Salvador Dali i Subotičanin Mitić

Dok ovog septembra 2011. u Subotici traje izložba slika Salvadora Dalija, po renomeu umetnika možda izložba veka za ovaj grad, da se podsetimo jedne činjenice, vezane za jednog našeg sugrađanina i velikog nadrealistu Dalija.

Uglednog pariskog slikara Spiridona Mitića, sećaju se kao skromnog profesora OŠ Đuro Salaj, njegovi subotički prijatelji. Još ovde je pre četiri decenije skovao plan kako da impresionira Salvadora Dalija.

Ne samo da je u tome uspeo, već mu je slavni umetnik otvorio izložbu u Parizu, pred brojnim gostima i  desetinama  svetskih novinara. Ta izložba 1975. godine,  izazvala je veliki publicitet, ne samo zbog Spiridonovih slika već i zbog toga što je Dali okačio o vrat jednu Mitićevu sliku i tako afirmisao mladog Subotičanina.

Salvador i Spiridon

Kad je  stigao u Pariz, Spiridon nije imao ništa osim želje da postane slavan. Spiridon je svima svečano objavio da je stigao sa planete Gorosan da bi dokazao ko je najveći slikar u galaksiji. U podnožju Monmartra, u hotelu gde je stanovao, nagomilali su se računi.

“Sve ću vam to nadoknaditi jednog dana kad postanem slavan”, rekao je Spiridon i održao obećanje.

Legionar, vlasnik hotela, nemajući kud i videći da drugačije neće moći, odlučio je da mu pomogne. Prvo je urađen stajling. Spiridonu su skrojili mantiju od plavog platna po kojoj je on zlatnim slovima Miroslavljevom ćirilicom ispisao svoje stihove. Od kartona oblijepljenog folijom od cigara napravili su oreol za najvećeg slikara sa planete Gorosan. Spiridon je naslikao deset slika. A onda je seo i napisao pismo Salvadoru Daliju.

Spiridon ga je pozivao na dvoboj. Njega, najvećeg slikara na zemlji. Ko pobedi, biće najveći slikar u galaksiji. Mitić ga je pozivao da mu otvori izložbu, koja će izgledati ovako – devet devojaka golih do pasa nosiće Spiridonove slike okačene oko vrata. Na podu će biti platno. S jedne strane Dali, s druge Spiridon. Da svet vidi ko je bolji.

Posle dva dana stigao je Dalijev odgovor. Pristaje. Vlasnik hotela, kad je čuo da dolazi Dali, odmah je pristao da snosi sve ostale troškove. Nađene su dobrovoljke, devet njih, da nose slike  Spiridona Mitića, okačene oko vrata. Obaveštena je sva štampa i svi paparaci Pariza. Kad se pojavio Salvador Dali, Spiridon mu je prišao, skinuo s vrata devojke jednu sliku i okačio je Salvadoru oko vrata.

Počeli su da sevaju blicevi. Spiridon je zagrlio Dalija i ta je slika obišla svet. Iste noći Spiridon je sliku prodao neko bogatom Amerikancu za trista hiljada franaka. I isplatio dugove u hotelu. Uskoro je u blizini Gar de Liona otvorio galeriju “Spiridon”, gde se i danas mogu videti njegove slike. Kupuju ih Nemci i Amerikanci. Na vratima je veliki poster na kojem su Spiridon i Dali.

Subotički književnik Boško Krstić, sačuvao je jednu pesmu koju mu je Spiridon svojevremeno poslao.

Ja izgovaram reči :

Notrdam, Monparnas, Šanzelize

A u stvari

U stvari mislim na jedan grad

Mislim na jednu ulicu

Mislim na jedan broj u novogradnji

Još i sad se neka deca motaju

Da zazvone zvono stana 138

I ja ću stvarno morati da stignem

Da im ponovo bombone izdelim