Savremena arhitektura i stari grad

Spajanje starog i novog u arhitekturi je nešto što je ovom gradu više nego poznato. Od poslovnog prostora Subotičkih novina na Korzou pa do Narodnog pozorišta, ove zgrade nikada nisu ostavljale ljude ravnodušim, često izazivajući gnev ili divljenje.

U ovom tekstu se nećemo baviti pravdanjem pozorišta niti sličnih objekata, već ćemo tražiti odgovor na pitanje “Kako treba da izgleda arhitektura u centru jednog starog grada?”.

Primeri kojim smo okruženi svakako ne predstavljaju dobar odgovor na ovaj problem. Svedoci smo da u preddemokratskom društvu u kojem živimo ne postoji nikakva kontrola estetike novogradnji, a ako postoji često je pogrešno sprovedena od nadležnih institucija.

Tako dolazimo do našeg prvog primera, zgrade u stilu “tranzicione arhitekture”. Na našu žalost, mi smo i više nego dobro upoznati sa ovakvom arhitekturom. Karakteristike ovog “stila” su maksimalna iskorišćenost svih regulacija, pa čak i “grabljenja” novih kvadrata u vidu erkera, balkona, lođa. Naravno, ove zgrade su rezultat tranzicije pa je i razumljivo zašto ovakvi objekti čine 99 procenata novogradnje u Srbiji. Problem je kada ovakvi objekti uđu u centar grada i trajno naruše sklad i harmoniju na kojoj je ono zasnovano.

tranziciona arhitektura 1

skyscrapercity

Stil kakav većina priželjkuje za staro jezgro je nekakav preporod istorijskih stilova pre moderne, “istoricizam”. Deluje da je on najbolji odgovor na problem, međutim, to nije slučaj. Najveći problem je to što arhitekte nisu školovane da projektuju zgrade sa pilastrima, timpanonima, dekoracijama, ta škola je umrla u tridesetim godinama prošlog veka sa pojavom moderne. Danas ljudi ne žive u zgradama koje imaju visinu 30 metara a četiri sprata gde je spratna visina bila 5 metara ili u stanovima gde hodnik ne postoji i gde su skoro sve sobe bile prolazne. Pokušaji gradnje u ovom “neo” stilu često je ispadalo tragično zbog nepoznavanja projektovanja u redovima klasične arhitekture i zbog nemogućnosti dizajniranja fasade da zadovolji potrebe korisnika a da bude estetski lepa i skladna. Treba razumeti da se harmonija unutar stilova ne postiže uopšte lako, a to danas nije prioritet, već sama korisnost prostora koji se projektuje.

Processed by: Helicon Filter; wikipedia

Svakako najbolji odgovor na ovaj problem je kombinacija gore ponuđenih stilova. Zgrade koje su lepe i skladne sa okolinom, u kojima prolaznik može da uživa ili u najgorem slučaju da ih ne primećuje, a potpuno funkcionalne za njene korisnike i isplative za izgradnju.

Na primeru parohijskog doma u Ribeu u Danskoj, Kannikegården-a, primećujemo da poznavanje “genius loci”-a, karakterističnog elemenata sredine (u ovom slučaju materijala sredine, opeke i crepa), dolazimo do zgrade koja dominira trgom a u potpunosti je sakriven i uklopljen u isti. Deluje kao da je iz 15 veka, iako je potpuno savremen u oblikovanju.
kannikegarden 2

archdaily

kannikegarden 1

arcspace

Kahrizak stambena zgrada u Teheranu sa svojim interesantnim slogovima opeke neodoljivo podseća na stare arabeske koje su karakteristične za to podneblje. Poznavanjem istorijskog konteksta je pomoglo u očuvanju estetike prostora sa jedne strane a identiteta sa druge.
Kahrizak zgrada Teheran 1

asiaarch2a

Kahrizak zgrada Teheran 2

kickmybrain

Čak i prepoznavanje konteksta haosa može biti interesantna tema za razmišljanje. Tim kontekstom su se vodili projektanti “Vegan kuće” u Ho Ši Minu, Vijetnamu. Dobili su skladan objekat usred neskladnog komšiluka, spoj harmonije i haosa.
Vegan kuća Vijetnam 1

