Prevremeno rođena i druga deca rođena s faktorima rizika znaju zaostajati u razvoju govora, imati poremećaje pažnje i na druge načine se razlikovati od svojih vršnjaka. Kako bi poboljšali prevazilaženje tih razlika, u subotičkom Razvojnom savetovalištu za decu primenjuju porodično orijentisane rane intervencije, gde se umesto sterilnih belih prostorija sa decom radi u drugarskom okruženju, a u napore su pored stručnjaka uključeni i oni u koje deca imaju najviše poverenja – njihovi roditelji.
Doktorka Eržebet Kiškarolj nije bilo kakva doktorka. Ona je, pre svega drugar mališana koji zbog toga što su prevremeno rođeni ili zbog nekog drugog faktora rizika u nečemu kaskaju u odnosu na svoje vršnjake. Njeno radno okruženje u praksi najbolje ilustruje ono za šta se usavršavala na obukama, a sada i na akademskim studijama za rane intervencije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Dok decu roditelji više ne vode od ordinacije do ordinacije.
Izvor: RTV
„Svrha svega toga je da mi slušamo roditelje – šta su njihove potrebe, šta oni žele za svoje dete, to je poenta cele priče, da je ovo sada transdisciplinarni tim. Znači, oni ne idu od jednog stručnjaka do drugog stručnjaka, nego se sastaje tim na osnovu potreba deteta i porodice i pružamo komplet. Određena jedna osoba je zadužena za tu porodicu i preko te osobe pružamo kompletnu uslugu toj porodici. Kompletnu podršku porodici”- kaže Kiškarolj.
Pored nje, u timu su i drugi stručnjaci iz Razvojnog savetovališta za decu subotičkog Doma zdravlja, koji uz podršku donatora, umesto u sterilnim belim lekarskim ordinacijama navedne prepreke kod dece savladavaju u okruženju u kojem se osećaju najsigurne i najopuštenije – krugu porodice.
“Roditelj je prvi učitelj svom detetu, najbolje ga poznaje, zna šta voli, šta ne voli i treba ga podržati da on može da razvije te svoje stručne kompetencije. Znači da sve određene stvari koje treba da dete usvoji, to su naravno deca koja imaju neku vrstu kašnjenja koja mogu biti različite prirode, trebalo bi da nauče te veštine najbolje u porodici, koja je zaista jedna primarna sredina za dete, gde ono najbolje uči. Znači, da uči tokom igre, tokom jela, tokom boravka u prodavnici”,ističe načelnica Razvojnog savetovališta dr Nada Vučković.
Izvor: RTV
A odgovor na pitanje koliko je ovakav program uspešan možda najbolje ilustruje reakcija najiskrenijih bića na ovom svetu, same dece.
„Deca se sasvim drugačije ponašaju ovde u sobi, u veštačkom okruženju, ili kada se mi vidimo, na primer, u vrtiću ili u parku ili kod kuće, i onda nama deca pritrče sa „Dobar dan, vaspitačice, ja znam ovu tetu, ona je moja drugarica“. Znači, oni mene ne doživljavaju više kao terapeuta, nego kao nekog porodičnog pomoćnika“, dodaje Kiškarolj.
Razvojno savetovalište postoji više od pola veka, dok Porodično orijentisane rane intervencije postoje već dve godine.
