Rekonstrukcija trotoara na Trgu Republike

Već smo svi svesni da ova godina neće biti godina razvoja i da će veći kapitalni i infrastrukturni projekti biti odloženi za neka bolja vremena. Mnogi ne mogu da prežale ona vremena kada nam je grad bio jedno veliko gradilište. Kao osveženje je došla rekonstrukcija magistralnog toplovoda. Možda nije prijatan prizor, verovatno većini smeta i buka, ali svako voli napredak i oseti neko olakšanje kada vidi kako bageri rade punom parom.

 

Ipak, možda loša finansijska situacija donosi i nešto dobro. Dok je bilo novca, bavili smo se krupnim projektima, dok su biciklističke staze, rupe na trotoarima, ulegnuća na Korzou, izlepljeni kandelabri, kao i mnoge druge sitnice bile u nekom drugom planu. Pored stezanja kaiša, ne ostaje ništa drugo nego da se u planu i programu za ovu godinu sve svede na održavanje, odnosno šminkanje.

 

Ono čemu će se mnogi obradovati, možda čak i više nego kada bi se recimo vratio kran na gradilište Narodnog pozorišta, svakako jeste rekonstrukcija pešačke i biciklističke staze na Trgu Republike. Ovu kratku deonicu su zaobišli svi radovi protekle decenije: izgradnja kružnog toka, rekonstrukcija ispred knjižale Danilo Kiš, kao i rekonstrukcija trotoara u Štrosmajerovoj. Ovih dana se skida dotrajao sloj asfalta i uskoro sledi postavljanje novog. 

 

Trotoar ispred gradske kuce (1)

Trotoar ispred gradske kuce (2)

Trotoar ispred gradske kuce (3)



KOMENTARI

  1. Neša kaže:

    "Kao osveženje je došla rekonstrukcija magistralnog toplovoda. Možda nije prijatan prizor…"

    Kao po običaju, raskopane ulice zjapiće u sred praznika tek da bi nam zagorčali idilu.

    Još jedan primer nakaradnosti u stručnosti i odgovornosti!

  2. Anonimni kaže:

    "Mnogi ne mogu da prežale ona vremena kada nam je grad bio jedno veliko gradilište."

    Ko kaže da nam grad nije jedno veliko gradilište? Eno vam pozorište, pa uživajte-

  3. djomla kaže:

    Nešo, kojih praznika? Dva dana prvog maja? Je l' ti to ozbiljno?

     

    Kada nam je grad bio jedno veliko gradilište ni sami nismo bili svesni toga, jer su drugi gradovi bili veća gradilišta. Danas je na žalost ovih 100m trotoara vest.

  4. STeve kaže:

     

    djomla:

     

    Nešo, kojih praznika? Dva dana prvog maja? Je l' ti to ozbiljno?

    Kada nam je grad bio jedno veliko gradilište ni sami nismo bili svesni toga, jer su drugi gradovi bili veća gradilišta. Danas je na žalost ovih 100m trotoara vest.

     

     

    Ma ok je to sve ali uz minimum organizacije, mogli su to i u neko manje glupo vreme. I, sta je toliko falilo starom trotoaru?

  5. djomla kaže:

    STeve,

    nemoj biti siguran da se ceo posao oko pomenute staze neće završiti do četvrtka. To je posao za par dana. (Ali me ne bi čudilo da ga izvođač razvuče do iduće nedelje).

    A što se tiče toplane, radovi počinju onda kada se završi grejna sezona. Polaganje cevi se radi od maja do oktobra.

  6. Loš Đak kaže:

    A kada če na red da dođu biciklistićke state? Propale su, zarasle u travu a voziti njima je prava avantura. Učinite nešto za one koji ne zagađuju grad!

  7. Neša kaže:

    STeve:

    djomla:

    Nešo, kojih praznika? Dva dana prvog maja? Je l' ti to ozbiljno?

