Tokom septembra je urađena sanacija tri pružna prelaza u Subotici. Podvrgnuti su prelazi u Kosovskoj ulici, na Senćanskom putu i prelaz u Novom Žedniku.
Nanošenjem novog sloja asfalta, pružni prelazi su pripremljeni za zimu. Istina ne svi. Pored jednog na Senaćanskom putu nije saniran ni prelaz kod Javnih skladišta koji je u dobroj meri oštećen i pitanje je u kakvom će stanju dočekati naredno proleće. Pod točkovima teretnjaka a u nedostatku kvaliteta i adekvatne zaštite dolazi do sleganja asfalta. Ukoliko se pri tome na površini pojavi mala pukotina, led će za samo jednu zimsku sezonu u potpunosti uništiti prelaz.
Prelaz kod Javnih skladišta
U Kosovskoj ulici
Prvi pružni prelaz na Senćanskom putu
Drugi pružni prelaz na Senćanskom putu
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Juhu!!!Jos sam ocekivao da ce u predizbornoj kampanji biti saniran prelaz na Kosovskoj ulici!!
Da da! Ali neznam daliste videli na zapadu kako izgledaju prelazi!!!!!! ovo je pored toga ……!!!
Sa obzirom gde živimo,ovo je podvig ravan odlasku čoveka na mesec !
lepo gospodo lepo ,al kod skladista napravite od gume kao od lezeceg policajaca pravite materijala i necete imati problema vise i placati svake godine milooooooooooooooooooooooooooonnnnnnnnnnnneeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee diinara.
Prelazi za ceo zivot :
..a cak i avganistanci znaju bolje od nas :
dasHHa, kod nas je opštep oznato da ovakvi prelazi traju dve, tri sezone.
Razlika
Jeste da se radi o potpuno različitim sistemima izrade, ali ovo asfaltiranje… 🙁
Pa, „džabe se kreči“. Frekvencija saobraćaja, pre svega teretnog na prelazima Senćanski put i Javna skladišta, je toliki da ni granitne ploče tu ne pomažu.
Osim toga, naši vozači (pa i ja, nisam ni ja ništa posebno), bi da preko pružnog prelaza prelaze „glatko“, bez preteranog kočenja, a o „truckanju“ da ne govorim. Kao prelaz na Paliću, na primer.
Indikativan primer, kao digresija, je prelaz na putu Horgoš – Kanjiža. Onaj bliži Kanjiži. U pitanju je poduži „pravac“, sa glatko uradjenim prelazom i…? Taj prelaz bukvalno prelaze „niskoleteći“. Iako nema ni branika niti polubranika, već vidno istaknut znak Andrejin krst i Stop, malo ko tu uopšte i skida nogu s gasa, a o kočenju da ne pričam. Najtragičnije je to što godišnje (ili eventualno svake druge) neko „omasti“ direktnim zakucavanjem u drndobus, koji jedva dva puta dnevno tuda prodje i to brzinom (preko prelaza) od 10 km/h.
Bravo. Nadam se da je otvaranje proslavljeno kako treba uz ovacije trubace , tamburase i raskosnom vecerom za opstinsku vlast koja kosta skuplje bar dva – tri puta vise od investicije!
Fušeraj.
Po čemu ceniš da je fušeraj?
Vidi se da si „upućen“ ali samo da pljuckaš. Valjda prelazi pripadaju željeznici, majku mu, pa ih je ona platila, može li bilo koji posao da prođe bez nečije paranoje?
Reci mi samo da li znaš kada su ovi prelazi, koji traju „tri godine“, poslednji put asfaltirani? Ja, bogami, ne pamtim! Oduvek su bili onakvi drndavi od kada ih se sećam, a sećam se dosta dugo.
😥
Ne razumem zašto tako oštro, IksOksIks?
Evo tražim, ali ne nalazim da sam napisao kako je „rok trajanja“ tri godine 🙁
Prelaz na Senćanskom putu je radjen pre MANJE od 10 godina. Ne mogu tvrditi TAČNO, koje godine, ali znam sa sigurnošću da je to bilo posle 2000.
Prelaz kod Javnih skladišta je saniran POSLE onog prvog. I onaj na Halaškom putu (kod Zorke), takodje.
No, kao što rekoh, problem je u velikoj frekvenciji saobraćaja teških vozila. Eto, i ovaj prelaz na Paliću je radjen pre pet (ili šest) godina, ako se ne varam. Ali, u sasvim solidnom stanju je i danas. I oni pogibeljni kod Kanjiže, takodje.
Pitanje je, dakle, kako to da se jedan posao negde može odraditi korektno, a drugi (iste vrste) na drugom mestu se uradi s rokom trajanja „k’o jogurt“ 🙁
P.S. Gornja fotografija u postu djomle prikazuje FUŠERAJ. I…? Nema potrebe za oštre reakcije. Svako iznosi svoje mišljenje. Ili smo saglasni ili imamo argument protiv, zar ne?
