Drugi svetski rat u Subotici počeo je jednom velikom eksplozijom, a završio se masovnim bombardovenjem iz vazduha. Između ta dva događaja prošle su tri i po godine. U vreme dok su frontovi bili još daleko, mađarska uprava je pravila određene projekte i planove za pojedine objekte, ali i za ceo grad. Tu možemo da smestimo konkurs za uređenje grada, ili urbanistički plan, kako bi danas rekli. Stigli su tada predlozi od prestoničkih arhitekata koji zbog kratkoće vremena nisu razrađivani.
Bilo bi zanimljivo videti neke od tih radova, međutim, sačuvan je samo jedan koji nije stigao iz nekog projektnog biroa, već od izvesnog penzionera iz Budimpešte.
Bivši Subotičanin, gospodin Nađ Teleki Laslo, javio se na konkurs za uređenje grada. U opširnom tekstu, uz par skica, jednu fotografiju i mali novčani prilog, Nađ Teleki je izneo pregršt ideja u kom pravcu bi trebalo da se razvija grad Subotica.
Osnovna zamisao je da glavne ulice i puteve treba proširiti i od njih napraviti bulevare, jer, kako kaže, “grad ovakav kakav je, više liči na selo”. U pesmi koju je napisao i koja se nalazi u prilogu, Laslo opisuje jedan svoj san, u kome nema blatnjavih ulica, memljivih kuća i podzemnih voda, već je Subotica kao mala svetska metropola.
Po njemu, centralni bulevar bi trebao da ide Somborskim putem, zatim ulicom Matka Vukovića kroz centar prema železnici, ispod koje bi prolazio tunel do Kertvaroša gde bi se razdvajao u dva pravca – za Palić i Majšanski put.
Možda ovo na prvi pogled deluje kao utopija, međutim, slične ideje su već počele da se rađaju početkom veka, kao i u međuratnom periodu, kada su zamišljena dva bulevara koja bi se ukrstila u centru grada. Potvrdu toga posle rata je dao, isto tako ambiciozni, urbanistički plan iz 1963. godine. U njemu nije bilo tunela ispod pruge ali su jedinstveni u tome da puno toga treba srušti da bi dobili široke aleje i moderne građevine.
Neki od Nađ Telekijevih predloga izgledaju proročanski. U godinama koje su sledile izgrađen je stadion malih sportova, potom je iz parka u centru grada uklonjen spomenik Svetom Trojstvu i premešten kod crkve Svete Terezije, baš kako je zamislio taj bivši Subotičanin, a tada stanovnik jednog sanatorijuma u Budimpešti.
Od iznetih ideja, zanimljiv je predlog da se kreira jedan novi kolač ili pecivo koje bi se zvalo “Subotičko pecivo”, i kao takvo da bude nešto jedinstveno, prepoznatljivo, a ujedno i lokalni suvenir.
Njegov predlog iz oktobra 1943. godine nije uzet u razmatranje jer kao podnosilac nije imao odgovarajuće kvalifikacije. Osim toga, u dokumentu koji je priložen predmetu, inženjerski ured napominje da je trenutno najveća briga vazdušna opasnost koja se nadvila nad gradom, a koja će se, kako danas znamo, ostvariti.
Maketa iz šezdesetih godina (Zavod za urbanizam i geodeziju)
Maketa Tehničkog centra u Subotici (izgrađeni VTŠ i Dom učenika)
Mnogi od nas fantaziraju i te svoje zamisli iznose svom društvu ili na forumima. Ono što Nađ Telekijev predlog čini zanimljivim jeste da je to glas iz prošlosti, kakvih je do danas malo ostalo.
U određenim istorijskim trenucima činilo se mogućim da Subotica doživi preporod koji bi se odrazio na njen izgled. Broj stanovnika je rastao, industrija se razvijala… Na kraju krajeva, neke od tih zamisli su i ostvarene. Na sreću, nisu sve, jer bi bilo porušeno mnogo toga što danas smatramo arhitektonskim nasleđem.
