Krajnje je vreme da podaci o prosečnoj plati zaposlenih budu barem približno onakvi kakvi su u realnom životu, kako oni koji ne mogu ni da sanjaju prosek koji se iskazuje u njihovoj opštini ne bi svaki mesec, kada Republički zavod za statistiku izađe sa svojim podacima, bili razočarani i kivni. Jer, nesporno je da postoje dobra preduzeća sa dobrim platama, ali isto tako nesporno je i da postoje i ona koja isplaćuju male plate, a prosek je uvek negde na sredini.
Poreska uprava Srbije i Republički zavod za statistiku potpisali su sporazum o saradnji, koji treba da doprinese razmeni podataka iz administrativnih evidencija koje su u nadležnosti ovih institucija. Sporazum, koji je prilagođen novonastalim promenama u poreskom sistemu, predstavlja korak dalje u modernizaciji zvanične statistike na putu ka usaglašavanju sa metodologijom i praksom EU .
Naime, tek prelaskom na elektronsku poresku prijavu stvoreni su uslovi da se prikupljeni podaci iz Poreske uprave koriste i u statistici umesto uzoraka, koje je do sada statistika koristila. Takođe, ovakav način razmene podataka znatno smanjuje troškove i opterećenost privrede, odnosno poslovnih subjekata jer sada jednom dostavljeni podatak ma kojoj državnoj instituciji više ne moraju da dostavljaju bilo kome, jer su državni organi u obavezi da ih međusobno razmenjuju.
Republičkom zavodu za statistiku ovaj dokument omogućava promenu metodologije obezbeđivanjem pune pokrivenosti poslovnih subjekata umesto sprovođenja statističkih istraživanja na bazi uzoraka. Drugim rečima, od sada će se, između ostalog, i prosečna plata izračunavati po realnim ciframa, a ne na osnovu ankete o ceni radne snage. Jer, valja podsetiti da su mnogi radnici bili začuđeni i iznenađeni podacima o prosečnim mesečnim neto zaradama u svojim opštinama jer na osnovu onoga što oni imaju u yepu nisu mogli da veruju da je prosek primanja značajno viši i izražavali otvorenu sumnju u statističke podatke. Sada bi situacija trebalo da bude drugačija, a od kada će Republički zavod za statistiku početi da iskazuje prosečne plate na osnovu podataka Poreske uprave još uvek se ne zna, ali se očekuje da će to brzo zaživeti.
Sada će u obračun prosečnih zarada ući i zarade zaposlenih kod preduzetnika. To se i do sada radilo, ali će obuhvat biti bolji pa samim tim će i podaci biti realniji. Veliki problem, smatraju u Republičkom zavodu za statistiku, predstavlja i činjenica da mnogi preduzetnici ne ostvaruju zaradu, odnosno ne iskazuju je, već ostvaruju samo profit. Kako je to moguće i šta znači da postoje preduzenici koji nemaju zaradu, a imaju profit teško je objasniti, ali je činjenica da je to kod nas prisutno. Deo stručnjaka tvrdi da će tek uzimanjem realnih zarada kod preduzetnika prosečna zarada u Srbiji biti još manja, jer je činjenica da 90 odsto njih svojim zaposlenima zapravo isplaćuje minimalac. Procenjuje se da čak 240.000 preduzetnika plaća radnicima minimalnu zaradu i da će to drastično uticati na obračun prosečne zarade u Srbiji.
Inače, prosečna neto plata isplaćena prošlog meseca u Srbiji iznosila je 41.508 dinara, odnosno 335 evra. U odnosu na prethodni mesec, decembar 2016. godine, januarska zarada manja je nominalno za 22,3 odsto, a realno za 23,4 odsto. U Republičkom zavodu za statistiku pad zarada isplaćenih u januaru ove godine u odnosu na mesec dana ranije tumače pre svega dinamikom isplate. Naime, krajem decembra 2016. godine zbog novogodišnjih i božićnih praznika, isplaćene su i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom januara ove godine.
Dnevnik
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
U zemlji ekstrema kao sto je Srbija, sam prosek ne govori nista vec podseca na ono „nama meso, vama kupus, pa u proseku sarma“. Ako su svi podaci na broju, kao sto ce sada biti slucaj, trebalo bi da prikazuju i medijanu ili modus pa bi to bila mnogo realinija slika. Pored tog podatka da se stavi realan % nezaposlenih (ne onaj sa siza) pa da se vidi pravo stanje. Podaci:
-minimalna zarada
-medijana
-prosek
-% nezaposlenih
bi rekli skoro pa sve. U tom slucaju bi cifra na koju se pomno gleda pala sa bednih 335 evra na „ne znam kako da nazovem“ 200 evra, ali to je to.
Ja sam sretan da imam tu „prosecnu platu“. Mada, u banku mi leze samo minimalac, a ostalo na ruke.
Atila, pitacu te kad budes penzioner pa dobijes 15000 mesecno da li si srecan i sta mislis o tome – pola minimalac a pola na ruke……
saberite i one koji su izasli-pobegli od prosecnog rezima,kako god zelite kao nezaposlene ili zaposlene!
Najveci problem je sto da bi dosao do te prosecne plate od 42 hiljade, moras da radis kao konj i da zrtvujes veliki deo svog zivota. Za sta? 335 evra? Zato ljudi pamet u glavu i ili bez napolje, ili na netu nesto lepo nadjes i dok ti drzava jos uvek ne moze proveriti poreklo novca, uzmes sto vise pa posle sta bude.
A ti sto si realan, dal ti je penzija 15 ili 25 hiljada, svejedno je apsolutno. Sad je starosna granica toliko visoka da 70% ljudi ni ne dozivi. Sta ce biti tek kad mi stignemo na red? Drzava propada, raste javni dug… Ko jos veruje u penziju i sigurost pod stare dane? Bolje ne raditi nego raditi za 200e. Tih 200e mozes na xy nacina zaraditi sa manje muke na crno. Ili zivi kao rob, ili malo rizikuj nekad pa zivi normalno u ilegali. Eto to su nam opcije.