mi ovde, na ovaj način, donosimo energetsku efikasnost. Osim toga, kvalitet zvuka se povećao kao i brojnost slušalaca. Mislim da će radio kao medij u svetu tek dobiti na svom značaju jer je radio zapravo mnogo povoljniji nego televizor, naročito kada ste u kretanju. Tu mislim na automobiliste, vozače i sve ostale učesnike u saobraćaju tako da će radio, čini mi se, sada da postane takav kao da se – ponovo rodio“, izjavio je Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija.
Izvor: RTV
Ovom svečanom činu prisustvovao je i direktor JP Emisiona tehnika i veze Sava Savić koji je istakao sve prednosti korišćenja digitalnog radija.
„Digitalizacija radija je potpuno nova tehnologija koja je energetski efikasnija. Umesto 20 predajnika koje smo nekada morali da imamo, sada imamo samo jedan sa koga se emituje 17 radio programa. Ono što je značajno za naše građane, na novoj platformi, potpuno besplatno mogu da se slušaju radio programi javnih medijskih servisa, znači programi Radio BG1, Radio BG2 i Radio 202, kao i tematski programi Radio Beograda i ostalih radio stanica“, objasnio je Sava Savić, direktor JP Emisiona tehnike i veze.
Kako su istakli Boris Bratina i Sava Savić prilikom posete Stanici emisione tehnike i veza na Crvenom selu kod Subotice, zahvaljujući novoj tehnologiji, digitalni radio će moći da se, uz bolji kvalitet i dostupnost, sluša ne samo u celoj Srbiji već i u Mađarskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rumuniji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.
Izvor: RTV (Rada Stajić)
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Very cool. Samo nista o standardu prema kojem se emituje program. Posto se nisu pohvalili ajd da pogadjam – originalni DAB, to jest Eureka one four seven sa bandwithom ogranicenim na max 96kbit/s sa tendencijom da padne na 64/kbits ili manje i slipne u mono kad nema dobrog prijema ili se napakuje 5+ radio stanica na po kanalu carriera.
Da li iko može da mi objasni šta su pustili u rad? Osim što smo videli ministra kako belo gleda u ormane sa opremom, nema apsolutno nikakve korisne informacije.
Na Crvenom selu su u eksperimentalnom – pilot radu: digitalni (DVB-T2) predajnici od 2015. godine, i radijski (DAB+), od 2018. godine.
Do sada su u pitanju bila ukupno 3 tzv. multipleksa TV programa u UHF opsegu, ali takođe i digitalizovani VHF predajnik koji godinama emituje (18) radijskih programa u DAB+ formatu na široj teritoriji Subotice, konkretno, na DAB kanalu 11B.
Šta je onda ministar pustio u rad? Da li je u pitanju novi predajnik, ili možda puštanje u „redovan rad“ istog predajnika posle 7 godina, ili samo jedna poprilično diskutabilna politička promocija, zabašurena očajno napisanim člankom u jednom centru (koji ostali mediji kasape i dalje šire), od strane nestručnog lica, koji je zbunjujuć, ne daje nikakve korisne informacije i tehnički je nekompletan i netačan.
Zabavno je naći iste vesti (ali sa „bivšim glumcima“) na netu iz 2015 godine!
@Stormwatch
Uz poštovanje, sve netačno , evo nekih tehničkih detalja na brzaka, sve ostalo može da se nađe na netu:
Srbija je kasnila za Evropom sa primenom DVB-T i DAB, što je ispalo dobro, jer se pre petnaestak godina ipak našao neko „pismen“ u ETV i doneo odlične odluke da se ide na novije standarde, konkretno DVB-T2 za TV, i DAB+ za radio, znači korišćenje novijih i daleko efikasnijih standarda za kompresiju – kodovanje baziranih na MPEG-4.
Konkretno za DAB+ koristi se HE-AAC v2, a programi sa Crvenog sela idu bitskom brzinom (to nije opseg) 64kbps što je standard i uopšte nije loše, u svakom slučaju značajno bolje nego DAB sa MP2 kodekom, ili čak analogni FM.
Kapacitet podataka jednog DAB kanala je, ako se ne varam, oko 2,3Mbps, što znači da u jedan multipleks komotno može da se smesti i mnogo više od 5 radijskih programa, sve sa pratećim komponentama podataka. Koliko znam, Crveno selo kanal 11B trenutno emituje 18 DAB+ radijskih programa sa pristojnim metapodacima.
Nema „slipovanja“ u mono, kod lošeg prijema, u zavisnosti od vrste prijemnika, doći će do prekida zvuka, nećemo u previše tehničkih detalja o strimovanju, samo treba imati u vidu i da su digitalni predajnici, kao ovi na Crvenom selu, efikasniji, ali mnogo manje snage (tipično 1-5kW po kanalu), nego nekadašnji analogni predajnici (recimo, TV Beograd1 1960-tih godina sa Crvenog sela je imao izlaznu snagu od 40kW na kanalu 5 i hlađen je vodom, video se do Budimpešte).
Pozdrav.
@Tkai
Bio sam ironican. Inace, veoma dobro se razumem u TV i Radijsku tehniku jer mi je to dugo vremena bio posao.
DAB(+-) se laicima da uporediti sa starim željezničkim pravcima: u nekim zemljama ukinu neki kolosek, ali iskoriste “trasu” za bicikle itd. Tako i neke zemlje koriste opseg frekvencija, nekada namenjenih staroj TV tehnici, pa uz manje ulaganja nude bolji i/ili novi kvalitet.
E sad, mene me više brine šta od sadržaja ide preko svih tih kanala… taj segment ne “puštaju” ni ministri ni vlas’