Seča stabala u okolini Subotice rastužila mnoge ljubitelje prirode

U JP „Vojvodinašume” kažu da je reč o planiranom i ekološki opravdanom postupku koji prati i obnova novim sadnicama

foto:facebook

Sedmicama već nezadovoljni građani fotografišu posečena debla u šumi na Velikom Radanovcu i Paliću. Šumski pojas oko Subotice je tanušan i slabo štiti grad od vetrova i nadiranja peska, a zbog saobraćaja i individualnih ložišta vazduh je zagađen. Zbog toga Subotičani informacije o seči uvek doživljavaju kao udar na kvalitet života u gradu.

„Šumari nikada nisu ugrožavali šumu, naprotiv. Ugrožavaju je ljudi koji je krče. Šumari je nikada nisu krčili”, kaže u odgovoru na pitanja „Politike”, dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume” koje se stara i o šumskom pojasu oko Subotice.

„Krajnji cilj gazdovanja jeste stabilna i vitalna šuma, a takva je i ekonomski vredna. Da bismo je imali, moramo stare obnavljati blagovremeno, što podrazumeva i seču obnove. Ukoliko se radi veštačka obnova, to javnosti izgleda radikalno, ali je, osim ekonomske koristi, potpuno ekološki opravdano. Mlada šuma koja menja staru je efikasnija, a istovremeno, drvo kao ekološki prihvatljiv materijal je plasiran prema društvu i ima ekološki efekat. Ukoliko bismo to društvu uskratili, imali bismo negativan efekat. To je suština koju treba približiti javnosti”, navodi dr Marinković.

Sagovornik „Politike” objašnjava da je u okolini Subotice, a na osnovu plana gazdovanja prostorom planirana seča na tri lokaliteta: na blizu pet hektara proredna seča veštački podignutog crnog bora, na 3,11 hektara se seku preostala stabla na obnovljenoj površini i na 29,6 hektara seče se izdanačka šuma bagrema, kao način obnavljanja.

„Seča obnove koja se sprovodi na lokalitetima koji se nalaze na potezu Radanovac–Palić ne smanjuje pošumljenost i to je zamena teza, jer ovde je reč o obnovi šume, odnosno šuma je postojala i šuma će biti i u budućnosti samo što će ona da bude mlada i vitalna”, dodaje Marinković.

Seča u okolini Subotice odvija se u skladu sa planskim dokumentima, i na osnovu informacija prikupljenih sa terena, koje su osnov za definisanje godišnjeg obima i mesta seče. Ona uvek mora biti manja od prirasta, što postepeno omogućava da se poveća ukupna drvna zapremina, navodi Marinković.

„Osnovno je da se prilikom izrade planova poštuje princip trajnosti, a to znači da se svake godine seče približno jednak udeo od ukupnog šumskog fonda. Na primer za JP ’Vojvodinašume’ to je na godišnjem nivou svega 2,5 odsto od ukupnog šumskog fonda.”

Isečena debla prodaju se lokalnom stanovništvu za ogrev, a tehničko drvo pilanama, odakle ima dalju namenu u graditeljstvu. Dr Marko Marinković kaže da je gazdovanje rastinjem JP „Vojvodinašume” primer zelene ekonomije koja smanjuje pritisak na životnu sredinu.

Istovremeno sa sečom, na ovom prostoru radi se i obnavljanje šume i to takođe na 3,11 hektara planirana je sadnja 5.184 stabla crnog bora, na 29,68 hektara vegetativna obnova bagrema koji se formira iz izdanaka.

„Prioritetna područja za pošumljavanje su pre svega površine na kojima je izvršena seča, a prirodna obnova nije uspela, kao i površine na kojima je izvršena seča devastiranih šuma. Pošumljavanje pruža mogućnost rešavanja izazova koji se odnose na zaštitu šuma i obezbeđenje šumskih proizvoda za kojima društvena zajednica ima potrebu. To je ujedno i jedan od mehanizama za stvaranje zdrave životne sredine i strateški odgovor na klimatske izazove i ekstremne vremenske događaje kao što su poplave, suše i erozija. Iako su efekti pošumljavanja vidljivi tek za nekoliko godina može se reći da je svaka nova šuma poklon budućim generacijama. Zbog toga je doprinos svakog pojedinca povećanju šumovitosti od neprocenjivog značaja”, smatra Marinković.

Politika



KOMENTARI

  1. dosta mi je svega kaže:

    Sram Vas bilo, ništa vam nije sveto.Kelebijska šuma postoji preko 250 godina i pošumljavanje je obavljeno od tadašnjih vlasti, koji su shvati da samo pošumljavanjem mogu zaustavili eroziju i kretanje peska.Nisu tada imali ni doktore nauka, ni eksperte, ni Javna preduzeća , ni lopove i neznalice koje mi danas imamo.Nadam se da i Vi imate decu i unuke, koji takođe udišu ovaj naš zajednički vazduh.Neko će morati da ide u zatvor za sve ekocide koje činite proteklih godina.

