Sa fudbalom i košarkom otvorio mnoga vrata u Americi

Subotičanin, Nenad Skenderović je iskoristio košarkaško i fudbalsko znanje i igrajući dva sporta obezbedio stipendije za studije Americi. Uspevao je za svoje timove da pruži maksimum u oba sporta, a uz to i da uspešno studira ekonomiju.

Iako je košarku počeo da trenira kasnije u odnosu na svoju generaciju, to ga nije sprečilo da veoma vrzo uči i savlađuje košarkaške lekcije u SU košu i Spartaku. Dosta je naučio od idola i trenera Dragana Buljovčića. Ukazanu priliku za odlazak preko „bare” je iskorisio 2007. godine kada je preko „Work and travel” programa otišao na četiri meseca u Orlando.

 

— Tada sam uspostavio neke kontakte, otišao na nekoliko košarkaških proba i našao fakultet koji mi je ponudio stipendiju. Pošto nisam uspeo da obezbedim vizu te godine u Ameriku sam otišao 2008. godine. Prvi univerzitet na kojem sam bio je dvogodišnji fakultet, viša škola Grayson College —priča Nenad.

Posle završetka te više škole, upisao je četvorogodišnji univerzitet na kojem je završio ostatak studija. Zbog povreda koje je imao tokom karijere, bilo mu je teško da nađe fakultet koji bi mu ponudio punu stipendiju, pa je odlučio da traži fakultete koji imaju i fudbalske i košarkaške stipendije i ta ideja se isplatila. Odabrao je University of Mary u Severnoj Dakoti koji ima i master i doktorske studije.

 

— Tokom prve godine na ovom univerzitetu sam igrao i fudbal i košarku, jer sam dobio pola stipendije od jednog i drugog sporta. A sledeće godine sam dobio punu stipendiju od fudbala i odabrao sam to, jer onda nisam morao da treniram oba sporta, što je iziskivalo mnogo napora. Posebno me je ta ponuda obradovala, pošto sam uvideo koliko mi fudbalski trener veruje.

 

Ističe da je velika razlika između naše klupske košarke i američke koledž pogotovo u uslovima za rad i odnosu ljudi iz kluba prema igračima.

 

— Sve je to vidljivo počev od sale za treniranje, teretane, sala za utakmice, svlačionica, teretana koji su zaista na veoma visokom nivou. A igračima su svakodnevno na usluzi terapeuti i doktori koji se brinu za sve nas. Mogu spomenuti putovanja na utakmice na Floridu, Vašington, Kolorado gde se putuje avionom, imamo organizovan smeštaj u hotelima, obezbeđenu vrhunsku ishranu i sve je to organizovano fantastično.

 

Tokom igranja za prvi koledž njegov tim je uspeo da se kvalifikuje za regionalni plejof gde su poraženi u polufinalu. Nenad je zahvaljujući igrama koje je pružao ušao u odbrambeni tim u celoj regiji i ostvario je najviše asistencija u ligi.

 

— Na drugom univerzitu sam imao malo više uspeha u četvrtoj godini studija. U fudbalu sam, igrajući na poziciji veznog igrača, bio najbolji asistent tima i odabran sam u all region team, ali moja ekipa, se nažalost nije kvalifikolava za dalje takmičenje. Tokom mastera sam takođe igrao dobro, opet sam imao dosta asistencija, a onda se desilo i nešto zanimljivo da sam zaigrao na poziciji golmana. Zbog povreda naših golmana neko od igrača je poslednjih pet utakmica morao da stane na gol. Dobrovoljno sam se prijavio i na tim utakmicama sam bio golman, što je bilo interesantno i lepo iskustvo. Završio sam sportsku karijeru i sada sam skoncentrisan na master studije, a takođe radim i u lokalnom restoranu kao menadžer.

Po dolasku u Ameriku osećao je nostalgiju, ali kako je prolazilo vreme i sticao nove prijatelje, tako se navikavao na novu sredinu i uslove.

 

— Život u Severnoj Dakoti mi se dopada. Ekonomija u Severnoj Dakoti je fenomenalna zbog bušotina nafte koji su ovde, a i ponuda ostalih poslova je takođe velika. Zadovoljan sam onim što ovde imam sada. Zbog veoma jake zime, ovde ne bih mogao da živim ceo život. Voleo bih jednog dana, kada se za to ukaže dobra prilika, da dođem u Evropu, jer ću tako biti bliži familiji i prijateljima—kaže Nenad.

 

Što se tiče sporta, ima ponudu da radi kao fudbalski trener na univerzitetu, ali zbog drugih obaveza još uvek nije odlučio da je prihvati.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR