Šetalište od Dudove šume do promenade na Prozivci

Ovaj blistavi plan, začet još u vreme između dva rata, opet je na stolu i njegovo ostvarenje se sada čini mogućim. Sporan predlog Plana generalne regulacije koji je na čekanju, uskoro bi mogao da oživi ideju ing. Konstantina Petrovića staru 85 godina. Ona je u najvećoj meri već ostvarena, najpre izgradnjom Radijalca a nedavno i uređenjem promenade na Prozivci. Poslednja deonica „zelene transverzale“ koja bi povezala dva kraja grada i dva velika parka , jeste potez od ulice Blaška Rajića do Maksima Gorkog kog glavne Pošte.

Još nije potpuno definisano da li će to biti puna pešačka zona ili kombinovana sa jednosmernim saobraćajnicama kao što je to na Aleji i u Borovo ulici, ali je jasna namera da Subotičani dobiju jedinstvenu pešačku maršrutu koja bi od Dudove šume Radijalcem i ulicom Dimitrija Tucovića (Borovo), kroz Štrosmajerovu i Prvomajsku završavala na kraju Prozivke.

Razmišljanje u tom pravcu navodi na zaključak da bi popločavanje sadašnje Prvomajske ili izgradnjom širokih trotoara od kocke, zatim postavljanjem stilskih kandelabra i još ponekog detalja, dobili jednu zanimljivu staru ulicu koja bi privukla mnoge šetače, bilo sa Prozivke, ili one koji iz pravca centra žele da stignu na široku promenadu, Gabrić ćupriju ili bazen, neometani od saobraćajne buke, smoga i zaprečenih trotoara.

To bi samo ubrzalo dalju izgradnju i uređenje ove ulice, koja je i sada koridor mnogim Prozivčanima, za najbrži i najmirniji dolazak u centar grada – svojim nogama.

 

Prvomajska

Lansky



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Za realizaciju dela Petrovićevog plana a u vidu Radijalca bilo je potrebno dosta vremena. Danas se u stvari niko ni ne seća kako je taj prostor izgledalo pre proboja široke aleje ali nam sačuvane karte govore da je glavna ulica koja je vodila do Dudove šume koja tada nije bila park bila ulice Cara Lazara.

    Na mestu sadašnje aleje nije bilo ulice, već je grad svojevremeno izvršio otkup čitavih blokova kuća kako bi uradio prodor, pa čak i jednu fabriku.

    Radijalac danas predstavlja najurbanizovaniji deo grada, bez konkurencije. Takvo šetalište malo koji grad ima, a nastao je kao posledica rušenja gomile kuća, čardaka, svinjaca i šupa. Danas to lažni dušebrižnici nazivaju “uništavanje zaostavštine velike monarhije” ili tako neka glupost – “narušavanje ambijentalnog duha”.

    Apsurd je činjenica da je Konstantin Petrović ustvari “dođoš” (nije Subotičanin) koji je imao viziju Subotice kao grada širokih aleja, parkova i sportskih igrališta. On nije pravio planove od danas do sutra, već je pravio planove čiji se jedan deo realizovao i 2012. godine u vidu promenade na Prozivci.

    Drugi apsurd je to što se čardaci još uvek mogu naći u okolini Radijalca, i što je ta i takva okolina uskih, krivudavih, saoskih ulica i dalje sporna.

  2. Ivica kaže:

    “Razmišljanje u tom pravcu navodi na zaključak da bi popločavanje sadašnje Prvomajske ili izgradnjom širokih trotoara od kocke, zatim postavljanjem stilskih kandelabra i još ponekog detalja, dobili jednu zanimljivu staru ulicu koja bi privukla mnoge šetače, bilo sa Prozivke, ili one koji iz pravca centra žele da stignu na široku promenadu, Gabrić ćupriju ili bazen, neometani od saobraćajne buke, smoga i zaprečenih trotoara.”

    Ovo si odlično napisao…nema tu preterane filozofije, rušenja i proširenja…ulica može da se odradi po identičnom modelu Dimitrije Tucovića…Znači sa jedne strane šetalište + kolovoz + širok, popločan, trotoar…ima čak dovoljno mesta i za parking duž kolovoza (sem u delu kod pošte) i bic. stazu…ono što može biti problem jesu kapije ili garaže porodičnih kuća, odnosno parkiranje automobila na samom šetalištu, mada se i to može rešiti: parkiranje uz kolovoz, ili parkiranje u dvorište, a za zadržavanje duže od 5 min. na šetalištu – pauk! Sam građevinski poduhvat bi bio manje više jednakog obima kao onaj pri rekonstrukciji ul. Braće Radića…

  3. djomla kaže:

    Taj PGR je predvideo ovo šetalište a njegov sadržaj i izgled bi se definisali u PDRu.

    Pošto je sama Prvomajska šarolika po pitanju širine, najverovatnije bi se radila neka kombinacija kad je u pitanju saobraćaj. Deo prema pošti je veoma uzak i on bi mogao komplet da se zatvori za saobraćaj i da se po srediti posadi drvored (kao Korzo). Drugi kraj ulice uz Prozivku je dovoljno širok da se u njemu može predvideti pored širokog šetališta i ozbiljan zeleni pojas, ali i jednosmerni saobraćaj i svakako parking uz kolovoz kao u Dimitrija Tucovića. Svakako novoizgrađeni objekti bi morali obezbediti parking mesta u dvorištu poput Cenzarovih zgrada.

    Uglavnom, bitno je da se u PGRu zadrži ovakva opcija.

