Ratari se organizuju radi kupovine PD “Mala Bosna”

Najavljeni dolazak kompanije „Al Dahra“ iz Dubaija pokrenuo je i subotičke ratare. Sa idejom da „kada mogu stranci, zašto ne bi mogli i oni”, okupilo se 178 ratara kako bi kupili poljoprivredno dobro „Mala Bosna“ koje se nakon dve neuspele privatizacije nalazi u restrukturiranju.

– Znali smo da ne možemo da pariramo privatnicima koji na tenderima kupuju poljoprivredna dobra, ali smatramo da ako propustimo i ovu priliku, onda se može dogoditi da sve privatizacije kombinata i prerađivačkih kapaciteta ostanu mimo nas poljoprivrednika – kaže za „Politiku“ Miroslav Kiš, predsednik Udruženja seljaka i predsedavajući Inicijativnog odbora grupe ratara spremnih da kupe „Malu Bosnu“.

 

Subotički ratari pismom su se obratili ministarstvima poljoprivrede i finansija, Agenciji za privatizaciju, koja je trenutno vlasnik 71,79 odsto akcija „Male Bosne“ i postavila je zastupnika kapitala, te pokrajinskoj i gradskoj vlasti. Kiš kaže da su razgovarali sa gradonačelnikom Subotice Modestom Dulićem, ali i da su pozvani u Agenciju za privatizaciju gde su im, u prisustvu predstavnika Ministarstva finansija, objasnili proceduru koju treba obe strane da sprovedu do objavljivanja nove prodaje ovog poljoprivrednog dobra u subotičkom prigradskom naselju.

 

– Više ne možemo da nastupamo kao grupa građana, već moramo da napravimo ili konzorcijum ili akcionarsko društvo, dok Agencija treba da definiše veličinu i parcele koje se prodaju. I pored toga što je „Mala Bosna“ dva puta privatizovana, još uvek se ne zna tačno sa koliko zemlje raspolaže i koje su međe parcela. Takođe se očekuje i da se podvuče račun i utvrde njena dugovanja. Za sada su nam samo rekli da ona višestruko premašuju njenu vrednost – kaže Kiš.

 

Nezvanično od ratara se može čuti da se procenjuje da su dugovanja „Male Bosne“ oko sedam miliona evra, dok je na sajtu Agencije navedeno da problem preduzeća predstavljaju i nerešena dugovanja prema Agrobanci.

 

Ratari očekuju da u ovom slučaju država pokaže spremnost kao i kod kupaca iz Dubaija – da otpiše ili na sebe preuzme ceo ili ukupan dug poljoprivrednog dobra. Kiš kaže da ukoliko ministri budu poštovali samo deo obećanja koja su im data, ratari će prvi put biti u prilici da kupe i gazduju nekim poljoprivrednim dobrom. Ovde ne bi pojedinci kupovali parcele, kao što je bio slučaj u Novom Bečeju, objašnjava Kiš, već bi ratari organizovani kao pravno lice, kupili poljoprivredno dobro u celini.

 

– Mi čak imamo i banke koje su zainteresovane da nas prate i daju pozajmicu za ovu kupovinu, jer svi znaju da nećemo ostaviti preduzeće u dugovima kao što su to učinili prethodni vlasnici. Osim toga, možda konkurišemo i kod fondova, pa i ovog arapskog koji obećava ulaganje 100 miliona evra i kamatu od 1,8 odsto na godišnjem nivou – kaže Kiš.

 

Poljoprivredno dobro raspolaže sa, kako se procenjuje, 430 hektara oranica, ima 17 zaposlenih, poljoprivredne mašine i zgrade, ali i velika dugovanja zbog kojih se trenutno nalazi u restrukturiranju. Preduzeće je prvi put na tenderu 28. januara 2008. kupila Višnja Jerković, ćerka Mileta Jerkovića, za 160 miliona dinara, a početna vrednost bila je 51 milion dinara. Nakon toga, preduzeće menja vlasnika i za predsednika upravnog odbora dolazi Peđa Mališanović, a maja 2010. godine Agencija je raskinula privatizacioni ugovor.

 

Politika



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    A ne, ne gospodo, bivsi drugovi
    Nisu na prodaju nasi plugovi
    Nije na prodaju ova ledina
    Mi druge nemamo to nam je jedina…

  2. CIRINELA kaže:

    Ja bih da priupitam , da mi kogod objasni, pa da budem pametniji.
    Bio tamo direktor Branko Vujić kog su najurili. Toliko “nije bio dobar” da su ga najurili pa doveli Ferenca a od njega pa do danas došli do vasionskih dugova,
    do raspada a onda na državne jasle pod “restrukturiranje”. Niko ne pominje te ljude koji su bacile oko na istu tu M.Bosnu i za svoga “gazdu” delovali da ona dođe u ovu beznadežnu situaciju. Niko ne pominje da među onima koji žele da je “kupe” se nalaze i oni koji su aktivno učestvovali u tim zbivanjima i aktivno doprineli propadanju preduzeća. 

OSTAVITE KOMENTAR