Razvoj Simensa

Kompanija Simens u Srbiji je imala u fiskalnoj 2011. godini prihod od 56 miliona evra, a zahvaljujući fabrici za proizvodnju električnih mašina i pretvarača koji se koriste u oblasti obnovljivih izvora energije u Subotici ušla je među 10 najvećih izvoznika u Srbiji.

 

U toj kompaniji planiraju da u subotičko preduzeće investiraju u naredne dve godine 24 miliona evra, kako bi poboljšali proizvodni proces, što će zahtevati i povećanje broja radnih mesta za 150. Sve to će izmeniti sliku Slobodne zone u Malom Bajmoku u okviru koje se planira izgradnja novih pogona.

 

U prvoj fazi se na postojeću halu nadogradilo 2000 kvadrata novog pogona, a u planu je nadogradnja još 2000 kvadrata. Nakon toga, planira se izgradnja potpuno nove hale na susednom placu od 17000 kvaratnih metara. Sve investicije sprovodi vlasnik hala Rudolf Valter, koji pomenutoj kompaniji izdaje prostor.

 

Postojeće hale obeležene belom bojom.

Prvi deo nadogradnje označen plavom bojom je za svega par meseci izgrađen. Trenutno stanje.

Novembar 2011.



KOMENTARI

  1. Čekajući stručnjake kaže:

    Koliko je Simens uvezao, odnosno PRIVREMENO uvezao za to vreme za koje se navodi da je imao prihod 56 miliona evra. Kad neko ko radi u carinskoj zoni i ni jedan šraf ne proda na području države reklo bi se da je taj prihod zaradio izvozeći- Šta je izvezao?

    Ono što je uvezao čemu je dodao živi rad, ebergiju i amortizaciju i još neke nevažne sitnice.

    Koliko od tih 56 miliona je ostalo u džepovima radnika, u budžetima i fondovima? ZNA LI NEKO???

    Koliko je plaćeno za uvoz robe na kojoj su radili Simensovi radnici i da li išta od robe sa srpskog tržišta ušlo u te generatore i otišlo u izvoz?

    Kakav će biti takozvani organski sastav kapitala u simensu posle tog novog ulaganja, a kakav je sada? IMA LI MOGUĆNOSTI DA SE NEKAKO UNILOSTIVI NEKO OD TOLIKIH DOKTORA EKONOMIJE UNIVERZITETSKIH PROFESORA sa Ekonomskog fakulteta da napravi malu analizu i skladu sa kapacitetima ovog sajta ?

    To bi bilo dragoceno, saznali bi smo mnogo više i možda bi se otvorile nove perspektive, nova saznanja i nove ideje u vezi sa investicijama.

    Hoću da vas podsetim na podatak koji se uzgred pojavljuje u ovom tekstu :

    “ … vlasnik hala Rudolf Valter, koji pomenutoj kompaniji izdaje prostor.“

    Dakle, šta imaju da kažu ljudi koji su akademski vrh u ovoj oblasti.

    Da im dobacim samo jedno malo zapažanje. Tek kada je gospo-n RW počeo da kupuje komplekse zemlje odnosno gradske kvartove, neki ovdašnji investitori-trgovci su počeli da ga kopiraju i da rade slično.

  2. dasHHa kaže:

    Rudolf Walther je iskljucivo direktor “Phiwa” d.o.o. dok je stoprocentni vlasnik “Ruwa company”. Kao firme kceri Ruwe tu su jos bivsi “Valdi” koji je likvidiran(otkupljen) od strane novosnovane firme kceri “Lurdi”.

    Dakle, Holding kompanija Ruwa d.o.o. je u 100% vlasnistvu lihtenstajnske firme “Polma Anstalt” i takva firma nema nikakve obaveze prema drzavi u kojoj je registrovana. Nema poslovnih knjiga, poreza i finansijske kontrole ili ogranicenja u poslovanju. Svi koji su upoznati sa off shore firmama znaju o cemu se radi i da se ovakve firme koriste, uglavnom,za pranje novca.

    Ruwa, Phiwa (hotel Galerija, i hangari u M.Bajmoku), Lurdi i bivsi Valdi su registrovani u subotici u Ul.Matije Korvina 17.