Postoji rampa i svetlosnii signal. Zašto je onda tamo i „andrejev križ“ i znak stop? Valjda zato da ako neko zaboravi da spusti rampu onda se ne odgovara za to jer je tu znak. Tako, ako neko nastrada kod otvgorene rampe na prelazu, neka se ne nada ošteti. Može dobiti samo kaznu.
U pravu si, izvini, to je Djomla napisao dve-tri sezone da traju, ne ti. Postoje sigurno i bolje urađeni prelazi, vidimo, i sigurno da se može bolje, ali s obzirom na to u kakvoj smo situaciji uopšte uzevši čini mi se da je dobro da je bar i ovo napravljeno. Zato sam mislio da ne treba baš uvek i sve nipodaštavati. Već je prešlo u neku vrstu patološkog stanja kako smo sami prema sebi ne kritični nego prekritični, kako smo se ubedili da ništa ne valjamo, ništa ne znamo, kako smo za sve loše što nam se dešava isključivo sami krivi, nigde optimizma, nigde malo bodrenja, pa da kažemo – dobro, hajde, takvi smo kakvi smo, ali možemo i bolje, da počnemo u sebe da verujemo. A bez toga, čini mi se, samo ćemo još više da tonemo. Postalo je kao mantra za svaku glupost da se kaže: „Ah, pa to je Srbija!“, i to nas ubija, iskačem iz kože kad to čujem, toliko smo duboko u bedaku da samo kao da jedva čekamo povod pa da kivno režimo sami na sebe. Čak i zbog par j…… pružnih prelaza.
IxsOxs…
Nije problem u tome što ćemo (po malo) da pljuckamo po tome šta ko nije uradio kako treba. PROBLEM je u tome što niko ne predlaže REŠENJE. Ja sam napisao, iz šale, da sve političare treba poslati na Palić, na klupu da igraju šah i diomine i da niko ne pisne. Hteo sam da kažem… da medju nama ima dovoljnio mladih i pametnih gradjevinskih inženjera, mašinskih, urbanista, projektanata… i opet se sučeljavamo sa besmislenim „argumentima“. Ama, prijatelju… naj***li smo k’o žuti mravi.. Sve mi je jasno, osim jedne stvari… DOKLE????
IksOksIks
Zašto ovo traje dve, tri godine?
U pitanju su dva materijala asfalt i metal, čije su karakteristike potpuno različite. Drugačije se skupljaju i šire pod dejstvom temperature i drugačije reaguju na pritisak. Tu još treba dodati i oscilovanje pruge tokom prolaska vozova, tako da spoj asfalta i metala nikada ne može da bude idealan.
Tokom prve dve tri godine u zavisnosti od klimatskih uslova i tipa saobraćaja dolazi oštećenja (deformacije) spoja čelik-asfalt pri čemu se otvara rupa za prodor vode. Ta voda se pri niskim temperaturama pretvara u led. Najgore doba je kada su dnevne temperature iznad a noćene ispod 0 jer se tada svakog dana voda topi i ledi. Pri smrzavanju razara asfalt, a tokom topljenja se omogućuje prodor veće zapremine vode koja kada se ledi povećava zapreminu i dodatno proširuje pukotinu, i tako u krug… Ako se tu još doda industrijska so koja se koristi na našim putevima rezultat postaje još izraženiji.
Već tokom prve dve, tri godine postoje pukotine i to na samom spoju.
E sada, u tom trenutku može se zažmuriti na jedno oko (kao u gornjem slučaju) i reći: Pa dobro izdržaće još sezonu, dve, možda i tri i svaki put će se pukotina širiti sve dok se ne dođe u situaciju da mora sve kompletno da se radi iznova. I to je kod nas praksa…
Zato postoje druga rešenja koja su navedena u komentaru dasHHe ali postoji i rešenje sa kockama koje je još uvek postoji na pružnom prelazu sa Čantavirskim putem ili kod fabrike Sever. To rešenje sa kockama je mnogo bolje iz više razloga:
1. sam spoj je bolji jer je napravljen od velikog broja malih kocki koje su otporne na led i so…
2. vozači kada idu preko kocke po prirodi usporavaju zbog zaštite vozila što je poželjno kada se prelazi preko pruge, jer onda nema „preletanja“.
3. posle izvesnog vremena kada se struktura puta naruši zbog pritiska, potrebno je samo preslagati kocku a ne kompletno zameniti sve. Ušteda na materijalu.
Sve ovo navedeno se nekada primenjivalo kod nas jer postoje takvi primeri u praksi ali se u međuvremnu praksa izmenila.
Ako grešim neka me neko ispravi… 🙂
PS Što se tiče negativne priče i pljuvanja tu si potpuno u pravu… šta god da se uradi neće valjati.
a da li je neko od vas skoro prelazio prugu SU-BG kod Bratstva_tatravagon da vidi kakav je tamo prelaz