Schuttberg in Subotica

Toponim Schuttberg imaju mnogi veći gradovi u Nemačkoj. Planine šuta stvorene su posle Drugog svetskog rata na mestima na kojima je sabiran krš nastao posle bombardovanja. To su danas kultivisane površine namenjene rekreaciji i izletnicima. Jedan od poznatijih je Šutberg u minhenskom Olimpijskom parku. Grad u ravnici, jedan močvarni predeo i brdo otpada  pretvorio je u najprijatniju zelenu oazu u kojoj se nalazi stadion, sportski tereni, jezero…

Šta znači jedno brdo za ravničarski grad, to Subotičani dobro znaju. Kako bi bilo sjajno da na nekom obodu grada imamo nešto takvo, odakle bi mogli da posmatramo Suboticu kako svetli u noći ili da se u slobodno vreme penjemo, da se deca sankaju…Oni koji vole da šetaju, često su vrlo limitirani destinacijama prijatnim za gradske šetnje.

Subotica ima nekoliko malih brežuljaka na dečjim igralištima a imala je i  Schuttberg. Nalazio se pored Radničkog univerziteta na prostoru koji je stradao u bombardovanju 1944. godine. Ti placevi su preuređeni u dečja igrališta ali su ona do danas ostala samo na slikama.

Vreme u kome živimo nije naklonjeno parkovima. Zelene gradske površine metar po metar kopne ispred “investitorskog” urbanog razvoja. Pre neki dan je gradska uprava saopštila da je izgradnja centralnog groblja utopija. Sasvim je realniji otkup veštačkog jezera i sportskih terena u malom Bajmoku i njihovo pretvaranje u večno počivalište.

Nije tako davno bilo kada je Prozivka zahvaljujući uređenju šetališta, od geta prerasla u prestižan kvart. Pre 6-7 godina još neke gradske livade su dobile terene i opremu za igrališta i tako avanzovale od pašnjaka do parka.  Da li je realno živeti u nadi da bi od deponije na Šandorskoj bari ili one u Keru, mogao biti napravljen zeleni breg, prostim nasipanjem zemlje?  Da to nije nešto što mogu samo Nemci, pokazuje primer iz Kečkemeta (Mađ.) gde su jednu močvaru na kraju grada  izdubili i napravili jezero a izvađeni mulj sabrali i formirali brdo.

 

Peščano brdo nadomak Subotice – Šištak 1939. godine

 

San Koste Petrovića

Ing. Kosta Petrović, gradski inženjer između dva rata, bio je čovek posvećen sportu i prirodi. Njegovi napori da se izgradi Radijalni put i tako Dudova šuma unapredi u gradski park, na kraju su ušli i u jednu pesmu koja je sačuvana u Istorijskom arhivu. Žalio je Kosta za Radijalcem “ko’ vladika za Lesendrom”, dosađivao gradskom Senatu, ostario, ali je ipak pred kraj života dočekao da vidi ostvarenje ove ideje. Ono što nije dočekao, to je da prostor današnjeg Buvljaka bude pretvoren u šumu i terene, ili da vidi promenadu na Prozivci kao deo njegovog projekta Narodnog parka od Kumičićeve do Šandorske bare.

 

Zelenilo, javni sadovi i vežbališta

 

Park ljubavi

Svaki grad ima bar jedno mesto, ulicu, park ili predgrađe, spontano izabrane za „parkiranje“. Nije ovde reč samo o parkiranju vozila već  o radnjama koje se obavljaju u automobilima. Čulni rad na bazi elementarnih poriva – seks.

Mesto dovoljno mračno i mirno, pogodno tajnim ljubavnicima, preljubnicima ili onima koji ljubavisanje naplaćuju. Ulica ljubavi, love street, parc de l’amour  , kako god to zvali.

Jedno od takvih mesta je i okolina stadiona. Šuma i gusta mrčina na parkingu obezbeđuje sve uslove za traženu diskreciju. To nije stvar o kojoj se puno govori ali jedna pojava je morala da se prepriča pre nekoliko godina. Jedan par je tada, kao i ostali, dolazio na to mesto radi čulne ljubavi ali – biciklom. Svaki put bi parkirali bicikl i na klupici radili „ono“. Sasvim je sigurno da su znali da ih iz automobila parkiranih u mraku, posmatraju po dva para očiju, ali ih neimanje kola nije sprečavalo da i oni dođu u šumicu i kao ostali ostvare svoja prava.

Sve dok ih nije oterala zima, priređivali su ovo dvoje predstavu na mračnom parkingu pored stadiona.

Stadion je u vremenu kada je nastao, bio samo deo velikog parka koji je trebao da zameni močvarno tlo na kraju grada. Izdubljivanje korita za jedno uređeno jezero, isušilo bi ostatak zemljišta i ostavilo izobilje prostora za terene, park i sportske objekte. Neposredna okolina stadiona je ozelenjena ali do danas nije iskorištena za jedno atraktivno šetalište ili trim stazu.

Stara zapadna tribina

1961. godine, pred utakmicu Spartak – Vojvodina

Prvenstvo države u krosu, oko Gradskog stadiona

Eva Fečkeš, AK SPARTAK

Lansky

---

---