I sada se u Subotici intenzivno gradi, ali ovaj put nema planova, ili ih niko ne pominje. Vidi se samo stihija. Spratnice se grade u starim uskim ulicama, što bi svakom pravom urbanisti bio košmar, a ne san koji smo sanjali ceo vek.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Nažalost uži centar grada više liči na pilićarnik. Nema dovoljno prostora za parking, pešake, bickliste, a uskoro neće biti ni zelenila. Veliki gradovi se šire prema periferiji. Kad stručnjaci naprave dobar plan, prvo se izgradi infrastruktura, posadi zelenilo i tek tada niču zgrade. U Subotici je sve obrnuto i haotično. Zaboravilo se da za dobar posao treba stručnjak i vreme.
Predivno napisano hvala Lansky
Kada bi se kojim čudom sada počeli praviti bulevari i oblakoderi..Momentalno bi ih dočekali depresivci i sivonje koji su protestvovali i bili ne zadovoljni kada se poseče staro drvo ili ako se stavi svetleća reklama ..Sećate se onog velikog ekrana na dečijem pozorištu? Oni su bili i protiv izgradnje pozorišta, oni su protiv izgradnje hotela kod otvorenog univerziteta a takvih bože me sačuvaj ljudi ima 80% u ovom gradu
Nema vise vizionara samo politicara-lopova, njhovih botova i onih koji su otisli na zapad.
@Lord Sidni…Nijedan grad ne unistava svoje istorijsko gradsko jezgro. Bulevari su za periferiju, a strogi centar grada vecinom za pesake. Ti bi i na Stradunu gradio bulevare sa visespratnicama.
Svaki grad, selo ili naselje je prvenstveno slika i prilika njegovih stanovnika. Svi oni zajedno imaju neku svoju ali potpuno individualnu viziju gde i kako zele da zive. U takvoj situaciji postoje samo dve mogucnosti – totalna anarhija i svako radi sta hoce, ili pravna drzava u kojoj je suzivot regulisan odgovarajucim drustvenim regulama. U gradjevinarstu se to podrazumeva samo po sebi. Osnovni zakoni o prostornoj regulaciji naselja treba i mora da dolaze od odgovarajuceg drzavnog organa u vidu ministarstva za gradjevinatrstvo i prostorno planiranje. Takvi drzavni organi donose pravila (zakone) kao na primer, koliko metara mora biti minimalno i koliko metara moze biti maksimalno rastojanje izmedju stambenih objekata , minimalna i maksimalna moguca sirina ulice gde i kako se sadi drvece i ostalo zelenilo, to su samo nekih od problema urbanizacije. U jednoj Nemackoj da bi ste izgradili jednu porodicnu kucu, potrebno vam je oko 400 raznih potvrda, dozvola i razne dokumentacije da bi dobili od nadleznog organa zeleno svetlo za pocetak gradnje. Tu spada izmedju ostalog i pismena saglasnost kompletnog blizeg susedstva sa prilozenim planom o kakvoj gradnji je rec. Bez takve saglasnosti nema nista od gradnje. Naravno taj komsiluk ne moze tek tako da zabrani nekome gradnju nego mora da iznese validne argumente. To su na primer visina objekta, njegovo pozicioniranje prema vec postojecoj gradnji ili vec nesto tome slicno. Na taj nacin je nemoguce u jednoj ulici sa 20-30 porodicnih kuca izgraditi zgradu sa 50 porodicnih stanova i preko noci stanovnicima ulice sve prevrnuti naglavacke. Centar Subotice je takav kakav je, gradjen u jedno doba kada nije bilo bilo automobila niti saobracajno tehnickih problema kao danas. U Tokiju mozete kupiti automobil samo uz prilozenu potvrdu da imate vlastiti parking za njega. U Zapadnoj Evropi ne mozete otvoriti nikakav lokal, kafanu ili prodavnicu bez posedovanja minimalno predvidjenog broja parking-mesta za taj i takav objekat. Bez obzira da li se radi o lokalu u najuzem centru ili nekoj dalekoj periferiji. Otvoriti lokal u jednoj ulici bez dovoljno vlastitog parkinga za taj lokal je direktno (negativno) uticanje na vrednost ostalih kuca i stanova u toj ulici. Strare gradske jezgre sa mogu porusiti i prilagoditi novim potrebama, ili se mogu konzervirati i ostati ono sto su bile i zasto su gradjene. Automobilski saobracaj i mega – hiper – super marketi to sigurno nisu. Kada se bude posvetilo dovoljno paznje izgradnji i urbanoj regulaciji perifernih delova grada, kvalitetu zivota i stanovanja u njima, onda nece ljudima biti kruna zivotnog uspeha stanovanje u nekoj starogradnji u Rudic ulici. Alfa i omega razvoja i podizanja kvaliteta stanovanja je izgradnja pre svega saobracajne infrastruture i valjane povezanosti svih njegovih gradskih (ali i prigradskih) delova i tako ih napraviti jednom celinom sa ravnomernim razvojem. Nekoliko dobro pozicioniranih tramvajskih linija bi smanjilo broj automobila koji ucestvuju u svakodnevnom saobracaju i njihovo koristenje bi se svelo na najnuzniji minimum. Naravno samo kada bi koristenje javnog prevoza bilo jeftinije i atraktivnije nego vlastiti automobil. Ja licno u Nemackoj stanujem u gradskom podrucju koje je udaljeno 12 kilometara od centra grada. Otprilike relacija Gradska kuca – Bikovo. U najstrozi centar grada stizem javnim prevozom izmedju nekih 10 ili 25 minuta u zavisnosti koju vrstu prevoza koristim i kojim pravcem putujem. Vrednost kuca i placeva je tome odgovarajuca.