    Kada nam je grad bio jedno veliko gradilište ni sami nismo bili svesni toga, jer su drugi gradovi bili veća gradilišta. Danas je na žalost ovih 100m trotoara vest.

    Ma ok je to sve ali uz minimum organizacije, mogli su to i u neko manje glupo vreme. 

     

     

    Upravo o tome i govorim. Generalno, decenijama vlada javašluk.

    Koliko puta smo bili svedoci da jedna služba raskopa ulicu pa ostavi rupe. Posle izvesnog vremena dođe druga služba da uradi poslove a rupe i dalje ostanu. Nakon toga, ali nikako odmah, dođe treća služba da zatrpa raskopano. Između njihovih radova obavezno ima lufta tako da rupe zjape otvorene i mame noge prolaznika i/ili točkove vozila. A i kada se posao obavi ostaju ulegnuća, ispupčenja, pukotine…

    Da ne pominjem situacije kada u tek asfaltiranoj ulici naknadno svaka služba zasebno razbija asfalt da bi postavila cevi ili kablove pa onda to krpe zakrpama, svako svojom i na svoj način. Zar ne može da se to organizuje pre asfaltiranja? Izgleda da NE MOŽE.

    Inače, ove godine praznik ne traje dva nego četiri neradna dana. Ta četiri dana mnogi bi želeli da lepo vreme iskoriste da prošetaju kroz mir i tišinu, kroz grad u kom neće biti automobila, smoga, gužve, zbrke, trke i nervoze.

    Ali, biće raskopanih ulica i kratera kao posle bombardovanja!

    Zar kod nas zaista ništa ne može normalno?!?

  8. STeve kaže:

     

    djomla:

     

    STeve,

    nemoj biti siguran da se ceo posao oko pomenute staze neće završiti do četvrtka. To je posao za par dana. (Ali me ne bi čudilo da ga izvođač razvuče do iduće nedelje).

    A što se tiče toplane, radovi počinju onda kada se završi grejna sezona. Polaganje cevi se radi od maja do oktobra.

     

     

    To ne treba raditi u vreme kada se u gradu ocekuje 30-ak hiljada turista. Ok, oni ce vecinom (srecom?) da "preskoce" centar grada, ali… Onaj koji ovo planira morao bi da pocne da razmislja i pravi neke osnovne, smislene planove, u suprotnom bi bilo krajnje vreme da se vrati tamo odakle je dosao. To je sustina.

  9. djomla kaže:

    STeve, Neso…

     

    Uzmite primera radi eventualno prosirenje glavnog puta na 4 raskrsnice. Kada to raditi?

     

    Najlogicnije je raditi to tokom avgusta meseca jer su tada godisnji odmori pa je i saobracaj redji jer ljudi ne idu na posao, a i dobar deo ljudi je van grada. Ali se tog avgusta organizuje i ultra popularni Interetno festival na kojem se ocekuje veliki broj gostiju a posle toga i dan grada. Pitanje je da li se celokupan posao moze zavrsiti za mesec dana, jer nije samo u pitanju asfaltiranje vec i izmeštanje instalacija, rasvete itd…

     

    Sa druge strane kako Prag i Budimpesta resavaju ovakve probleme kada oni tokom citave godine imaju veliki broj turista? Pa nikako odete u te gradove i prodjete pored gradilista kao sto prolazite i pored ovih u Subotici. Samo sto su ta gradilista mnogo bolje obezbedjena, organizovana i uredjena tako da se ne prljaju okolne ulice, mašine se ne parkiraju van gradilišta, redovno se peru, gradilišta su ograđena i mrežom radi prašine a isto tako su i uredno označena. E to nama nedostaje.

