Nastava na daljinu, na koju su poslati svi đaci sem mlađih osnovaca, zahtevna je za veliki broj učenika svih uzrasta, ali za decu sa smetnjama u razvoju ona je – nemoguća. To tvrdi veliki broj roditelja čija deca pohađaju dve subotičke specijalne škole i traže od nadležnih da im se dozvoli bar praktični deo nastave.
Među njima je i Mirjana Evetović, čija ćerka Dijana (17) ide u prvi razred srednje škole „Žarko Zrenjanin“ i uči za cvećara.
– Dijana ne može da prati onlajn nastavu. Sa njima se radi jedan na jedan. Našoj deci sa različitim vidovima smetnji u razvoju teoretska nastava ne znači puno, njima je mnogo vredniji praktičan rad. Svakako ih je po petoro u odeljenju i ne vidimo razlog da se, uz poštovanje epidemioloških mera, nastava ne održava – ističe Mirjana. – Od uvođenja vanrednog stanja deca su bila kod kuće, posle intervencije Zajednice specijalnih škola, dozvoljeno im je da idu u školu, a sada su ponovo vraćeni na onlajn nastavu. To su za njih veliki šokovi jer njima treba vreme da naviknu na jedan vid obaveza i okolinu i taman kada dođe do toga, nastava bude prekinuta. Kako mi njima da objasnimo da je neko odlučio da ne idu u školu.
Dijana uživa da uči za cvećara, obožava da radi sa biljkama, da ih presađuje, pravi bukete… Praksu uglavnom ima u Zoološkom vrtu na Paliću, tri sata, gde rade u prelepim cvetnim lejama.
– Iako je bio minimalni proces rada, bio je u kontinuitetu, i to nam je bilo jako značajno. Sada nam je to ukinuto i roditelji su prepušteni sami sebi da detetu osmisle aktivnosti, da radimo sa njima ono što treba u školi – dodaje Mirjana. – Vreme epidemije je. Svi smo u kući bili bolesni, imali kovid, nisam mogla da ustanem iz kreveta a morala sam da je okupam, animiram, nahranim… Takvih slučajeva je mnogo. U celoj ovoj situaciji niko nijednog trenutka nije pomislio na ovu decu.
APEL MINISTARSTVU PROSVETE
Roditelji apeluju na Ministarstvo prosvete da napravi kompromis i dozvoli deci da idu u školu na praktičnu nastavu.
– Bar da nam dozvole da odemo sa njom na Palić i da tamo radi sa cvećem, a drugi da rade u radionicama, jer ih je svakako malo. Ovoj deci je bukvalno život ugrožen ovakvim načinom života – sleže ramenima majka. – Ove odluke su jače od naših potreba. Zato molimo za kompromis i da im se dozvoli da rade ono što je neophodno za njihov razvoj.