@ Trovach
Ta priča o starom jezgru grada molim te shvati više NE PIJE VODU..Da li u istorijske građevine spada Siz? Zgrade u kojoj je Maxi? Zgrade u kojoj je kafić Mjuzik? Tokio? Nova Opština? Zgrade u kojoj je bila hamburgerija Pink Panter? Hotel Galeria? Fabrika SOLID!? zgrada Panon televizije..Taj voz je prošao. Kuća koja je i imala neku vrednost bivši Ex-Yu klub otišla je u prošlost..Veliko je pitanje šta će biti sa Bife Majo malo se i plašim da pomislim.
Upravo si nabrojao sve sto i meni bode oci, a na to bih dodao i novu zgradu pozorista, „Dafinu“ i robnu kucu „Beograd“ koja je neuspeli pokusaj da se bar malo uklopi u korzo (kod Dafine se nije ni pokusalo). To ne znaci da treba da nastavimo sa unistavanjem preostalih lepih gradjevina zarad nekih bulevara i zgrada (naprave zgradu, a parking zaborave). Cak i sire od centra ima lepih gradjevina, recimo Somborski put do Gajeve, pa i u samoj Gajevoj ima nekoliko vrednih kuca (pogotovo jedna u dosta zaustenom stanju blizu Bajskog puta), zatim na Karadjordjevom putu koji je zbrka starog i novog, pa ruzno izgleda, ulice izmedju Petefi Sandora i Brace Majer, Zmaj Jovina…Ceo taj deo grada do Beogradskog puta, a i preko ima lepih kuca. Naravno, novogradnja negde mora da pocne, ali ne mora bas na mestu SIZ-a. Prozivku bi trebalo planski prosirivati i prestati sa neplanskim gradjenjem tipa „gde god nadjes 2-3 placa ti zgradu (bez parkinga) posadi“.
Jos nesto da dodam. Nama ne fale bulevari nego saobracajna kultura. Samim svojim ponasanjem otezavamo kretanje drugima, ali toga nismo svesni. Ipak, sa lakocom primetimo kada nam to isto drugi rade. Kad celjad nije bisna, kuca nije tisna.
ajte svi vi sto bi rusili ovaj grad lepo kofer i rusite neki drugi mante se ovog naseg nama je lep taki kaki je
Od citavog plana iz teksta jedina je steta sto nije napravljen podzemni prolaz ispod zeljeznicke stanice.
Koliko je grad nastradao „masovnim bombardovanjem iz vazduha“ kako se navodi? Čini mi se da grad ne izgleda kao grad koji je u WW2 pretrpeo masovno bombardovanje.
Da li negde postoje fakti koji kažu – masovnim bombardovanjem iz vazduha su uništene sledeće kuće….fabrike….štale…..vodotoranj…pruga…stanica…..i sl.
@Nesh
Evo nekoliko priča na temu bombardovanja Subotice:
https://gradsubotica.co.rs/letece-tvrdjave-na-nebu-iznad-subotice/
https://gradsubotica.co.rs/rusevine-u-centru-subotice/
https://gradsubotica.co.rs/suboticani-i-bombe/
https://gradsubotica.co.rs/bombardovanje-subotice/
@…
Hvala na tekstu.