archdaily

Vegan kuća Vijetnam 3

archdaily

Vegan kuća Vijetnam 2

archdaily

Možda nama najbliže bi bio kontekst okoline, prepoznavanja oblika okolnih zgrada, njihovih arhitektonskih elemenata i njihova moderna interpretacija. Objekat Rue des Poissonniers Housing u Parizu je, po meni, najzreliji pristup projektovanju savremenih zgrada u centru starog jezgra. Arhitekte u studiju MAAST su uradili savršen posao integracijom svih karakteristika Pariske zgrade. Čak sama fasada nije ni nešto preterano skupa za izvesti ali na luksuzu i ekskluzivnosti dobija zbog savršene kompozicije prozora, suptilnom potkrovlju i apsolutnom poštovanju istorijskog nasleđa.

Rue des Poissonniers Housing Pariz 1

archdaily

Rue des Poissonniers Housing Pariz 2

archdaily

Na osnovu ponuđenih primera možemo zaključiti da najbolji projekti dolaze iz dubokog razumevanja zadate lokacije i želje za njenim unapređivanjem a ne degradiranjem. Kombinovanjem različitih konteksta ili učvršćivanjem jednog dominantnog doprinosi unapređenju starog jezgra.

Centar Subotice je harmonična sredina sa prelepim starim zgradama i zelenilom koja zaslužuje zgrade vođene sličnom ili istom logikom planiranja kao gore pomenute. Naša dužnost je da kvalitet prepoznamo a nekvalitet kritikujemo jer čak i lepi gradovi kao što je naš mogu nestati u treptaju oka ako mi to dozvolimo.



KOMENTARI

  1. croat kaže:

    Skoplje, ha ha svratio sam samo da vidim taj monumentalni kic od centra koji su napravili! Oni mostovi preko maleckog Vardara, onaj kao brod pa statue! Sve u svemu podigli su nivo politicki motivisanog kica do novih visina! Al ajd i mi imamo nase pozoriste i par zgrada sa kojima se stvarno mozemo pohvaliti! 🙁

  2. Posmatrač kaže:

    Imamo sreće da se u Subotici ne gradi mnogo kao u Novom Sadu, danas bismo bili grad nalik Tirani…

    U SU nema možda 3-4 moderna, a dobro uklopljena objekta… Pozorište je zapravo jedan od svetlijih primera, mnogi ga ne vole jer nema “barokne elemente” na fasadi, ali je jako lep primer uklapanje modernog i starog… recept je u svedenosti, jednostavnosti, odabiru materijala i, ono najbitnije, gabaritima u odnosu na susedne objekte…

    Nisam arhitekta, ali ja tako ovo doživljavam… dovoljno je da nešto prija oku i da ne iskače u nizu ostalih objekata kao neki tumor… Može, ali ako je stvarno u pitanju neko moderno remek delo, ali to nije tema… niti smo zreli za to…

  3. djomla kaže:

    @Filipe, dobro je uvek videti kako to neko drugi, skolovaniji, sa vise finansijskih mogucnosti radi.

    Hotel Patria, Dafinina zagrada, RK Beogradi, RK Centar i OU? Narodno pozoriste je jedan od najsvetlijih primera uklapanja novog objekta.

  4. Filip kaže:

    @Posmatrač
    Novi Sad je primer ne samo estetskog uništavanja nego i funkcionalnog.
    Npr na Detelinari su gradili zgrade bez podzemnog parkinga. Danas je toliko teško naći parking mesto da često moraš da se parkiraš četiri bloka od svog stana.

