Iako po Tavankutu i Ljutovu u letnjim mesecima ima posla – radnika nema. Sve više ljudi svih starosnih dobi, pa čak i onih starijih od pedeset pa i pedeset i pet godina, napušta rad na selu i odlazi na rad u Suboticu ili sezonski u inostranstvo, gde mnogi i ostaju.
Radnici koji napuštaju svoje dojučerašnje poslodavce navode da nije problem u maloj plati, jer mnogima je mesto rada u blizini, što im itekako odgovara zbog putovanja. Problem je u tome što firme ne ujavljuju radnike i što plate kasne. Neosigurani i bez ikakvih prihoda po mesec – dva pa i više, mnogima je bilo i više nego dovoljno da napuste rad na selu i da uhlebljenje potraže u industrijskoj zoni „Mali Bajmok“ ili dalje. Tavankućana i Ljutovčana ima posvuda.
Poslodavci se pravdaju visokim nametima te nemogućnošću naplate potraživanja za svoje proizvode.
Radna snaga se tako obezbeđuje putem raznih grupovođa i agencija koji poslodavcima radnu snagu dovode iz sela u okolini Sombora, Apatina, Bačke Topole – uglavnom iz mesta koja su nekada imala svoje kombinate koji su im bili glavni nosioci privrede. Pošto ti kombinati sada mahom zvrje prazni ljudi su primorani da svakodnevno prelaze po stotinu i više kilometara da bi došli na posao. Neki dolaze autobusima, kombijima, privatnim autima dok nije retka slika da se radnici tiskaju u tovarnom delu kamiona, putujući ko zna odakle.
Ne zna se koliko zarađuju ti radnici jer su grupovođe ti koji im ugovaraju poslove kao i prevoz koji plaćaju od svoje plate.
Radnici koji rade u firmama i po njivama zarađuju od 140 dinara po satu do 200 poneki i više, sve zavisi od poslodavca i od posla koji obavljaju. Ima gde je obezbeđena hrana, ima gde nije.
Trenutno je u pomenutim naseljima radna snaga deficitarna kod svih privrednika, kako kod stočara, zemljoradnika, voćara tako i kod onih koji imaju svoje firme.
Radnici traže svoja zakonom regulisana prava, pre svega platu na vreme neki navode i mobing na poslu kao razlog odlaska .
Dok neki poslodavci teže da sve to izbegnu pravdajući se da su im nameti od strane države veliki kao i to da svoja potraživanja teško naplaćuju te da je to razlog kašnjenja isplate zarada.
Za mobing se krive tenzije koje su prisutne zbog kašnjenja plate, kao i zahtevi poslodavaca koji traže potpunu posvećenost poslu koju radnici ne mogu da ispoštuju jer mnogi od svojih skromnih i neredovnih plata prehranjuju svoje porodice. Ili barem to pokušavaju.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Tavankut nije selo koje umire, Tavankut je selo koje smisljeno ubijaje, u poslednjih 50-60 godina vodece i odlucujuce osobe u selu su obicni po struci KV trgovci (Sengo, Burdjo, Nestin….) koji su od vremena UDBE do danas koristili Tavankut kao zalog da bi ostvarivali svoje ciljeve i na racun mestana se pogatili ekspoataciom istih zahvaljujuci puteru koji im se topio nad glavom, dok se selo sve vise siromasilo i pljackalo. Poslodavci , kako su nazvani eksploatatori radne snage , javno izjavljuju da oni Tavankucane smatraju Indijancima a KV Trgovce njihovim poglavicama, iako je njihovo poreklo mnogo vise plemensko nego samih Tavankucana. Cinjenia je jedna, nikada vise se nije proiyvodilo i izvozilo robe na katastarskoj Opstini Tavankut a Tavankut i Tavankucani nikada nisu bili siromasniji.
Nisam baš ni siguran da ti poslodavci, ili ti gazde traže radnike. Ne primetih u oglasima da su potrebni radnici, tek po neki sporadičan oglas se pojavi. Kako ljudi da znaju da su potrebni radnici sezonci, ako ih niko ne obaveštava o tome. Smatram da je tu neka druga politika u pitanju. Dovode radnu snagu, iz udaljenih mesta, naplaćuju im sve što mogu da naplate, a plata im je neka mizerija. To je žalosno, jer u mesto da se međusobno pomažemo, bilo to radnici ili poslodavci, mi gledamo kako da uštinemo jedni druge.