  2. Palamud kaže:

    Znaci vetrozastitu poseces,zasadis novu i cekas 30 godina na vetrozastitu.Ti borovi su bili i zdravi i lepi i zbog njih se zvalo “setati sumom”.Ee,a sad….

  3. Takodje kaže:

    Kako nisu posekli gelegunje i topole,nego bas borove.

  4. Mare kaže:

    Stare sume koje su posecene, ostavljaju neki trag i vidljive su svugde oko nas. Novih suma, nigde. Samo u pricama. Ne menjajte teze. Navedite i uslikajte poslednje nove sume koje ste radili proteklih godina. Potkrepite price argumentima. Znamo kako su se zavrsavala posumljavanja poslednjih godina. Sadnice se posade u mnogo manjem broju od navedenog i planirano jer pare odu u tudje dzepove. Potom se ne odrzavaju, ne zalivaju, ne cuvaju i na kraju, ako ostane koje stablo, ostalo je pukom srecom.

  5. Milos kaže:

    Vazi, bas cu da verujem ovom dr direktoru. Ako pogledamo kako je suma na tresetu izgledala pre 20 godina i kako izgleda sada mozemo zakljuciti da se suma prepolovila. Za 20 godina ili manje sume nece ni biti. Zahvaljujuci strucnjacima. I bas bi voleo da znam gde ce ti borovi da zavrse.

  6. INGE kaže:

    Ovo se može nazvati krađom i ekološkom genocidom. Lako je ukrasti ono što je sađena za vreme Austrije…Uostalom pre cca 25 godina isečena je kompletna borova šuma oko Tresetišta i nikom ništa.U to vreme u Subotici postojala je Ekološka stranka na čelu sa privrednikom Blaško Gabrićem…Treba ga pitati što je po tom pitanju uradio?

  7. Trovach kaže:

    Bor starosti 200-250 godina nije star. Vise kao neki covek 40- 50-ogodisnjak. Ako je poneko stablo bas jako bolesno, ili osteceno, ono se uklanja, a pazi se da se okolna zdrava ne ostete. Ovo u prilogu je “cista seca” koja se obavlja u zasadima za industrijsku namenu, sto ovde nije slucaj. Ova suma nije podignuta kao plantaza, kao ni ona na Kelebiji. To je vetrozastitni pojas da nas ne zatrpa pesak.

  8. Subotica kaže:

    Ima puno prostora za sadnju mladih borova.Zašto prvo ne popune ta mesta gde je samo trava,pa tek onda da selektivno po malo seku stare suve borove.Naišao sam na neka područja gde niču mali borovi,ali ih guši visoka trava i velika suša leti pa slabo napreduju.

  9. Trovach kaže:

    @Subotica…Neka podrucja u tom delu moraju ostati stepskog tipa jer tamo zive jako ugrozene biljne i zivotinjske vrste. Siguran sam za slepo kuce, mislim da se na tim terenima gnezdi i modrovrana, a ne secam se koja je jako ugrozena biljka u pitanju.

  10. Croat kaže:

    Stvarno bi ja voleo videti te nove sume sto su posadili

  11. Aleksa kaže:

    Ispred kuce u kojoj sam se rodio u trecem desetlecu proslog veka vec je bio prilicno veliki stari bor – verujte mi da je i danas tamo, samo nazalost moje rodne kuce vise nema.
    MI smo kao deca cesto odlazili u sume u okolini Subotice, kada sada obidjemo te sume vidimo pravu katastrofu, borove i bagremove sume su skoro sve iskrcene na delu izmedju Halaskog puta i pruge za Pestu.
    U sumu koja se prostire nedaleko od vodozahvata kod Zorke, godinama se iznosila i rasipala neka hemikalija iz Zorke – tamo vise ni trava ne raste.

  12. Andrej kaže:

    Treba ih sve obesiti za muda…

  13. kelebija kaže:

    Ostavite sume na miru seljacine sns-ovske, glupaci jedni, povraca se narodu od vas, neuka bagro

  14. Paja kaže:

    Kelebijska suma je pocela da se unistava pre 30 godina,placevi se prodaju da bi se odnosio pesak,sekla stabla kome kako padne na pamet,krivolov je odavno prisutan,motori jurcaju naokolo,suma je prepuna divljih deponija,oko jezera Majdan se postavljaju zamke za zivotinje…pa o cemu mi pricamo gde su ljudi iz vojvodinasume?

OSTAVITE KOMENTAR