Raduckanje na Koridoru 10

Put koji nas povezuje sa jugom, a kojim svakodnevno veliki broj sugrađana koristi slabo napreduje i potpuno je izgledno da neće biti realizovan u novom, po ko zna kom predviđenom roku. Onima koji putuju sve je jasno, jer tokom svog putovanja mogu da primete da se na Koridoru 10 više raducka nego što se zaista radi. Intenzitet izgradnje je poslednjih meseci opao do te mere, da učestale majske kiše prete da delove koridora pod peskom u skorije vreme zakorove. Ruku na scre, tu i tamo se mogu primetiti mašine koje nešto rade tek toliko da se ne može reći da je izgradnja stala.

Malo starija slika brdovite nam Vojvodine

Finansijski problemi
Eh taj Telekom! Mnogi su u njegovoj prodaji videli spas za raznozane investicije, započete ali ne završene, koje realni privredni sektor države i grada ne može da iznese na svojim leđima. Pošto privreda ne može, može privatizacija. Logika kojom se rukovodila svaka vlada u poslednjih evo već 11 godina. Međutim nakon sramne prodaje NISa, ova vlada je odlučila da ne proda Telekom pošto poto, što je očigledno ostavilo posledice i na Koridor 10. Ubrzo je nakon novog odbijanja ponude ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio da to što Telekom Srbije nije prodat, neće uticati na realizaciju saobraćajnih projekata.

Za Evropski saobraćajni Koridor 10 obezbeđeno je 1,2 milijarde evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke i druga sredstva nisu potrebna, rekao je Mrkonjić novinarima posle sastanka sa predstavnicima EBRD u Beogradu. Drugim rečima, kad ne može privatizacija mogu krediti.

Ma kakva privreda Kinezi su budućnost
Kineske kompanije bi da grade na Koridoru 10, pa njihov državni “Sinohidro korporejšen” najavljuje da će u maju učestvovati na tenderu za izgradnju deonice na ovom koridoru. Ova daleko nam istočna zemlja je u Srbiji poznata po svojim investicijama, a najveća je grinfild investicija u vidu trgoviskog centra "Zmaj" u vrednosti od 25 miliona evra. Širokih ruku dočekani, Kineski investitori (banke) obećavaju ulaganje i u privredu Srbije kako bi pomogli ovoj tradicionalnoj i pomalo zaboravljenoj grani društva.

Kad se saberu i oduzmu sve privatizacije, krediti i Kinezi, valjda će se postaviti i taj poslednji sloj asfalta u kamenitoj i brdovitoj nam Vojvodini.