Nićin palata na najvišem delu krova, koji gleda na Trg slobode, još ima staru reklamu na kojoj se razaznaje natpis: „7 NAP“. Neonska slova odavno ne svetle, iako ovaj nedeljnik i dalje postoji. U subotičkom listu „Seven days“, to jest „Hét nap“, nisu zainteresovani da obnove reklamu iako se ona nalazi na najprestižnijem mestu u gradu.
Oni koji su rođeni u Subotici retko registruju ovakve detalje koji su za njih oduvek tu, pa stoga ni ne razmišljaju o tome kako je to nekad izgledalo. Još manje se ljudi danas bave eventualnim vrednovanjem ovakvog nasleđa nastalog polovinom XX veka, kako to umeju na Zapadu, a sve više i u našem severnom susedstvu.
Efemerna namena reklame i njena prolaznost, do sada je isključivala potrebu za čuvenjem i sakupljanjem. Stare neonske firme danas predstavljaju antikvitete, međutim, ove sa krovova prevelike su za obične kolekcionare. Ipak, dužni smo da ih sačuvamo makar na fotografijama, kao uspomenu na nestalu subotičku privredu i trgovinu, a sa druge strane kao primere oblikovanja reklama u ono vreme.
Beograd i Zagreb su na svojim centralnim trgovima već imali neonske reklame po krovovima kada su i Subotičani počeli da se raspituju kod direktora ovdašnjih preduzeća, kada planiraju da i naš grad dobije ovo urbano znamenje. Bilo je to početkom šezdesetih kada je postavljena i ona „7 NAP“ na Nićin palatu. Do polovine te decenije osvanulo je još nekoliko reklama na vrhu starih zgrada što je zagrejalo srca onih koji su želeli da Subotica što više liči na velegrad. Bilo je i radnih organizacija koje su svoje natpise, osim iznad ulaza, postavili i na najviše mesto svoje zgrade. Neke od tih firmi i danas postoje ali su ih u nekom momentu skinuli (npr Elektrovojvodina).
I druge reklame su vremenom nestale, uglavnom kada je počela obnova tih starih građevina. Oni koji pažljivo razgledaju detalje svog grada, setiće se da u centru, osim „7 NAP“, opstaje još jedna velika krovna reklama. Na njoj je ime preduzeća koje ne postoji već par decenija a svetla su joj se pogasila pre još toliko. Bavili su se obradom stakla.
Možda najatraktivnija je bila ona iznad „Jadrana“. Najpre je 1961. godine na konstrukciju dugu 20 metara svoju propagandnu poruku postavila Kreditna banka. Ta prvobitna je potrajala ali estetski nije zadovoljila pa je verovatno zato u drugom pokušaju uloženo više truda. Simbol banke zaokružili su žuti novčići koji su se palili jedan po jedan. Kada bi zasvetlio i poslednji novčić, svi bi se ugasili, a onda ponovo uključili, ali ovaj put brzo. I onda sve iz početka. Za ondašnju malu decu – hipnoza.
U Subotici su za neonske natpise bila zadužena preduzeća „Dekor“ i „Mehaničar“. Prava je šteta što su fotografije crno-bele pa tako ne mogu da dočaraju boje i svetlost u noći.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Na ovoj predratnoj razglednici vidi se u pozadini na krovu natpis BAYER LEKOVI. To ne bi bilo nemoguće jer je u ono vreme u Subotici već bilo radionica za izradu neonskih cevi, međutim, ta Bayer reklama je u tako neprirodnom položaju u odnosu na zgradu, a u savršenom naspram foto-aparata, da sam gotovo siguran kako je taj znak naknadno doštampan. Tvorac razglednice ili je mislio da će prizor da bude bolji ako na krovu bude tako nešto, ili je učinio uslugu nekom apotekaru.
Kao dete, ranih sedamdesetih, ja sam bio ubeđen da je Subotica velegrad, kao američki gradovi iz filmova. Svetleće reklame su svakako puno doprinele tome. Trebalo bi ih restaurirati, kao što se restauriraju stare fasade. Kao deo istorijskog nasleđa.
