Rajhlova palata

Današnja zgrada Likovnog susreta nekada je bila porodična palata Ferenca Rajhla, izgrađena 1903/04 godine. Rajhl je uložio sav svoj kapital i stvaralački potencijal, ali je ubrzo bankrotirao, te je od 1908. godine Sud zaplenio svu njegovu imovinu i izložio na licitaciji. Banka kao novi vlasnik objavljuje u novinama javnu licitaciju, i prodaju svih predmeta u zgradi, kao i objekat. Umesto da ova kuća bude dom muzeja, kako je to onovremeno štampa apelovala na Senat, kuću je kupila Terezija Hartman za svog sina, koji je ubrzo prodao Emilu Šosberegeru. Od 1949. godine tu je napokon smešten Subotički muzej. Godine 1968. odnosno 1970. zgrada je postala Galerija savremene likovne umetnosti „Likovni susret” što je i danas.

Lehnerovsko poznanstvo sa Đulom Partošem doprinelo je da se Rajhl početkom veka potpuno okrene mađarskoj varijanti secesije, odnosno pridruži plejadi Lehnerovih sledbenika, i baš na svojoj palati prekida sa svim osnovama eklektike i sav svoj stvaralački potencijal unosi u projekat svoga doma-svoje životno delo, i ostavlja nam jedno od najmarkantnijih ostvarenja mađarske secesije na celoj teritoriji onovremene Mađarske.

Koncepcijski je celo pročelje podređeno centralnom delu sa ulaznim reprezentativnim portalom, po obodu uokvirenom žolnai keramikom i kovanim gvožđem. Sa svake strane lođe postavljeni su drveni erkeri, sa dekorativnim trakama murano mozaika, karakteristične dekoracije spratnog dela.

Bogatsvo upotrebe raznovrsnog materijala je karakteristično i za enterijer. Naročito su značajni po svojoj modelaciji i origionalnošću motiva, plafonski gipsani ba-reljefi i reljefni
frizovi u gornjim partiji zidova, projektovani za svaku odaju posebno. Na spratu su se, pored velike trpezarije, koja je služila i kao balska dvorana, nalazili muški salon za pušenje i bilijar sala, a odmah do njih muzički salon. Iza muškog salona bili su smešteni ženski salon i spavaća soba, koja je bila povezana sa kupatilom, garderobom i dečijom sobom. Ova palata je još imala i prostoriju za porodični doručak, koja je bila povezana sa kuhinjom u prizemlju.

Fasada dvorišnog dela je stilski izvedena u skladu sa začeljem palate Rajhl, tako da se vizuelno ne oseća oprečna funkcija objekata, mada ih je ipak diskretno delila ograda od kovanog gvožđa kao i terasa sa držačima za cveće, a sa ulice je park Rajhlove palate bio skriven visokom ogradom sa malim drvenom i velikom kolskom kapijom iz Engelsove ulice.
Godine 2004. restaurirana je i osvetljena dvorišna fasada objekta gde se sada nalazi bašta picerije Boss.

Iste godine grad je obezbedio sredstva za finansiranje restauracije ulične fasade prema parku Ferenca Rajhla. Restauracija je okončana 3. septembra 2005. kada se i obeležavala stogodišnjica izgradnje Rajhl palate. Tim povodom je otkrivena bista Ferenca Rajhla, rad vajarke Daniele Mamužić, koja je postavljena u parku.

Dokumentacija MZZSK, Subotica