U sedam časova svakog jutra mađarski službenici iz kontejnera na graničnom prelazu izvikuju imena petnaestak osoba koje će tog dana ući u proces obrade za dobijanje vize.
Od Evropske unije bukvalno ih deli nekoliko centimetara. Kroz žilet žicu mogu da je vide, ali im se do cilja isprečio veliki plavi kontejner u kom se rešava njihova sudbina. Mnogi su tu danima, nadomak Unije, ali su veoma strpljivi jer znaju da samo deset do petnaest osoba dnevno može da pređe administrativnu, a za mnoge i sudbinsku barijeru.
Nakon više meseci bežanja iz Sirije, Iraka, Tunisa, Alžira ili Maroka, migranti su stigli do granice EU, koju je Mađarska opasala žicom. Dalje mogu samo ukoliko prođu proces dobijanja azila, a za predaju zahteva postavljeni su kontejneri uz regularne granične prelaze Horgoš i Kelebija. Problem je što je priliv migranata veći od brzine administrativne procedure mađarskih vlasti, te su migranti koji žele da dobiju azil u EU praktično zaglavljeni u Srbiji. Oni koji su stigli dovde ne žele da rizikuju i da se odmaknu od graniče linije, te je tik uz oba granična prelaza od marta formirano divlje kamp-naselje na ničijoj zemlji, između Srbije i Mađarske.
Situacija je prilično teška jer su higijenski uslovi na Kelebiji veoma loši. Pojedine porodice borave dvadesetak dana na prostoru gde od osnovnih higijenskih uslova postoji samo nekoliko mobilnih toaleta i crevo s vodom. Jedno vreme migranti su koristili i napušteni objekat nekadašnjeg fri-šopa, ali su morali da ga napuste jer je u pitanju privatni posed. Sada svi sede pod šatorima, koji su deo humanitarnog paketa, gomila smeća je viša od njihovih šatora, a na nesnosnoj letnjoj žezi, mučnoj slici pridodat je i težak miris.
Na ulazu u kamp nalaze se vozilo Lekara bez granica i kombi HCIT-a (Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju, koji je partner Visokog komesarijata za izbeglice UN). Medicinsko osoblje pruža pomoć mlađoj devojci, a pred vratima stoji porodica sa dečakom koji ima poveći flaster na čelu. Ilustruje nam kako je pao potrbuške jureći po kampu. Svuda okolo deca trčkaraju po prašini, a devojčica sa kikom se ne odvaja od službenice Međunarodne organizacije za migraciju (IOM). Iz kombija HCIT-a dele pomoć u vidu hrane i odeće, a Vukica Vidaković, šef smene, kaže da su ovde od prvog dana formiranja kampa u martu ove godine.
– Naša uloga je humanitarna i pravna pomoć. Migranti nam se obrate bilo kakav problem da imaju i mi ako ne možemo da ga rešimo, možemo da se obratimo onima u čijoj je nadležnosti – kaže. Prevodilac navedene organizacije Kais Sokref objašnjava da se trude da obezbede deci igračke i odraslima baklave za utorak, kada je Bajram, i da bar tako simbolično osete radost praznika – objašnjava Vidaković.
Nedaleko odatle, pod drvetom, veća skupina Sirijaca razgovara međusobno i sa prevodiocem jedne međunarodne humanitarne organizacije. Na pitanje šta im nedostaje, jednostavno kažu – sve. Ovde su, na parčetu gotovo ničije zemlje, između dve države, bez pravog krova nad glavom, bez redovnih odgovarajućih obroka, i sa neizvesnošću o njihovoj daljoj sudbini. Pokazuju spisak, arapsku i englesku verziju, svih onih koji su u ovom kampu, sa brojem članova porodice, datumom dolaska i pod kojim rednim brojem stižu pred mađarske vlasti pred čijim kontejnerom kampuju.
U ovom šatorskom naselju ima oko 180 migranata i, kako kažu migranti i humanitarni radnici, svakog jutra u sedam časova mađarske vlasti prozovu petnaestak imena. Zahvaljujući spisku, uglavnom i sami znaju ko je na redu, skupljaju svoje stvari i ulaze u kontejner. Nakon procedure dobijanja azila, upućuju ih u kamp u okolini Budimpešte, dok muškarce koji putuju sami zadržavaju u pritvoru do 28 dana.
Hiba Damaskas je pre pet meseci iz Sirije na put krenula sama, ide kod muža u Nemačku, destinaciju gotovo svih migranata iz ovog kampa. I neće mu stići praznih ruku. Nosi malu Šamu, koju je pre tri meseca rodila u Makedoniji. U kampu je i jedna trudnica u devetom mesecu, a radnici HCIT-a kažu da bi ona već sutra trebalo da pređe granicu.
Vraćanje na kapiju
Mađarska želi da spreči svaki ilegalan ulazak u zemlju, izjavio je Đerđ Bakondi, glavni savetnik ministarstva unutrašnjih poslova, objašnjavajući mere koje su stupile na snagu od utorka u ponoć a kojima se akcije granične policije pomeraju do osam kilometara dubine u teritoriju. Na osnovu izmenjenih odluka o graničnom pojasu, osoba koja je ilegalno prešla granicu i uhvaćena do osam kilometara u dubini mađarske teritorije biće vraćena do kapije na žici i upućena u tranzitne punktove. Ovo se odnosi samo na one koji na teritoriji Mađarske ne počine neko drugo kažnjivo delo.
S obzirom da pojas između žice i granice Mađarske iznosi samo 2,5 metara, moguće je očekivati da će migranti koji su pokušali ilegalni prelazak u stvari biti vraćeni i na teritoriju Srbije, iako je naša zemlja rekla da neće prihvatiti vraćanje ilegalnih migranata.
Zbog primene ovih mera od ponoći je izuzetno pojačan nadzor duž granice Mađarske sa Srbijom i Hrvatskom, i u ljudstvu i u vozilima i termovizijskim kamerama. Mađarski mediji navode da je posečen i deo zelenila kako bi mađarske vlasti imali bolji pregled na određenim područjima. Prema podacima koje je izneo Bakondi, od početka godine uhvaćeno je 17.500 ilegalnih migranata i pokrenuto preko 5.000 prekršajnih postupaka. Prema njegovim rečima, procedura dobijanja azila završava se u roku od 72 časa.
POLITIKA