    Svi podaci dostupni na portalu apr.gov.rs

  3. Hoću sad i hoću sve kaže:

    @ Čekajući stručnjake kaže: “Koliko od tih 56 miliona je ostalo u džepovima radnika, u budžetima i fondovima? ZNA LI NEKO??? ”

    Naravno da zna – menadžment i akcionari korporacije Siemens, ali to nije bitno za mene kao građanina ovog malog grada …

    Činjenica – Siemens (ex-LES doo) je loan posao koji se obavlja u slobodnoj zoni i “došao” je tu da bi nekom bolje oplodio kapital (hint – akcionarima). Mene, kao građanina i poreskog obveznika ovog grada, interesuje da li ono što ovaj brak tj . šrafciger industrija na privatnom posedu u mom gradu, duguje “gradu” uredno i servisira. Ukoliko su radnici, menadžment nezadovoljni to je njihova stvar koja se ne rešava na formumima grackim nego u njihovim strukturama (kolektivni i pojedinačni ugovori, kadrosko, sindikat ..) Ono bilo bi mi drago da od nečije radionice postanu i industrija koja koristi i primarne i sekundarne resurse iz okruženja, ali to nije pristojno da ih ja prozivam i popujem

    Činjenica je i da smo imali sopstvenu industriju (npr. Sever, Sigma, …) koja je imala svoj zenit ali se posle “događanja naroda”, pravednih, nepravednih i nametnutih vojnih vežbi i sankcija ugasila. Da je kojim slučajem sve to ostalo na istim šinama i da nije bilo prethodno navedenog sve bi bilo malko drugačije. Ono jeste da konjuktura tržišta utiče i na Siemens, ABB, GE pa bi verovatno i naša sopstvena industrija bila manja nego želčjena ali to je (ekonomski) život.

    Elem, više me inetersuje da se prozivaju gradski oci i očusi da nam pojasne šta rade da privuku proizvodnju u našem malom mistu koja bi bila autohtona i domaća? Ove što dolaze da sklapaju treba čuvati i ne nalaziti im previše crno pod noktima da ne bi potražili jeftinije i manje gunđajuće krajeve.

    P.S.

    Bogu hvala da ovi ne prodaju svoje proizvode u Srbiji, jer bi to bio još jedan udar na džep poreskih obveznika: vetroelektrane imaju prodajnu cenu koja je beneficirana i elektroprovreda im mora nadoknaditi razliku.

    Hajde prvo da nam treba energija pa da tada budemo i ekološki svesni …

  4. Zbunjeni građanin kaže:

    Uvodna napomena: Nisam za strategiju ” Hoću sve i hoću sad”. Pametnije je mislim ovako: Hoću da znam sve i hoću predhodno, neću laž i iskrivljenu sliku da bih dobijao nešto što je realno i održivo.

    @ hoću sad i hoću sve je napisao : “Naravno da zna – menadžment i akcionari korporacije Siemens, ali to nije bitno za mene kao građanina ovog malog grada … ”  pa akko to nije bitno onda nije bitno ni to što su oni navodno najveći izvoznik jer su izvezli svoje, isto ono što su doneli u taj carinski logor. Prema tome ako se hvale visinom izvoza neka kažu sve u vezi sa tim.

     

    Ono što je pod imenom @ čekajući stručnjake napisano  u vezi sa poslovanjem Simensa u Malom Bajmoku može da se suzi na pitanje: od tog prometa od 56 miliona evra kakve su praktične posledice po lokalno okruženje? Jasno je da je tolloan ili lon posao kako mi obično kažemo i teško je biti protiv takvog aranžmana ako nemamo šanse da kao grad i kao država imamo bolje, kompleksnije  poslove . Međutim iz uhodanim metodama iz te korporacije  stižu informacije  koje se kasnije prilično nekritički prenose i šire a iz kojih provejava utisak da su to sjajni poslovi na koje  bi trebalo lokalna zajednica da bude ponosna.

    Kakva je razlika  ZA NAS kada Simens ili neka druga korporacija  napravi izvoz na osnovu “lon” aranžmana  od 100 miliona u Srbiji ili to napravi u Ukrajini, Rumuniji ili bilo kojoj drugoj lokaciji. Mi smo dali radnu snagu koja u prstima ima odličnu industrijsku tradiciju i hvala Bogu da  ti ljudi imaju posao. Međutim dobili su i jeftinu struju koja je ispod cene koštanja, dobili su ( možda) i gas  za čiju cenu  “gasni menadžer” Bajatović tvrdi  da je takođe država dotira i koliko znam na korporativnu dobit neće platiti porez.

    U redu, nemamo kud moramo to sve da radimo ne bi li neko ovde nešto radio jer  moglo bi svašta da se dešava u jednoj zajednici ( državi – gradu ) kad ogromna većina ne radi, a mora da jede.