    Što se tiče savremenih objekata u Subotici (suzićemo sagledavanje na novogradnje u samom centru) ja bi rekao da ima samo jedan, eventualno dva. DGjeva zgrada u Šandora Petefija je prva, ona je rezultat međunarodnog konkursa i dobro je izveden (iako je trećenagrađeno rešenje, po meni, bilo savršeno). Druga zgrada bi bila ona koja se gradi kod Galerije, mada mi je ona nešto lošija od DGjeve (bar po renderima) ali je definitivno veliki iskorak u odnosu na prethodne zgrade koje su građene u centru kao što je onaj užas prekoputa Gimnazije, ona crvena na uglu Vase Stajića i Đure Đakovića, onda ona u Cara Dušana koja čak ni visinski kontekst okolnih zgrada ne poštuje itd.

    Narodno Pozorište mi je nekako dvojno, na nekim mestima izgleda odlično (npr kada gledaš s malog Korzoa onda ti kubusi na pozorištu deluju veoma interesanto a fasada koja gleda na Branislava Nušića izgleda nekako stamenito, čvrsto, kakva treba da bude na objektu kulture), dok fasade prema Korzou i Trgu su mi baš loše ispale.

    @djomla
    Da, ima ih zapravo dosta u centru. Dafinina zgrada je čak i dobro uklopljna mada mi je veoma ružna.
    Zaboravih i robnu kuću Simpo, mada je ona, po meni, odličan primer dobre interpolacije u okolinu.

  5. Palic kaže:

    Sramota za zgradu pored gimnazije, RUGLO izmedju gimnazije i Hartmankine zgrade, sramota za grad nadlezne instititucije i investitora. Bravo smo napred.

  6. Dexter kaže:

    Novi Sad je balkanski Nju Jork u to nema sumnje sa toliko različitih nacija i kultura koje rade, žive i studiraju u njemu. Njegove uske ulice sa visokim zgradama sa obe strane su tipično američki i svaka njegova šarena zgrada predstavlja šarolikost ljudi koji žive u njemu… E sad još samo da Djordje Marjanović snimi pesmu o njemu kao što je Frenk za Nju Jork.

  7. Lansky kaže:

    Dex, veoma je optimistično u Novom Sadu videti nešto od New Yorka. Kada ja ulazim u Ujvidek prve asocijacije su mi na Tiranu ili pre Novi Pazar. Kilometrima se ređaju nekakvi divlji otpadi i ciganski slamovi pomešani sa srebrnim autosalonima, laminatima…pa malo neomalterisanih kuća na sprat…
    Visoke zgrade sprčene u uske ulice nisu poslovne kule koje simbolizuju moć već stambene zgrade, što više podseća na neki Daleki istok. Bio sam u jednoj novoj zgradi u Drapšinovoj (iza glavne pošte). Dobri veliki stanovi a u hodniku tesno ko u dupetu, nije mi jasno kako su uneli nameštaj. Hodnik na svakom spratu je metar sa dva.
    Jako mi je žao Novog Sada, uvek sam ga doživljavao kao malo veću Suboticu. Bojim se da je nepovratno uništen. Sombor je ostao sačuvan i lep. I 90 odsto manje grafita (tj žvrljotina) od Subotice.

