Rušenje

Građevinsku aktivnost „niskog intenziteta“ beležimo ovih dana na Palićkom putu preko puta raskrčenog placa za nesuđeni šoping mol. Neuglednu kućicu decenijama je skrivala ograda i zeleniš, potom je otkrivena u neuspelom pokušaju da posluži kao poslovni prostor, i konačno ostala zazidanih prozora, verovatno iz predostrožnosti od skvotera (nelegalnih stanara). Sada je objekat delimično srušen.

Palićki i Beogradski put (u brojkama i slovima – E5) osim što su gradske ulice, jesu i tranzitni put kroz grad na međunarodnom magistralnom pravcu. Stoga su ove ulice svojevrsni „izlog“ koji razgledaju oni koji su u proputovanju ili oni koji su u gradu na kratko pa se u kretanju kroz njega drže glavnih saobraćajnica.  Otuda taj osećaj kolektivne sramote kada je na glavnim ulicama i trgovima neko ruglo, iako lično nismo odgovorni za njega.

U bivstvovanju jednog grada rušenje je neizbežni deo regeneracije urbanog tkiva, jer nakon njega sledi izgradnja odnosno novi život.

Ekonomska kriza je zaustavila i građevinski sektor ali on nije prestao da postoji. Dok čekaju novi graditeljski ciklus, mnogi investitori kupuju i krče parcele. Tako smo se u zlo doba zatekli sa celim nizom zaparloženih placeva na vrlo vidljivim pozicijama. Nedostatak ili nesprovodivost nekih propisa, nažalost nisu obezbedili da ove parcele budu ograđene ili zaklonjene na način koji neće ružiti grad.