Renesansni Njujorčanin iz Subotice

Džon Sajmon (John Ivan Simon), naš čovek o kome se, nažalost, kod nas malo zna umro je u 94. godini prošlog novembra, a bio je jedan od najvećih američkih umetničkih kritičara. Pisao je kritike filmova, pozorišnih predstava, operskih izvođenja, koncerata klasične muzike, literature, a bavio se i lingvistikom. I to za najznačajnije novine i magazine kao što su New York Times, New York Magazine, Paris Review, Hudson Review, New Leader itd. Bio je jedan od najvećih stručnjaka za engleski jezik, i o njemu predavao na Univerzitetu Harvard.

Sve postaje još impresivnije, kad se uzme u obzir da je rođen 12. maja 1925. u Subotici, a odrastao u Beogradu kao Jovan Simon. Maternji jezik mu je bio podjednako srpski i mađarski, pošto je bio jevrejsko-mađarsko-srpskog porekla. Pored ova dva jezika naučio je još pet, i to na akademskom nivou, jer je o svim pomenutim umetničkim granama pisao na svim tim jezicima. Pa kako ga drugačije nazvati nego renesansnim čovekom.

Sve do kraja je pisao iskrene, direktne, bespoštedne, hrabre, duhovite kritike i samo je smrt uspela da ga zaustavi u tome.

Pokloni Joko Ono

Možda je na vreme otišao, jer u vreme beskrajnog terora političke korektnosti, on tu više ne bi imao šta da traži. Kako bi mogao da napiše u današnje vreme nešto ovako: „Barbara Strejsend nosem seče bioskopsko platno kako god da se okrene“.

Godinama su posle loših prikaza uvređeni glumci, režiseri i producenti ulazili u rasprave sa Sajmonom i u tome loše prolazili jer je on bio daleko nadmoćniji u znanju, rečitosti i duhovitosti od svih njih. Te njegove oštre osude nečijeg dela su mu ponekad donosile i krajnje neobične reakcije, koje pokazuju da su ga ipak i mnogi koje je napadao ustvari cenili.  Možda je upravo zbog takvih uspeo da opstane sve te godine. Recimo Joko Ono, udovica Džona Lenona, a o čijim je muzičkim delima Sajmon više puta izrekao krajnje negativne ocene, počela je iz čista mira da mu šalje po hiljadu dolara svakog meseca kada je posredno saznala da su mu se smanjili prihodi jer je zbog svoje duboke starosti malo usporio rad.

Kao što je znao da bude krajnje negativan, tako je često znao da ode i u drugu krajnost: „Ne pogledati ovo delo je isto kao počiniti najveći božiji greh!“.

O tome je jedan njegov kolega rekao: „Kao i svi mi, Sajmon piše ravnomeran broj pozitivnih i negativnih kritika, ali je stvar u tome što su njegove i jedne i druge, tako oštro i duhovito izrečene da mnogo više odjeknu, više se prenose i pamte nego kritike svih nas ostalih.“

(Ceo tekst objavljen u Politikinom dodatku Kultura umetnost nauka, 2.maj 2020. Momčilo Mrdaković, str.2)



KOMENTARI

  1. Mister No kaže:

    God bless John Ivan Simon

  2. MikiM kaže:

    Odličan tekst!

  3. Janoš Nađpastor,Subotica kaže:

    U svojoj domovini uopšteno nijedan umetnik nije baš dobro prošao,gledali su ih kao poznanike,fizičku pojavu,u tuđini su ga cenili po znanju,jer ga druga drugačije nisu znali!

OSTAVITE KOMENTAR