Rajhl tajkun, stolar Crnjaković žrtva sistema?

Kako je Ferenc Rajhl stekao bogatsvo za samo nekoliko godina, ko su žrtve sistema sa početka 20. veka kada su tajkuni vladali zemljom dok radnici nisu imali nikakva prava, kakav je bio život u Rajhlovoj palati i kakva bi bila njena sudbina da nije došlo do nacionalizacije? Sve su to teme kojih su se dotakli sagovornici debate koja se večeras održala u Modernoj galeriji "Likovni susret".

 

Likovni susret - palata Crnjakovica (1)

 

Kao jedno od završnih događanja u okviru izložbe Memorija prostora, održan je razgovor podstaknut izloženim radom Ane Krstić, "Palata Lajoša Crnjakovića". Rad Ane Krstić vizuelizovao je priču o subotičkom stolaru Lajošu Crnjakoviću, koji je radio na poslovima izgradnje kasarne čiji je projektant bio Ferenc Rajhl, i koji se uverio u arhitektine malverzacije u vezi sa potrošnjom građevinskog materijala. Crnjaković je vlastima prijavio arhitektu Rajhla, ali Rajhl nikada nije bio procesuiran po ovoj optužbi. Umesto toga, sam Crnjaković je osuđen za klevetu.

 

Likovni susret - palata Crnjakovica (4)

 

U razgovoru su učestvovali: vizuelne umetnice Ana Krstić i Maja Rakočević-Cvijanov, istoričarka umetnosti Ljubica Vuković-Dulić i istoričari Mirko Grlica i Geza Vaš. Razgovor će voditi Nela Tonković, kustoskinja izložbe Memorija prostora.

 

Likovni susret - palata Crnjakovica (2)

 

Zanimljivo je bilo čudi različita mišljenja, čak i sukobljene stavove istoričara i umetnika. Primera radi, Geza Vaš, koji se takođe intenzivno bavi izučavanjem istorije Rajhlove palate, smatra da je tadašnja subotička elita i pored malverzacija bila motor razvoja, dok je sam Lajoš Crnjaković takođe bio imućniji vlasnik stolarske firme čija je nevinost u ovom slučaju pod znakom pitanja.

 

Likovni susret - palata Crnjakovica (8)

Likovni susret - palata Crnjakovica (7)

 

Ana krstić je i autor dela koje predstavlja motive fasade sa ove palate u pesku. Zbog ograničenih sredstava, jedini motivi koji su izrađeni su srca, dok su maske, kao simbol ljudi i graditelja u patnji i kao žrtve koje su pale da se izgradi nešto lepo, nažalost izostale. Zanimljivo je da je velik broj vlasnika palata želeo da se ovaj motiv patnje nađe na njihovim fasadama.

 

Likovni susret - palata Crnjakovica (9) 

Likovni susret - palata Crnjakovica (3)

Likovni susret - palata Crnjakovica (5)

Likovni susret - palata Crnjakovica (6)



KOMENTARI

  1. Scaly kaže:

    Ovaj skup je – skup gluvih i slepih. Ili- trla baba lan…. ili bla…bla…bla…

    A šta dotični drugovi misle? Da tih 'tajkuna' nije onda bilo na čemu bi oni drvili sedamdeset godina pa i više? Pomešala baba lončiće pa se čudi … Ove nazovi istoričare, pa sve ove neradnike vizualce… lažne umetnike, naduvane utvare još lažnije umetnosti….treba pod hitno odneti na njivu i dati im motike u ruke – da se ljudi više ne gube po ovakvim i sličnim kuloarima.

    Kako ovi zgubidani nazivaju današnji režim? kada je onaj početkom 20. veka za njih režim tajkuna?! Pa nije bio kapitalizam? Pa nisu kapitalisti – kao svugde raspolagali svojom imovinom… Pa danas ne izrabljuju radnike? baš kao i onda? Ili su, možda, radnici radili sa srcem, a kapitalisti ih narodnim novcem tlačili??? kao recimo -danas??? Bolje da nisam video ko sve sedi i truća gluposti! Iste face srećem na Korzou već tridesetak godina! A drug Saša? Napravio je on do sada neko značajnije delo? Osim naravno što je nagrdio centar grada strogo centriranim obnovljenim spomenikom bandita Nenada Crnog? Pa kad smo već kod otimačine, zašto je to ovaj narodni otimač Crni značajniji pa zaslužuje i spomenik? Otimačina nije otimačina??? Zašto su recimo Englezi značajniji i bolji kapitalisti od srpskih? Zato što su Englezi? E, moji komunisti… koga to još i danas zamajavate? Zasmetao vam možda povrat imovine koju ste kroz čupanje brkova otimali '45? pa ste se uplašili da ćete nešto u daljem životu morati i raditi? Puno pitanja – a vrlo su jasni odgovori.

