Razgledanje subotičkih izloga 1967. godine

Šta bi mogli da vidimo u subotičkim izlozima „leta ljubavi“ 67’ i da li bi našli nešto za sebe što bi nam trebalo danas?

Kada je garderoba u pitanju, ženski deo građanstva prošao bi bolje. Moda je obrnula ceo krug i sada se za malo toga može reći da je demodirano. Oni koji diktiraju svetske trendove svakog leta uzimaju po neki motiv iz 50ih, 60ih, 70ih, tako da bi šezdesete imale mnogo toga da ponude današnjim ženama.

Na odeljenju za muškarce našli bismo mnoštvo finih košulja i sivih odela, što današnji svet oblači samo u veoma svečanim trenucima, a i to više nije pravilo. Za šezdesete se kaže da su poslednje godine kada su žene još bile dame a muškarci gospoda. „Džins generacija“ koja se borila za slobodu u izboru odevnih predmeta za svaki dan, razočarala bi se rezultatima svojih napora. Danas se farmerke uopšte više ne smatraju komfornom garderobom, već i staro i mlado hoda na ulici kao da je na plaži ili u svojoj bašti. Više od polovine dečaka u gimnaziju dolazi u izžvakanim trenerkama, u kojima su verovatno i kod kuće. Dakle, 1967. godine u Subotici, za sebe bi našao nešto eventualno neki bankar ili mladoženja.

Šeširi su prestali da se nose još ranije, međutim, ne može se reći da su nestali iz prodaje. Oni koji su ih nosili u mlađim danima, a onda sa njima polako starili, osećali su se nelagodno gologavi. Ako to nije bio šešir, bila je to francuska beretka ili kačket. Iz kuće se nije izlazilo bez kape. Sa tim generacijama, jedna po jedna, izumrle su zanatske radnje za proizvodnju šešira, kao i fabrike, poput one koja je u Rudiću imala lokal „Begej“. Danas ih nosi po neko, isključivo kao detalj, a ne zato što je to red.

Kao i garderoba, tako su i cipele nekad bile znatno veći izdatak nego danas. Izmeštanje proizvodnje u siromašne zemlje, novi materijali i još po nešto, učinili su nam obuću jeftinijom, a i udobnijom. Onaj ko je osetio memorijsku penu ispod tabana, teško će se vratiti na neke cipele bez nje.

U ovom subotičkom izlogu stoji natpis: Fabrika obuće „Proleter“, prije „Boston“ Beograd.

„Proleter“ je stvarno bio naslednik predratnog preduzeća „Boston“, sa Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu. Četvrt veka posle rata, i dalje se smatralo za potrebno na ovaj način isticati predratni naziv, ne samo u izlozima, već i katalozima, reklamnim lecima i drugde.

Osim za slobodu u oblačenju, „rock’n’roll generacija“ je osvojila i prostor u umetnosti. Nekada alternativa i andergraund, danas su to sredovečni, pa i stariji ljudi koji vladaju kulturnim establišmentom, čije se teme objavljuju, postavljaju na pozorišnu scenu i film. Klasična književnost, u smislu umetničkog kvaliteta, ostala je iza nas. I dalje će se pisati i prodavati knjige, ali će pisci generacije Ćopića, Andrića, Krleže i drugih, ostati u prošlosti poput klasične muzike – Najbolje kompozicije su napisane pre par stotina godina.

Subotičani nisu bili zadovoljni stanjem izloga tih godina. Prigovarali su da su ih trgovci koriste maltene kao magacinski prostor i da ih ne održavaju kako treba. Ipak, povremeno bi se neko potrudio da aranžira robu iza stakla što je moguće lepše, možda iz zbog nagrade koja je sledovala jednom godišnje najlepše uređenom izlogu.

Foto-reporter koji je napravio ove snimke, verovatno je tražio one najbolje uređene. „Pionirovi“ slatkiši su univerzalno atraktivan prizor i dan danas, a kako ne bi u ono vreme kada su se čokolade konzumirale daleko umerenije. Kad je reč o bombonjerama, i danas važi pravilo da se one ne kupuju nego dobijaju.

Od rinfuzne robe u ovoj subotičkoj trgovini zanimljiviji su spakovani proizvodi kao što je „Zdenka“ trouglasti sir i „Maxwell house“ instant kafa u limenci. U sadašnje vreme retko ćete videti hranu u izlogu. Stakla su sve češće prelepljena reklamnim foto-tapetama, jer su trgovcima ti prostori postali suvišni. Izlozi su se preselili na internet, a sve više i sama trgovina.

Dobri uređaji za slušanje muzike uvek su imali visoku cenu, međutim, ona je vrtoglavo padala dolascima novih generacija aparata koji su, osim tehničkih osobina, i svojim izgledom išli u korak sa vremenom. Sa izuzetkom nekih gramofona i pojačala, koji i danas drže cenu i neprevaziđen nivo, nekadašnji audiofil i diskofil nije mogao sebi da dozvoli zaostajanje.

Danas se prodaju replike ovih aparata, za one nostalgične i ljubitelje dizajna 60-ih.

U „Putniku“ na korzou, odnosno početku ulice Ive Vojnovića, u izlogu je stojala drvena galija. Bila je tu i osamdesetih godina, a klinci su još uvek dolazili i čežnjivo je gledali kroz staklo. Postavljena da asocira na putovanja u daleke zemlje, deci je predstavljala isključivo igračku koju nikad neće imati.

Lansky