  10. zorandjala kaže:

    DJomla nekada su za potrebe izgradnje u gradu pare davali Sever, Zorka, Novembar, Bratstvo i drugi i pricalo se da drzava funkcionise. Sada kada je privatizovano sve sto je bilo drzavno, koliko para za izgradnju grada daju ti privatnici? Nemoj da racunas porez jel su njega placale i bivse firme. Dali sada u gradu za nesto mozemo reci? Ovo je gradu izgradio ovaj ili onaj. Prakticno dali kapitalisti grade svoje zaduzbine?.

  11. Anonimni kaže:

     

    zorandjala:

    DJomla nekada su za potrebe izgradnje u gradu pare davali Sever,Zorka,Novembar,Bratstvo i drugi i pricalo se da drzava funkcionise .Sada kada je privatizovano sve sto je bilo drzavno ,koliko para za izgradnju grada daju ti privatnici?Nemoj da racunas porez jel su njega placale i bivse firme.Dali sada u gradu za nesto mozemo reci ? Ovo je gradu izgradio ovaj ili onaj.Prakticno dali kapitalisti grade svoje zaduzbine?.

     

     

    Recite mi gospodine Laladjala kako to da su sve te firme koje ste vi nabrojali davali ogromne novce za grad, a grad je u vreme kada su te firme "dobro" poslovale bio 2/3 neasfaltiran, bez kanalizacije, vode sa jednofaznom strujom…itd.itd.itd…kako vi pripovedate o tom vasem komunizmu rajskom sistemu bajnom trebalo bi da se grad sijao od investicija a istina je sasvim drugacija….od vasih Komunjara pa naovamo Subotica je jedini ozbiljni procvat dozivela od 2001. do 2012. godine. Jos 2007. grad je izgledao izuzetno ruzno, neasfaltiran, nesredjen, prljav….a ne zaboravite da se asfalt, struja, voda i kanalizacija ne mogu potrositi…i meni je stvarno cudno kako ima toliko opicenih ljudi koji velicaju komunizam u kome je Subotica izgledala onako kako je izgledala, imali ste sredjenih 200 metara korzoa a ostalo je bilo divljina.

  12. djomla kaže:

    Zorandjala,

    ne znam koliko su sve te kompanije ulagale u grad ali znam da je Subotica gas dobila samo zahvaljujući Zorki i da nije bilo nje ne bi ga nikada ni dobili, tačnije dobila bi ga kad i svi drugi gradovi u Srbiji u prvoj deceniji 21.veka.

    Takođe najduži i osnovni kolektor (3) je isto građen zbog Zorke. Sva kanalizaciona mreža se danas oslanja na njega. 

    Ali znam i da se niko nije setio da izgradi kanalizaciju do svog restorana u Vikend naselju na Paliću. Možda to tada nije bio prioritet, ili ih možda niko nije terao.

     

    Anonimni,

     

    po vašoj logici je Subotica bila još nazadnija 1912. godine jer tadna nije imala ni to malo asfalta ni taj Korzo ni toliko kanalizacije, ni toplanu, ni precistac, ni autobusku stanicu, ni… A činjenica je da je tada Subotica doživljavala najveći napredak. 

    Standardi se 1912., 1962. i 2012. razlikuju. Pitanje je samo da li smo tih godina radili na ispunjavanju tih standarda ili smo doživljavali stagnaciju kao u periodu 1990 – 2005. 

  13. zorandjala kaže:

    Ja vrlo dobro znam sta je Zorka uradila za naselje i grad jel sam ceo radni vek proveo u njoj.Samo me interesuje dali je Milija Babovic od kad je kupio Zorku dao koji dinar za naselje i grad.Ovo sve pisem ponovo posto nepotpisani Kvisling uvek ima neki uvrnut komentar.Stormwach.