  2. dr,no kaže:

    Kakvi zaštitari, istoričari, arhitekti, umetnici … pa pogledajte veliko 'delo' Petrov Saše, srpskim osloboteljima Subotice ispred parka bivše Željzničke štamparije: Pravi plagijat, na spomeniku je ustvari Mađarski vojnik u uniformi iz I svetskog rata ,koji je prekomponovan u srpskog oslobotilja Subotice, greška je namerna ili slučajna prosudite sami.

  3. evgenije kaže:

    Scaly

     

    Cemu toliko zuci i gorcine oko jedne debate koja se bavi Ferencom Rajhlom? Cemu omalovazavanje ucesnika debate koji su samo izneli svoja misljenja i saznanja pri cemu nisu prisilno menjali istoriju koju uostalom malo koji Suboticanin zna.

     

    Mogli ste za promenu da date svoje misljenje na pomenutu temu umesto da ispisujete redove "bla, bla, bla truc" komentara.

  4. Branimir kaže:

    Falio je još Bela Duranci i Viktorija Aladžić za kompletan doživljaj debate.Tema debate bi tada u potpunosti bila na nivou učesnika –

    NEVEROVATNO kako se pronalaze teme iz prošlosti za pokušaj i želju da JUČE opravda iščašenu mentalnu svest DANAS kako bi se time zamaglilo stanje ZAKRŽLJALIH IDEJA za SUTRA

  5. Dorfer kaže:

    dr,no ,Molim te samo nemoj mi spominjati Sašu Petrova i njegovo graditeljsko ne/delovanje u Subotici.Stanovaoje u dvorišnom stanu u Jugovićevoj ulici ,kasnije je od SIZ -stanovanja iskukao stan iznad ondašnje NA-ME u ulici Petra Drapšina br 2 ,sve je od društva dobijao ,ništa u taj društveni stan nije ulagao. Bio je poznat po sloganu ' mic-po-mic'.Tako je raznim micevima obnovio taj stan pa čak i više puta su mu molovali, normalno na trošak društva,premda ti radovi su bili u obavezi stanara ,ali to jedino nije važio za " arhitektu" zaštičenog od komunističkog miljea komiteta.

  6. A.P.M. kaže:

     

    dr,no:

    Kakvi zaštitari, istoričari, arhitekti, umetnici … pa pogledajte veliko 'delo' Petrov Saše, srpskim osloboteljima Subotice ispred parka bivše Željzničke štamparije: Pravi plagijat, na spomeniku je ustvari Mađarski vojnik u uniformi iz I svetskog rata ,koji je prekomponovan u srpskog oslobotilja Subotice, greška je namerna ili slučajna prosudite sami.

     

     

    Nemaš blage veze. Taj spomenik jesu za vreme Prvog svetskog rata počeli da prave Mađari svojim vojnicima a osloboditelji su ga završili dodavši vojniku srpske obojke i proglasivši ga spomenikom oslobodiocima. Kada je ovaj deo bombardovan u Drugom sv.ratu, bomba je oštetila spomenik, novi "oslobodioci" su ga sklonili, a kada je konačno pronađen, neko ga je restaurirao od umetnika, ne bih rekao Saša Petrov kome to nije struka. Što god mu zamerali s pravom ili ne, nemojmo čoveku tovariti tako nešto, a ni spomenik zvati "plagijatom", jer je 1918. godine bilo sasvim drugo vreme koje Tvoja malenkost nije  stanju da shvati. 

  7. Budimo realni kaže:

     

    Scaly:

    Ovaj skup je – skup gluvih i slepih. Ili- trla baba lan…. ili bla…bla…bla…

    A šta dotični drugovi misle? Da tih 'tajkuna' nije onda bilo na čemu bi oni drvili sedamdeset godina pa i više? Pomešala baba lončiće pa se čudi … Ove nazovi istoričare, pa sve ove neradnike vizualce… lažne umetnike, naduvane utvare još lažnije umetnosti….treba pod hitno odneti na njivu i dati im motike u ruke – da se ljudi više ne gube po ovakvim i sličnim kuloarima.