Činjenica je jedna. Mogu oni svi ostati bez radnika, pozatvarati firme i otići. Ali Tavankutsko podneblje im je najpodobnije za voće posebno jabuke i to one koje prskaju bezrazložno po TRIDESET i više puta i koje su im zasađene u samim naseljima ljudima pod kućama. Što eksploatišu narod sada ljude sa strane nekada Tavankućane nego TRUJU. Niko ne sme ili neće da govori o problemu zvanom „MEDOPRODUKT“ nekada priznata i nadaleko poznata firma sada je ne mali nego pravi pravcijati Černobil. Nebriga i javašluk u ovoj firmi doveli su do toga da se čeka trenutak kada će se amonijak koji se tu koristi osloboditi i pogušiti ne samo Tavankućane nego i okolna sela. Ljudi ćute o problemima iz domena ekologije ali neće dugo ćutati posebno zbog voćara koji nemare nizašta osim za što veći prihod. Prihoda neće biti kada kupci shvate koliko je ta jabuka zatrovana i koju mnogi Tavankućani i Ljutovčani nedaju svojoj deci da jedu. Jedino je lepo videti i raduje mnoge to što su se neki setili da se treba vratiti malo u prošlost te zasaditi vinograd jer jedan plantažni vinograd osim vina od koma daje lekovitu rakiju komovicu, manje se prska ukoliko je plantažni lakši je za obradu nema tolike hemije i na kraju Tavankut je uvek bio prepoznatljiviji po vinu nego po rakiji. Doduše nijednog nikada nije manjkalo ali ovaj kvarcni pesak je nebrojeno puta prikladniji za vinograde nego za voće. S’toga vina sa ovog piska su ne tražena nego i nema ga dovoljno.
E, sad Radnike treba negovati i poštovati.Prihod kafani ne donosi gazda, nego konobar, u fabrici Radnik stvara proizvod a bez proizvoda fabrika je samo zgradurina, a u poljoprivredi treba i Radnik a još više Iskusan Radnik koji i ume i voli. A svi znamo da zemlji ne treba gazda nego sluga a to onda mora da se plati. I treba im dati sva prava i sve beneficije. A ne zaboravite da vlasnik fabrike, pa i vlasnik kafane može da preseli firmu negde gde mu se više isplati, gde je možda jeftinija radna snaga ali ajde ti preseli njivu, voćnjak, vinograd.I nisu iz Tavankuta a i drugih sela otišli samo radnici nego i deca tih nazovi “ gazda“.Moj savet je poštujte i cenite ljude koji rade za vas a od kada su Feničani izmislili novac lako je reći „hvala“
Problem sa Suboticom i okolnim mestima je da usred terorizma dodjosa koji traje skoro 3 decenije (cast izuzecima), Subotica i njena okolna mesta su izgubila sve sto su imale od svoje autohtonosti, pa su nove vrednosti seljachizma i primitivizma super legle u gradu.
Ubedljivo najgora situacija sa mucenjem radnika je u medoproduktu i u ljutovackom vocnjaku. medoprodukt ima svoje standarde dželate isto ku i u ljutovu di je svit pado u nesvist a sad mi je brat oco datle jer glavni u vocnjaku i sefica njegova zamenica mucidu ljude, to niko nista nesmi a vicedu stalno i i teraje ljude da rade gore neg robijasi, nije istina da taj gazda to nezna i nevdi. sve ce njim se vratiti kad tad Bog sve vidi i samo nek vicedu taj agronom i ta njegova upravnica. tom gazdi ce sve propasti tamo jel mu ovo dvoje tiraje radnike i mene su jedared otirali kad sam brala papriku i krenila rad vode plavusa me otirala samo zbog vode.ako nemamm skule nisam ker da me vucaje.zato mi sad i brat oco iz vocnnjaka ljutova a i njegovi drugovi odedu.nece niko da idje tamo radit da vicedu i mucu ljude i nema plate a isti triba.
Dok „novokomponovane“ GAZDE teraju radnike kao stoku, tretiraju ih nižerazrednim bićima, dotle i netreba da imaju radnike ! Zašto kasirka u marketu treba da stoji celo radno vreme, zašto treba žene da šiju stojeći na jednoj nozi kao rode kod „stranog investitora“, zašto su ženama u buticima uklonjene stolice da nemogu da sednu ni na momenat ??? Dok se poslodavci tako ponašaju, pa neka rade sami ! Na zapadu se ceni dobra radna snaga kako moralno tako i materijalno, ovde kod nas to međutim nije slučaj ! I nemojte ići ljudi kod takvih baraba, posla ima, samo malo ko oće da radi…