Da je neko zalutao u Suboticu juna 1978. godine pomislio da se u gradu održava, ako ne olimpijada, a ono barem univerzijada ili neke značajne međunarodne sportske igre.
Bila je Subotica u neko vreme domaćim omladinskom prvenstvu Evrope u fudbalu, odbojkaško prvenstvo kontinenta imalo je grupu u ovom gradu, bio je tu kup šampiona hokeja na travi i druga važna takmičenja, ali nikada pre, a ni posle, ništa nije izgledalo kao SOŠOV – Sportska Olimpijada školske omladine Vojvodine.
Ceo grad je bio u znaku SOŠOV-a, svuda je bio prisutan logo ovog takmičenja, mnogi su na neki način bili uključeni u organizaciju. Mnoštvo školaraca je uvežbavalo spektakularni slet za pun Gradski stadion, koji je pre toga potpuno obnovljen. Nije samo stadionski kompleks dobio novi izgled već su doterana i druga borilišta za ove školske igre.
Danas bi to izgledalo predimenzionirano, međutim, Mediteranske igre u Splitu naredne godine, potom svetsko stonotenisko prvenstvo u Novom Sadu i naposletku Univerzijada u Zagrebu kod nas su dobili toliki značaj da smo bili ubeđeni kako je u toku centralni svetski sportski događaj. Dakle, bilo je to vreme kada se na sportu i kulturi nije štedelo.
Zvuči neverovatno da je godišnje samo subotički Dom kulture organizovao 200 kulturnih i zabavnih programa. U dane SOŠOV-a gostovala je američka pozorišna trupa sa rok operom „Kosa“.
Iako je predstava bila aktuelna desetak godina ranije, očigledno nije izgubila na snazi jer je 1979. godine postala veliki hit u filmskom formatu. „Kosa“ Miloša Formana snimljena je u vreme procvata svih muzičkih žanrova krajem sedamdesetih, što je možda bio i najplodniji period pop rok kulture. I pored tog izobilja novih hitova i muzičkih pravaca, priča o američkim hipicima nije izbledela. Čak je značila preporod trendu čupavih glava i izlizanog džinsa, u vreme najzde punka, hard rock-a, regea, disco muzike, rockabilly-a, new wavea…
U Subotici je vetar u leđa dobila nova generacija mladića i devojaka koji su uzore imali u Bergeru i društvu iz filma „Kosa“.
Da ti dani ostanu nezaboravni pobrinula se i priroda. Oluja kakva nije zapamćena decenijama, protutnjala je iznad grada i kao prutiće izlomila stabla drvoreda. Porušila je stubove, iskidala električne vodove i počupala sve što nije zavareno. Svemogući ili priroda ovaj put su poštedeli okolinu Subotice gde su plantaže povrća i voća, žito i kukuruz. Ledene gradne kuglice pale su samo na gradsko područje.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Secam se te oluje. Najmladja sestra je imala tek nekoliko meseci i plakala je sve vreme dok je led udarao po prozorima (bilo je neverovatno glasno). Tada smo stanovali u Ljubljanskoj ulici i nijedan list nije ostao na drvecu (dud, dunja, smokve…). Roditelji su bili na placu gde smo gradili kucu i mama je uz pomoc drugarice upravo „potackala“ paradajz kada je udario grad. Najvise je zalila zbog uzalud utrosenog truda.
Ajoj, što sam vremešan .. sećam se (!?) tog sleta i kako smo išli kao klinci na njega, sve sa simpatijama i drugarima… neko drugo vreme, neke druge vrednosti.
Ne treba da se ponovi, zaista, osim one lične i kolektivne energije koja jeste bila impresivna. Nezavisno od ideologije, politike ili vremenske distance.
Zaista od srca želim da se nove generacije okupe oko nečega što je više pozitivno nego šta drugačije… hvala gosn Lanskom na sećanjima, sve sa nadom da je ono nekome sada inspiracija.