  14. Neša kaže:

    Indikativno je da smo mi kritičari veoma loše tempiranog vremena izvođenja radova, i još koječega, dobili više negativnih nego pozitivnih ocena! Ili su građani nesvesni tragedije ovog društva ili te minuse daju zaposleni u službama koje kritikujemo, u pauzama između Facebooka, četovanja, FreeCella, Minesweepera, Pinballa… 

  15. stormwatch kaže:

     

    djomla:

    Zorandjala,

    ne znam koliko su sve te kompanije ulagale u grad ali znam da je Subotica gas dobila samo zahvaljujući Zorki i da nije bilo nje ne bi ga nikada ni dobili, tačnije dobila bi ga kad i svi drugi gradovi u Srbiji u prvoj deceniji 21.veka.

    Takođe najduži i osnovni kolektor (3) je isto građen zbog Zorke. Sva kanalizaciona mreža se danas oslanja na njega. 

    Ali znam i da se niko nije setio da izgradi kanalizaciju do svog restorana u Vikend naselju na Paliću. Možda to tada nije bio prioritet, ili ih možda niko nije terao.

    Anonimni,

    po vašoj logici je Subotica bila još nazadnija 1912. godine jer tadna nije imala ni to malo asfalta ni taj Korzo ni toliko kanalizacije, ni toplanu, ni precistac, ni autobusku stanicu, ni… A činjenica je da je tada Subotica doživljavala najveći napredak. 

    Standardi se 1912., 1962. i 2012. razlikuju. Pitanje je samo da li smo tih godina radili na ispunjavanju tih standarda ili smo doživljavali stagnaciju kao u periodu 1990 – 2005. 

     

     

    Gospodine Djomla ja sam taj nepotpisani i nije mi jasno kako se to sto se desava uopste i desava, posto se uporno brisu moji podaci koji su do nedavno uvek stajali u browseru. Tako da kada ja nesto napisem ni ne primetim da ispadem anonimus a to je poslednje sto zelim –  od anonimusa nema koristi.

    Subotica je 1912 godine imala tramvaj, fakultete koje danas nema, imala je i sacuvano sire i uze gradsko jezgro devastirano u bombardovanju, imala je i niz drugih sadrzaja koje nema vec 30-40-60-70-80 godina. Za danasnje standarde Subotica je samo jedan zaostali grad u vremenu i prostoru, a za standarde onog vremena bila je ako ne bas napredan, onda grad koji je isao u korak sa vremenom u kome je i postala ono po cemu je i dan danas poznata.

  16. djomla kaže:

    Storm,

    slazem se da je tih godina bio napred u odnosu na mnogo sire orkuzenje, a da je danas samo suvi prosek medju srpskim varosima.

     

    Neso,

    mislim da je ovaj narod gladan ovakvih radova i otuda minusi. Ljudi se bolje osecaju kada zive u mestu gde se nesto radi, uredjuje, razvija. Uvek su informacije o uredjenu fasada, sredjivanju trotoara, dekorativne rasvete, uredjenje zelenila, i decijih igralista pozitivno ocenjene. Isada da trazis dlaku u jajetu iako dobro razumem o cemu pises. 

  17. Neša kaže:

    djomla:

    … ispada da trazis dlaku u jajetu iako dobro razumem o cemu pises. 

     

    Loša organizovanost nikako ne može da se nazove dlakom u jajetu.

    Zaista ne vidim nikakvo opravdanje da su radovi morali da počnu baš kada se može očekivati poseta hiljade turista koji žele da vide sadržaje ovog grada. A šta mogu da vide? Raskopane ulice, mašine, šut i cevi! Divan prizor!

    Zar sve to nije moglo samo NEKOLIKO dana kasnije?!? Zar je toliko o glavu?!? Ne verujem. Pre će biti da je u pitanju nebriga, nezainteresovanost i nerazumevanje za opšte dobro. Tako je to kada iza svega stoje neodgovorni "odgovorni drugovi".

    Zato kažem da loša organizovanost nikako ne može da se nazove dlakom u jajetu. To se zove SUŠTINSKI PROBLEM. Zato ova država i propada decenijama.

OSTAVITE KOMENTAR