Sećamo se Darka Čovića

Početkom maja 1934. godine, nestala su dva učenika subotičke gimnazije. Slučaj je odmah prijavljen policiji, ali im nisu ušli u trag sve dok se oni sami nisu javili kući. Stiglo je pismo jednog od njih, upućeno roditeljima, u kojem odbegli sin traži novac da bi mogao da se vrati kući. On i drugar, deca uglednih činovnika, zaputili su se u svet, međutim, stigli su samo do Bosne gde su ostali bez para.

List „Politika“ tih dana piše kako je policija ispitivanjem otkrila mnogo više nego što je očekivala. Naime, ova dva dečaka su samo deo organizovane grupe gimnazijalaca koji su bili u uverenju da život u Subotici ne odgovara njihovom temperamentu i ambicijama. Pod uticajem detektivskih romana i kaubojskih filmova, rešili su da pobegnu u Ameriku i tamo počnu novi život.

Poput predloška za film Božidara Nikolića „Tri karte za Holivud“.

Bilo je to udruženje sedmorice. Na Kerskom groblju napravili su zemunicu gde su se sastajali i kovali planove o svom budućem životu u Americi. Smislili su zakletvu, rituale, sakupljali članarinu, pa čak i planirali pljačke da bi došli do novca za ostvarenje plana.

Taj deo avanture je bio najlepši, jer je prelazak na ostvarenje bio razočaravajući.

Sve na filmu izgleda lako, pa tako i pustolovine. U šumi se uvek nađe neki zec za ražanj, pored reke je u ponudi riba, a i priroda je uvek udobna i prijateljska. Što je još važnije, u toj dimenziji gotovo svaki put pobeđuje pravda.

Jedan od Subotičana koji je prešao na „onu stranu platna“ bio je i Darko Ćović. Pripadnik one generacije rođene odmah posle rata, koja je nije imala ništa osim snova.

Armija dece sa prašnjavog „bulevara“ petog kvarta, poznatog i kao Gajeva ulica, uglavnom se brinula sama o sebi. Izvesni Cvetić ili Svetić, za koga kažu da je robijao zbog počinjenog zločina iz strasti, bio je nešto što bi danas zvali sportski skaut, lovac na talente. Njemu samom nije bilo povratka u klub, ali ga niko nije sprečavao da posreduje u mnogim uličnim tučama između klinaca. Tačnije, nije sprečavao obračune već je zavodio borbena pravila i tako regrutovao podmladak za Boks klub Spartak.

Darko je bio jedan od njegovih pitomaca. Veštine koje će tada steći odvešće ga mnogo dalje od bokserskog ringa. U pustolovinu o kojoj su maštali mnogi dečaci pre njega.

Pod umetničkim imenom Sasha D Arc, pojavljivao se na velikom platnu kao kaskader i glumac raznih uloga, većinom negativaca. Bio je deo Velike iluzije ali, kao i svima koji su odavde otišli, bilo mu je važno da ga ne zaborave u njegovom gradu.

Novine pišu:

Italijanska verzija Čarlsa Bronsona

Zahvaljujući reditelju Paskvaleu Skuitieri, ostvario je uspešnu filmsku karijeru i našao se odmah do naših najpoznatijih glumaca : Marčela Mastojanija, Klaudije Kardinale, Sofije Loren…

Sasha se i sada smatra jednim od najkompletnijih glumaca kome ne treba kaskader. Govori pet jezika, rođeni borac, nekada bokserski prvak u svojoj domovini, boksovao je i na turniru poznatih ličnosti.

Darko, vlasnik jedne od „Tri karte za Holivud“, bio je vremenska kapsula onog vremena kada je napustio Suboticu. Većina subotičkih uspomena ostala su mu u šezdesetim godinama, pa tako je i njegov jezik bio pun štoseva i dosetki koje u našem gradu više niko ne koristi.

Pre nego što je otišao zauvek, jednu od poseta Subotici iskoristio je da ispriča nešto od svog životopisa ispred kamere portala Gradsubotica.co.rs.

Darko Čović – Sasha D Arc (1945 – 2020)

Lansky

---

---