S virom u Boga i ljude: Perin put do pravde

Jednostavno, u genima Perinim je bilo da radi i samo da radi – jel ko radi ne bi tribo da se boji gladi.

Sa svoji desetak godina je već prišo natrag za plug i deko kad se plužu kuruzi. Nimu baćo dao da više vodi kobilu – da drži za oglavnik.

Što je Pere radijo, neg je on bijo i ponos i dika ocu i materi jel je učijo najbolje u ciloj škuli. Kako je to uspijo to samo on zna. Izučijo je on i velike škule i počo raditi. Prvo ku radnik, a posli tog su ga metili za šefa računovodstva jel je bijo izuzetan i ku čovik i ku stručnjak.

Jedared na sastanku sa direktorom na kolegijumu, direktor je izno da firma propada i da imadu tušta dugova prema poveriocima. Tu se Pere skoro onesvistijo. Kako? Kako kad firma posluje i sa strancima i sve je u redu i sa platama, i s’naplatama.

Pere se oštro suprostavijo direktoru ovaj se samo nasmijo i kazo – ti si Pero lud.

Nije tušta vrimena prošlo Pere je dobijo otkaz. Da nevolja budne veća nikako nije svaćo kako su ga krivo optužili i kako je na kraju siroma moro godinu dana i robijati – ni kriv ni dužan.

Kad je izašo iz zatvora moro je prodati kuću i platiti niki njemu nepoznat dug, džabe su bili i advokati i sudovi. Bilo je el plati el ponovo na robiju. Žena mu se pobunila i počela galamiti i ostavila Peru. S dicom zajedno je očla jel mu ni ona nije virovala.

Ima Boga –kazo je Pere.

Počo je raditi kojdi, al kad su u firmi kakoj vidili da je robijo a vamo mu nakarikale bitange svašta oma su ga gledali drugčije i gledali su da ga što prija izburdaje.

Malo po malo, Pere je propado najvećma fizički. Zatvor i nepravda su doneli svašta i Pere je bijo potpuno nesposoban za rad rastrojen i sa kojkakim boleštinama, brez porodice i brez kuće on nije imo di. Sijo je jedan dan na klupicu u parku di je i spavo i počo je prositi.

Nije prošlo tušta vrimena pojavila se milicija i počela tirati sve prosjakove iz parka – Peru su dovatili i pendrekom.

Gladan i iscrpljen očo je na drugo misto i sijo prositi. I tako misecima.

Jedared je naišo jedan čovik, dobrim stariji od Pere i pito ga.

„Da li bi ste Vi gospodine hteli doći da živite kod mene i da mi pomažete oko sređivanja bašte? Dobićete dnevnicu, hranu, smeštaj i posla ima cele godine.“

„Bog Vas blagoslovijo dobri čov’če oću“

Očli su kod tog čovika, žena tog čovika je oma pripravila isti. Pere je nevoljno pristo al su domaćini zahtevali da se Pere i okupa i dali mu i čisto odilo i veš, a s’poslom će kreniti sutra.

Sve je Peri bilo kugud u bajki kakoj nije virovo al je furtom se Bogu zafaljivo.

Cijo sutrašnji dan su Pere i čika Jakov kako se zvao čovik koji ga je dovo šnjotali okolo. Nisu ništa radili , čika Jakov je kazo – danas je upoznavanje sa imanjem. A doveče imamo za večeru pečenog šarana.

„Bože moj dobri, pa ovaj čovik ku da zna šta ja volim“- pomislijo je Pere.

Uveče su ušli unutra , sili i kad su večerali zazvonijo je telefon . Jakov se nakratko javijo i kazo možeš doći.

Dok su tako sidili i dok je Pere divanijo o svemu šta ga je snašlo odjedared je Jakov kazo.

„Znam Pero moj, sve znam“

Kako je to kazo u sobu je upala žena, lipa da lipča ne mož biti. Peri čak i poznata odkalegod a iza njezini leđa je stojo niko drugi neg Perin direktor i to onaj što je kazo da je Pere lud .

Pere samo što se nije tu na mistu onesvistijo, kad je očo mu mrak isprid očivi direktor bivši Perin je klečijo prid Perom a žena bivšeg direktora je prosikćala.

„Pivaj! Divani šta si radijo!!!

„Pero, molim Te oprosti mi i evo da ti kažem.“

„Ti dana u firmi su bila dva brata sa naoružanim ljudima i tražili da kako god znam falsifikujem dokumenta i da sredim da propadne firma da bi je oni kupili el oteli bolje rečeno. Uradio sam tako i zato što si ko stručnjak znao sve sredili smo ti i zatvor, a i kuću su ti kupili njevi ljudi.“

„Ja ti opraštam, veli mu Pere, al ne znam kako će Bog ti suditi“

Umiša se tu i direktorova žena, Jakovljeva ćer i veli.

„Bog će mu suditi usigurno jer je dobijo kaznu devet godina robije. I njemu su braća sredila a u toku je i razvod i zato sada on može ići – i doviđenja Marko.“

Usto je i izašo napolje taj kadgod silni direktor Marko. Tek što je izašo, moždar jedno po sata, posli baš su se navečerali i raspripovidali kad njim kogod pozvoni na vrata. Mila ćer Jakovljeva otvorila je vrata i na vrati su stojala dva milicajca u uniformama i jedan u civilu koji je izvadijo legitimaciju i tražijo dozvolu da uđe unutra.

Mila ji je sprovela do sobe i ovaj u civilu pita ko je supruga Markova i izvadi Markovu ličnu kartu spakovanu u niki nejlon.

„Ja, veli njim Mila, ali je u toku razvod“

„Gospođo primite naše saučešće – vaš muž je malopre pre oko pola sata pregažen na pešačkom prelazu. Očevici, kojih ima oko dvadeset tvrde da je Vaš muž išao na zeleno svetlo preko pešačkog i da je iza ćoška iznenada izleteo automobil bez tablica koji ga je pregazio u punoj brzini. Imate li šta reći povodom ovoga? „

„Da imam. Mnogo je onih koji su želeli da ga pregaze i sa autom i bez tablica i sa tablicama a ima i onih koji su ga tražili danonoćno da ga nogama izgaze, jer mnoge je i on pregazio.“

Mila je bila duša od žene i imala je toliko dostojanstva te je platila i saranu bivšem mužu. Išla je i na sud al ona o pokojnog Marka poslovima nije znala ništa. Čak su i Peru ispitivali al je Perina srića u nesrići bila ta što ga je direktor Marko kečijo oma na početku svojeg muvanja s mafijašima.

Malo po malo, Pere je upoznavo novi svit oko sebe i jedan dan Mila mu se odala da je ona ta koja je na studijama uvik kesala da joj Pere pomogne oko učenja.

Peri je onda sve se vratilo u glavu i iskreno se obradovo. Još se većma obradovo kad su on i Mila to staro poznanstvo dvi godine posli krunisali brakom.

 

---

---