  8. Dva u jedan kaže:

    Bravo Lansky za komentar za razliku od Djomle kojem se “sve uklapa” što je jebeno “svedeno” (čitaj: svedeno na idiotsku kocku na koju je svedeno dograđeno idiotsko Pozorište, “svetli primer” uklapanja!) Nije tačno da nam nedostaju “barokni elementi”, (mi smo, kao, svi male svrake pa nam trebaju đinđuve!) ali ta prokleta “moderna” sa svojom “svedenošću” jednostavno je proterala svaku estetiku iz arhitekture i svaki pokušaj da se napravi nešto lepo proglašava se za “kič” i “istoricizam”. Decenijama se arhiTETKE školuju da je estetika “fuj, bljak i kaka” i uče “svedenosti” kao svetom zakonu građenja! Primena novih materijala u građevinarstvu doduše zahteva nove forme i normalno je da se sa njima ne može graditi barok ili secesija, ali ta arhitekture u čijoj “svedenosti” samo oni vide lepotu nije za dušu, nije “po meri čoveka”, kako to ima običaj da kaže čika Bela Duranci. Zato joj nije mesto u ambijentu jednog starog gradskog jezgra, gde treba, usudiću se da kažem tu jeres, rekonstruisati pa čak i KOPIRATI STARE STILOVE. Glupo bi bilo tako nešto graditi na Prozivki, ali u centar unositi “svedene forme” je čisto zlodelo. Kao ona fasada Pozorišta prema Trgu Slobode. Uostalom, neka gospodin Filip umesto ovih skalamerija (uglavnom) koje je ovde prikazao izvoli da pokaže recimo Varšavu, koja je bila sravnjena sa zemljom pa su posle zgrade (spoljni izgled), bile rekonstruisane ciglu po ciglu! U Krakovu sam bio u restoranu “Vjeržinek” koji je rekonstruisan onakav kakav je bio pre nekoliko stotina godina, sa sve viteškim oklopima unutra, i nikome nije palo na pamet da to nazove “kičom”, “istoricizmom”, “plagijatom stilova” i šta ti ja znam! Prikazali ste ovde pre par dana fotografije “Malog mira” – hipotetički gledano zar ne bi bilo bolje srušiti ono ruglo od gradnje od Nićin palate do ćoška pa ponovo izgraditi “Mali mir”? Baš me interesuje tvoje mišljenje. Nije za ne razmišljati, jer uglavnom zbog neodržavanja stara arhitektura nam se polako pretvara u ruševine i kada neka zgrada više ne može da se spase, niko neće da je izgradi ponovo istu takvu nego je “logično” da se sruši i vrši “interpolacija” – što je druga reč za zamajavanje i kobajagi “uklapanje” u okruženje. Još samo toliko da mislim da Subotica, naročito poslednjih par decenija, tačnije od 1998. kada su Kasa i Toma Pejić doneli “tajni plan” po kojem je sve moguće rušiti u centru osim Gradske kuće i Pozorišta (a pokazalo se da se i ono moglo srušiti!) – i taj plan važi i danas – dakle Subotica više ne liči na sebe i nije baš mnogo bolje prošla od Novog Sada! Pogledajte bivši Dom JNA, nekadašnje “Zlatno jagnje” na šta liči i čemu služi, pogledajte “Beograđanku”…

  9. Filip kaže:

    @Dva u jedan
    Zaista ne znam šta da ti odgovorim. Vidim da imaš čvrst stav i nemam nameru da te ubeđujem sa nečim što ti se ne sviđa jer vidim da drugačiji stav uvažiti nećeš.
    Mogu nekoliko teza da izvučem iz tvojeg posta pošto si gomilu stvari pogrešio.

    Estetika nije stil, niti je vezana za jedan specifičan stil, estetika je izraz za “lepo”, može i automobil da bude estetski lep a da nema stubov i dekoracije po sebi.
    “Moderna” kao stil više ne postoji, današnja arhitektura se oslovljava “savremenom”, tačnije, savremena je izraz za aktuelnu arhitekturu, secesija je bila savremena početkom prošlog veka.
    Varšava je primer REKONSTRUKCIJE, ja sam u ovom tekstu obradio novogradnje i moj stav je taj da rekonstrukcije tj uništene objekte uvek treba podići ili vratiti u originalno stanje ukoliko je to moguće.

    Trebaš razumeti kada bi popunjavali te rupe u centru sa zgradama koje su u “istoricizmu” mi bi pokazali ogromno nepoštovanje prema našoj kulturi i nasleđu.
    Prvo bi je falsifikovali našu istoriju sa tim zgradama, one bi prevarile ljude da su stare, zatim bi one sa svojom napadnom formom pojele ono pravo kulturno nasleđe.
    Naš cilj je da ono što imamo najbolje sačuvamo i da novogradnjama pokažemo pravilan odnos prema nasleđu.

  10. stormwatch kaže:

    @dexter

    Da li si ti ozbiljan ili se salis? novi sad je poluorijentalna selendretina sa teheran style zgradama, bez ikakve humanizacije ukljucene u gradnju i projektovanje istog. Na jednu zgradu dolazi pet parking mesta, a nemate jedno igraliste kilometrima oko tih novih ruznih zgrada skrpljenih od strane priucenih “arhitekata” koji projektuju ta remek nedela za mesecnu platu od 300-350 Eur u Arhicadu. Kakav NYC balkana, kakvi bakraci? Nisi ti video sta je metropola i kako ona treba da izgleda.