    Kako ovi zgubidani nazivaju današnji režim? kada je onaj početkom 20. veka za njih režim tajkuna?! Pa nije bio kapitalizam? Pa nisu kapitalisti – kao svugde raspolagali svojom imovinom… Pa danas ne izrabljuju radnike? baš kao i onda? Ili su, možda, radnici radili sa srcem, a kapitalisti ih narodnim novcem tlačili??? kao recimo -danas??? Bolje da nisam video ko sve sedi i truća gluposti! Iste face srećem na Korzou već tridesetak godina! A drug Saša? Napravio je on do sada neko značajnije delo? Osim naravno što je nagrdio centar grada strogo centriranim obnovljenim spomenikom bandita Nenada Crnog? Pa kad smo već kod otimačine, zašto je to ovaj narodni otimač Crni značajniji pa zaslužuje i spomenik? Otimačina nije otimačina??? Zašto su recimo Englezi značajniji i bolji kapitalisti od srpskih? Zato što su Englezi? E, moji komunisti… koga to još i danas zamajavate? Zasmetao vam možda povrat imovine koju ste kroz čupanje brkova otimali '45? pa ste se uplašili da ćete nešto u daljem životu morati i raditi? Puno pitanja – a vrlo su jasni odgovori.

     

     

    Jovan Nenad Crni nije bio bandit nego vladar čije su carstvo i titulu priznale evropske carevine. Pogotovo nije imao vremena da otima jer se borio da hrišćane osvesti pred turskom opasnošću i ujedini ih da se odbrane i nije u tome uspeo zahvaljujući gramzivosti onih pre svega ugarskih velikaša koji za tebe očigledno nisu "banditi". Vrlo kratko je vladao da bi bilo šta stigao da otima, a da bilo šta znaš o istoriji znao bi da su onda svi otimali, zavisi koliko je ko imao snage i sile za to! Jovan je ubijen iz zasede upravo kada je trebalo svoju vojsku da priključi austrijskoj i da zajednički uspostave odbrambeni sistem. On je vladao teritorijom približno današnje Vojvodine i može se smatrati prvim utemeljiteljem teritorijalnosti Vojvodine. Zato, iako ti istorija ne ide od ruke, malo se obavesti i imaj više poštovanja prema ovoj istorijskoj ličnosti koja je u odnosu na to koliko je kratko vladala ostavila neverovatno dubok trag u istoriji ovih krajeva. Mnogi koji su mnogo duže vladali su zaboravljeni, ali on nije. Jedino ako ti smeta njegova etnička pripadnost…e pa tu ne mogu ništa, šta da ti radim, suoči se sa svojim mrakovima i fobijama!

  8. Arh2 kaže:

    Ha, ha, ha Mađarski vojnik sa srpskim obojcima postao  'srpski osloboditelj'.A Crni Jovan utemeljitelj Vojvodine ?, još bio je i srbin koji je vladao Vojvodinom ? On i 24 razbojnika ? Pa pisci gornjih tekstova stvarno su za posmatranje.

  9. Budimo realni kaže:

     

    Arh2:

    Ha, ha, ha Mađarski vojnik sa srpskim obojcima postao  'srpski osloboditelj'.A Crni Jovan utemeljitelj Vojvodine ?, još bio je i srbin koji je vladao Vojvodinom ? On i 24 razbojnika ? Pa pisci gornjih tekstova stvarno su za posmatranje.

     

     

    Jako je smesno, samo kada ti nisi za posmatranje, blago tebi!

  10. zorandjala kaže:

     

    dr,no:

    Kakvi zaštitari, istoričari, arhitekti, umetnici … pa pogledajte veliko 'delo' Petrov Saše, srpskim osloboteljima Subotice ispred parka bivše Željzničke štamparije: Pravi plagijat, na spomeniku je ustvari Mađarski vojnik u uniformi iz I svetskog rata ,koji je prekomponovan u srpskog oslobotilja Subotice, greška je namerna ili slučajna prosudite sami.

     

     

    Ovde napišite odgovor…Ja licno mislim da ti nisi {mozda namerno} shvatio kako treba ,Jos za vreme prvog rata madjarski sistem je bio preletacki{danas koriste mnogi politicari}ovaj vojnik je skapirao da je na pogresnoj strani pa je presao na stranu jacih kao i mnogi posle njega.

  11. Dorfer kaže:

    Prešao na stranu jačih? A koji su ti jači otkrij nam tajnu. Možda oni u beogradskom pašaluku?

OSTAVITE KOMENTAR