    I sad dolazi pitanje: 1.korporacija lansira vesti koje odgovaraju njenom ugledu, 2. vodi računa  da to čini tako da konzumnetu lakše progutaju udicu 3. to radi na  način koji je praktikovan 50 godina u štampi ( setimo se  kada je Sever pravio izvoz od 20 – 21 milion maraka ili dolara pisalo se Sever zaradio… pa onda BUMMM – cifra. ) jer zo lepo zvuči, deluje bogato i poželjno.

    4. Istina je da nije ZARADIO toliko nego je IZGUBIO  dobar deo jer je bila politika: izvozite, prodajte svetskom tržištu , daj šta daš samo da budu devize. Čak je država davala i stimulativni kurs  takozvanim ( neto) izvoznicima. 5. Kada se podvukla crta u privatizaciji onda se došlo do toga da su gubici pokriveni otpisom kapitala i takozvani mali akcionari su saznali da njihove akcije na kojima piše 10 dinara vrede samo jedan dinar. To je bio rezultat decenijskog skrivanja računice o ekonomici poslovanja – jednostavno to je bila cena života koji se zasnivao na SMOLAGANJU.

    Zato ovde treba korektno reći da taj simensov izvoz jeste nominalno najveći ali je i UVOZ NAJVEĆI. Šta fali da se to zna. Oni su disciplinovani prema fiskalnim vlastima ali ne pucaju od ljubavi prema lokalnoj zajednici sa raznim socijalno poželjnim akcijama. Zapošljavaju tradnu snagu i gore je bilo pitanje da se iskaže taj ekonomski i fiskalni efekat. Ništa specijalno, hladno, bez emocija, bez ljubavi i mržnje, bez patnje i radosti samo da se kaže :  oni rade vde, izolovani su žicom, odavsde uzimaju radnu snagu, kupuju jeftinu energiju, plaćaju niske poreze, plaćaju zakup  takođe stranoj korporaciji, a ovde ostaje  toliko i toliko koristi.

    Ne mora ni to da se kaže ali onda treba proći pored udice na koju je okačen mamac ” NAJVEĆI IZVOZ OD 57.000.000 evra ” jer je  to nepotpun i varljiv podatak.

    Na kraju, što da se lažemo, zar nije bilo dosta.

  5. djomla kaže:

    Sasvim je normalno da je Simens, pa i Sever pored toga što su najveći izvoznici i najveći uvoznici. 

    Da bi napravili jedan elektromotor, vama je potrebno mnogo materijala, od kojih se veći deo ne proizvodi u Srbiji, počev od izolacije pa sve do najobičnije pt100. I ono što se može kupiti u Srbiji poput bakra iz Sevojna ili nekih livenih delova iz Bora ili Čoke je veoma upitnog kvaliteta zbog kojih trpi krajnji proizvod.

    Kada bi se svaki element potreban za jedna bilo čiji motor proizveo u Srbiji, Srbija bi bila veoma bogata.

  6. "Hoću sad i hoću sve" kaže:

    Drago mi je da ova tema nije otišla u elektronski vetar jer je bitna. Ne zbog konkretne firme i/ili podataka koji se pominju u tom kontekstu nego zbog njenih mogućih implikacija.

    Bilo bi verovatno bezobrazno citirati narodnu umotvorinu da postoji „laž, besramna laž i statistika“ kao što bi bilo nadmeno podsećati da je „profit je pozitivna razlika između prihoda i rashoda.“ Ergo, svi prethodni postovi su ili semantičko/leksički tačni ili barem emotivno tačni i bilo bi mi drago da od ovakvih vesti profitira šira lokalna zajednica.

    Moj nemušti jezik sprečio me je da formulišem jasnije pitanje: „Postoji pozitivna vest o pomaku na bolje pa me ineteresuje ko i šta čini da ona ostavi trajnije posledice na moj grad i eventualno donese boljitak svima? Još važnije – ko je odgovoran, barem moralno, da neki uspesi budu duži od političkih mandata?“

    Nemoj te me krivo shvatiti, pitam i prozivam ne zato što sam ozlojeđen ili se osećam pametnije od drugih nego zato jer imam decu čiju budućnost u njihovom rodnom gradu ne vidim baš najjasnije, a hteo bih. Zaista bih hteo, i uvek se uplašim da nepažnjom izgubimo i ono malo što imamo kada već mudrosti nemamo da steknemo više …

  7. A ha kaže:

    Ovo je cist marketing… odkad su Beogradjani (Siemens) preuzeli “Loher”, radnicima je sve gore… a ovamo se hvale milionima, a ne isplacuju prekovremene sate, htz sredstva su losa, nad radnicima se vrsi mobing… a znate koja je zabranjena rec u Siemensu? SINDIKAT !

OSTAVITE KOMENTAR