  11. djomla kaže:

    Novi Sad je sve samo ne primer kako treba raditi urbanizaciju grada. Ako uporedimo dva identicna objekta SNP i Novom Sadu i NP u Subotici videcete velike razlike.

    SNP je gradjen tako da razbije postojecu urbanisticku matricu tog dela, ne prateci nijednu regulacionu liniju susednih zgrada i ulica. Ono je uvuceno sa dominantnim platoom i stepenistem ispred, cega nema ni u jednom objektu u okolini. Cak je katedrala u nivou.

    NP ima identicno usnovu starog pozorista. Korzo, trg i Nusiceva ulica ce zadrzati stare dimenzije. Ono nije iskakalo van stare regulazione linije, sta vise nije to uradjeno ni balkonima. Znaci, kompletan prosto je ostao skladan. Gabaritno ono dominira, ali ni blizu kao Gradsk kuca. Njena dominacija je pre svega posledica ostrih vertikala i upotrebe kamena kao materijala koji je uzgred jos i beo. I sada iz ove prespektive, mislim da bi bilo potpnuo pogresno da su je malterisali.

  12. Anonimni kaže:

    novi sad NAM JE POJEO DUSU, odneki su dnevne listove, vrlo vredan HID casopis
    sa najduzim stazem izlazenja, radio stanicu, Subotica je imala prvu u Vojvodini, pa i operu, galeriju slika, postrojenja odmah posle 1945. ne samo iz stamparija, vec i
    drugih industrijskih grana. Cak su kumovali i oko ukidanja tramvaja u nasem gradu.
    Jos i ovo PETROVARADIN – GIBRALTAR NA DUNAVU, a preko neka manja sela
    ribarska naselja, od kojih je nastala N E O P L A N T A, ipak Subotica ima u 17
    varijanti, dok kod ovog novo stvorenog mesta IME je permutacija ISTOG na nekoliko jezika. Primer UJVIDÉK je isto kao i NOVI SAD, pa i na slovackom, nemackom je-
    ziku. Posle 1990. godine nekako brzo stanovnistvo se povecalo 2 – 3 puta.

  13. Posmatrač kaže:

    NS nije tema, ja ga pomenuh samo u smislu: da smo imali toliki investicioni bum kao u NS-u, Subotica bi izgledala kao Tirana, kao što NS danas izgleda…

    Isto bi Somborci mogli reći da je sreća njihova što se u centru ništa novo nije gradilo 40 godina pa su očuvali svoj grad i danas je jedan od najlepših u Srbiji.

    SU ima više potencijala, veća je i grandioznija, ali nema ovde sluha ni za njeno uređenje, ni za njeno planiranje, a ni za usmeravanje privatnih investicija u stambenoj gradnji…

    Da stavimo zapušten centar po strani, pogledajte samo na čega nam liče ključne raskrsnice: Senćanski put – Jovana Mikića, Maksima Gorkog – Matije Gupca, Maksima Gorkog – Braće Radić itd…

    Mogle su to biti široke raskrsnice sa platoima i monumentalnim objektima, ali eto 70 godina unazad niko to nije rešavao 🙁

  14. stormwatch kaže:

    @Posmatrac

    Sve u svemu, ns je jedno malo sranjce, ima par lepih ulica u starom gradu, a ovo ostalo moze slobodno restart.