Da li je Bayerov krst autentican najlakse bi bilo saznati pretrazivanjem fotografija iz tog vremena. Perspektiva je zaista neuobicajena. Osim toga reklama takvih razmera na krovu bi trebala imati nekako po mom misljenju jednu jacu i masivniju konstrukciju na koju je postavljena. Tim pre jer ako pogledamo odnos razmera izmedju gornjeg sprata objekta i velicine reklame, koje su prema fotografiji skoro potpuno iste velicine. Ovako meni deluje malo suvise „leprsavo“ narocito u odnosu na nosace telegrafskih zica koji su takodje dobro vidljivi na okolnim krovovima. Uz sve to namece se i pitanje same pozicije na kojoj je plasiran klasicni Bayerov logo i njegove stvarne vidljivosti iz perspektive pesaka- prolaznika kojima je cela ta krovna skalamerija ustvari trebala biti namenjena. Pretpostavljam da je stampanje razglednice uradjeno u ofset – tehnici, znaci kasnije od 1920 godine. Do tada su razglednice radjene uglavnom kao litografija. Najverovatnije je neko ko je na nekakav nacin bio involviran u plasman Bayerovih lekova sufinansirao stampanje razglednice i snosio deo ili mozda i sve troskove stampanja. Danas su takvi vidovi reklamiranja zabranjeni i predstavljaju nelojanu konkurenciju kroz takozvani Product placement. isto kao i kada neka poznata licnost tako pozira na fotografiji da se kao slucajno, a u stvari perfektno vidi sat na ruci ili pak neki drugi produkt koji treba decentno ali i dovoljno vidljivo reklamirati. Inace taj zastini znak firme Bayer jer je patentiran jos pre WW1 i instaliran je u Nemackom gradu Leverkusenu gde je i sediste maticne fabrike. Predstavlja (navodno) najvecu svetlecu reklamu na svetu i ono sto je Ajfelov toranj za Pariz ili Big Ben za London, to je Bayerov logo za Leverkusen i citavu regiju sa svojih 120 metara visine i precnikom od 50 metara i tome odgovarajucom vidljivoscu , narocito nocu gde ga osvetljava oko 1700 sijalica (ili tako necega)
Neonske reklame nastaju kao potreba da se firme i njihovi proizvodi ili usluge sto jace i upecatljivije utisnu u svest potencijanih potrosaca. To ima iskljucivo veze sa kapitalistickom privredom. U dirigovanoj , socijalistickoj privredi nemaju nikakav ekonomski niti trzsini smisao ali imaju nekakvu manje vise estetsku vrednost i podizu urbani dozivljaj gradova gde su postavljene. Narocito sistem paljenja i gasenja daje izvesnu iluziju pokreta i dinamike a time i opstu optimisticku sliku koja je pratila 60-te godine proslog veka. Uzi centar nasega grada, narocito Korzo sa svojim raznobojnim neonskin reklamamaa i natpisima iznad firmi, kiosci na kojima se otvoreno i slobodno prodavao Time, Life, Newsweek Quick ili Stern, omladina u Zapadnoevropskoj odeci i originalnim Levi´s farmerkama, sve to je nama tada mladim ljudima davalo osecaj da nam je svet pod nogama i da je samo nebo granica.
Evo reklame Ornamenta, inače neon reklame je izrađivalo Staklarsko preduzeće Ornament, a postavljao ih je Dekor. Jedno vreme je postojao gradski propis da svaka prodavnica mora postaviti neon reklamu. Reklama 7 nap je postavljena u vreme kada je taj časopis izlazio u više od 100.000 primeraka.
…Radnički dom
Aldo, i meni isto tako. Grad nam je bio svetao, gravitirao ka modernim evropskim gradovima.Zadnjih tridesetak godina je neki zastoj i Subotica je generalno neosvetljena. Čak i centar, a da ne govorimo periferija. Restauracijom reklama, učinio bi se korak napred
Pa možda je to suviše moderno za ove novo stare,, okološki svesne,, sivonje koji se plaše novih zgrada, tv ekrana na dečijem pozorištu..A ćutali su ko bubice kad se pravio Siz, otvoreni univerzitet, socijalističko čudovište u kojem je maxi..Licemerstvo subajinih građana. Kako nije bilo protesta kad se pravila Galerija? Tako da verujem i da se upale reklame neko će reći,, ruže nam grad i kvare moj dosadno samoubilački život,,
Mene stalno kopka ta Bayerova reklama. U mom sećanju ona postoji i verovatno je bila na mestu gde je reklama Ornamenta.
U Zagrebu, na sadašnjem Trgu Bana Jelačića, to je taj centralni trg u centru Zagreba na jednom od krovova postoji slična, ali Plivina reklama koja je tamo bila i pre 40 i kusur godina, a malo podseća na ovu Bayerovu reklamu.