Menja se prizor koji smo poznavali oduvek, da bi ustupio mesto nečem novom. Tako je sa lica zemlje nestalo i staro železničarsko kupatilo, zajedno sa „terasom“ koja ga je okruživala. Samo stariji Subotičani se sećaju vremena kada je ono bilo u funkciji.
Izgrađeno je pre rata, tridesetih godina, kao objekat pravih linija, što je tada predstavljalo modernu arhitekturu. Posle rata, na ravan krov je nadograđen klasični, sa crepom, što je narušilo prvobitnu stilsku odrednicu, ali je to verovatno bilo nužno zbog problema koje su imale i druge zgrade sa ravnim krovom kao „petim zidom“.
Od sada ovaj gradski pejzaž ostaje samo u sećanjima i na fotografijama, koje će biti sve vrednije kako vreme bude prolazilo i na svet budu dolazili oni koji se neće sećati starog.
Subotičani koji žive ili rade u istočnom delu grada moraju da prelaze privremeni pešački most dok traju poslovi na novom podvožnjaku. Ima u tome i nečeg zanimljivog. Mnogi koji koriste pasarelu, iskoriste priliku da zastanu i pogledaju kako napreduju radovi. Ponekad se uz ogradu poređa čitav niz posmatrača koji sa ove pozicije imaju pogled kao iz lože.
Sada se već naziru konture novog mosta koji će biti tri puta širi nego stari, dok će kolovoz ići niže nego što je to bilo ranije.