  15. Dva u jedan kaže:

    @Filipe, sa zakašnjenjem moram da ti kratko odgovorim, jer očigledno spadaš upravo u ljude koje sam pomenuo da su učeni na „savremenim“ shvatanjima arhitekture. Prvo, kada govorim o „modernom“ ne mislim obavezno na „modernu“ a drugi izraz za to je „savremeno“, pa nemoj od mene da praviš neznalicu više nego što jesam da ne znam razliku između modernog i moderne. Drugo, sa tvojim objašnjenjem estetike možeš da ideš kod tvog profesora koji te je tome učio da se pohvališ jer normalno da estetika nije stil ali ako ne razlikuješ estetiku u arhitekturi od toga da jedan automobil, da ne kažem plastična šolja ili upaljač može da bude lep (dakle: „estetski“), onda je to žalosno. Ono što je za vas „estetika“ u tzv.savremenoj arhitekturi nikada, ama baš nikada neće biti vrednost, kao ni ona plastična šolja, a stara arhitektura, ako se slažeš, ima odreda svoju estetiku i ne vidim zašto bi „falsifikovali istoriju“ prateći stilove i estetiku umesto da imamo arhitektonska ostvarenja koja su posledica lošeg varenja ili pijane noći arhitekata (kao što se desilo sa Halom sportova u Subotici, ako nisi znao, kada je nekolicina stvaralaca u pijanom stanju se kladila da može da se izvuče ona suluda linija krova pa smo dobili Halu sa kojom ni danas ne znamo šta ćemo!). Treće, ili peto, hteo bih da ti kažem da se u centru ne „popunjavaju rupe“, kako ti sa prezirom navodiš, bar ne bi smelo to da se radi, jer to nisu „rupe“ nego delovi ambijenta i s kojim se mi (vi) pravom usuđujemo da ga kvarimo, odnosno „popunjavamo“ nečim što mi mislimo da se „uklapa“ i da je „savremeno“? Upravo obrnuto, ovako iskazujemo nepoštovanje prema kulturnom nasleđu. „Prevariti ljude da su zgrade stare“ – ha, možeš misliti argumenta, šta sad treba da kažemo Subotičanima da su „prevareni“ rekonstrukcijom starog dela Pozorišta? Ne, prevareni su onom dodatom skalamerijom kojoj se tvoja vrsta toliko divi! „Naš cilj je da ono što imamo najbolje sačuvamo i da novogradnjama pokažemo pravilan odnos prema nasleđu”. Ma hajde? Ala ste ga pokazali, svaka čast! Samo nastavite da “pokazujete pravilan odnos” pa uskoro nećete imati nasleđa već samo novogradnje!

  16. Prolaznik kaže:

    @Dva u jedan,
    Na prvu loptu se konta tekst, ali tebi nesto ne ide.
    Kao da zelis da se svadjas.
    To sto si zajebao terminologiju i dalje se ukopavas sa tim nije za komentarisanje, to je do tebe, imas slobodnu volju, blamiranje je dozvoljeno.

    Sustina teksta je da se cuvaju stare zgrade i taj osecaj starog grada i da se sa savremenim zgradama koje su date kao primer popune te rupe po centru koje ti bas zelis da sacuvas.

    Rupe po centru

    https://www.google.com/maps/@46.0983518,19.660914,3a,75y,57.89h,82.24t/data=!3m6!1e1!3m4!1sQeQlqSPN9nMFenzq2v64gA!2e0!7i13312!8i6656

    https://www.google.com/maps/@46.0997332,19.6613316,3a,75y,264.08h,88.01t/data=!3m7!1e1!3m5!1soy0zdcM40kC5kwrsqVfOyQ!2e0!6s%2F%2Fgeo0.ggpht.com%2Fcbk%3Fpanoid%3Doy0zdcM40kC5kwrsqVfOyQ%26output%3Dthumbnail%26cb_client%3Dmaps_sv.tactile.gps%26thumb%3D2%26w%3D203%26h%3D100%26yaw%3D2.9434311%26pitch%3D0%26thumbfov%3D100!7i13312!8i6656

    Pa skoro citava Vuka Karadzica koja je puna praznih parcela gde su neka raspala kuca, parking Boss-a, neke kuce koje ne lice ni na sta.

    Zgrade ce se graditi na tim mestima, svidelo se tebi ili ne, zar nije bolje da grade zgrade koje su uklopljene?
    ili stvarno zelis da Subotica ima te raspale kuce po centru?

OSTAVITE KOMENTAR