  4. Nesa kaže:

    Mislim da je ovo još jedna megalomanska ideja koja bi trebala da sačeka neko srećnije (novčano izdašnije) vreme. Ako nije bila realizovana u prethodnih 85 godina kada je bilo perioda sa izuzetnim ekonomskim stanjem grada ne verujem da sada ima ikakve šanse sem da postane još jedan od započetih a nikada završenih projekata kojih ovaj grad ima u izobilju. Subotici je potrebna izgradnja koja će obezbediti nova radnja mesta a samim tim i bolju ekonomsku situaciju. Posle sve samo dolazi na svoje mesto.

  5. mst kaže:

    Kako bi to bilo lepo, ALI:

    Gradska kuća prokišnjava,

    Pozorište nije završeno i ne zna se kad će,

    Zelena fontana – još uvek ne znamo šta ćemo,

    Većina fasada u centru grada su OPASNE za prolaznike koliko su oronule…

    Prvo treba ZAVRŠITI započeto (ali lepo je maštati).

  6. djomla kaže:

    Niko ovde ne piše da sutra treba krenuti u nabavku kocki… pa čak i da se hoće pravno ne može. Samo na izradu PGR, PDR, projekta te raspisivanju tendera itd… proćiće bar 2 godine.

    Niko ovde ne piše o tome da treba popločati Prvomajsku a ostaviti Zelenu fontanu u trenutnom stanju.

    Niko ovde ne piše da Prvomajska treba da se uradi odjednom cela. Može da se uradi i po fazama, od raskrsnice do raskrsnice – od godine do godine.

    Niko ovde ne piše… ovde je predstavljen mali deo PGRa o kome javnost toliko priča.

  7. i kaže:

    Danas to lažni dušebrižnici nazivaju „uništavanje zaostavštine velike monarhije“ ili tako neka glupost – „narušavanje ambijentalnog duha“.
    Evo ja sam jedan od tih “laznih dusebriznika”

    Djomla ako mi pokazes jednu zgradu koja je u zadnje vreme sagradjena od strane nasih vajnih investitora a da imaju neku arhitektonsku vrednost ili samo da su prijatne za oci ja cu reci rusite sve sto stignete.Al nazalost nije tako,trenutno je naj jednostvnije srusiti staru “monarhijsku” kucu koja je oduzeta od burzuja i koja ima sto vlasnika lumperproleterijata kojima d…e zine za dvosobnim stanom od stiropora i na njeno mesto na centralnoj lokaciji u Subotici sagraditi jeftinu cetvorospratnicu(pardon sestospratnicu ako se sve posteno pobroji)sa divnim ukrasima od prokroma.Jeste ludilo da u centru u Drapsinovoj uluci na sto metara od gradske kuce imamo stracare koje bi sve redom trebalo porusiti buldozerom,ali mi je i to draze nego na njihovom mestu vidim onakve zgrade kao u nusicevoj.A da nekazem da taj bajni plan predstavlja preambicijoznu kopiju srusenog pozorista gde bi na kraju bilo da usred naselja prizemnih kuca strci pokoja visespratnica,kao naprimer ljubljanska i o stale ulicice u tom kraju.Nekako bi bilo realnije taj pojas visespratne gradnje suziti naterati i pomoc na neki naci investitore da grade na jednom mestu,da se od strane grada lakse obezbedi infrastruktura a kada se jedan kraj zavrsi predje na drugi a ne da imamo na sve strane pomalo nesto uradjeno.Inace za mene prirodni nastavak setalista je Drapsinova ulica,ovo sa prvomajskom mi lici na neku pupcanu vrpcu prema Dulicgradu

     

  8. Aleksa kaže:

    @djomla

    Niste u pravu, glavna ulica koja je vodila pravo na ulaz u Dudovu šumu je bila

    Jugovićeva ulica, sa desne strane bivše tzv Kakaš škole.

  9. Lansky kaže:

    Stara karta
     

  10. djomla kaže:

    Hvala Lansky na dodatnoj mapi. Od Pašićeve (danas Borovo) do Dudove šume vodi Cara Lazara koje je izgradnjom Radijalca prekinuta.

    i,

    to što je vama Drapšinova prirodan nastavak šetališta je vaše mišljenje i to treba uvažavati, ali očigledno niste shvatili Petrovićevu poentu da spoji tri velika parka na rubovima grada: Veliki narodni, Dudova šuma i park kod Bačkinih igrališta i hipodroma koji nikada nije zaživeo a na tom mestu se danas nalazi Buvljak. Parkovi su oaze odmora i rekreacije građanske Subotice koju tih godina i decenija zahvata industrijalizacija a pešačka veza je način da se ostvari komunikacija između njih. Kada krenete od tih osnova, shvatićete da Drapšinova ulica ne vodi ka željenom cilju.

    Elem, pitanje siropora je isto kao i pitanje betona, metala, stakla, aluminijuma, plastike (pvc). Možda imate mnogo toga protiv tih materijala, ali su oni jeftini i efikasni zbog čega su sve prisutniji kako na višespratnicama tako i na kućama iz monarhije. Mi ovda možemo da ispišemo i sto strana protiv istih materijala, ali će njihova upotreba i dalje rasti. Stiropor nije kriv što arhitekte projektuju ružne fasade, i ne znaju da ukombinuju dve boje, njegova namena i nije estetska, za to postoje drugi materijali i metode.

    Vi u Drapšinovoj više nikada nećete videti ni straćare ni kuće niti bilo šta slično bez obzira na to šta se predvidelo novim PDRom za centar. Jedini nači da odbranite vaš stav i Drapšinovu ulicu po vašem ukusu je to da je sami izgradite. Počnite da se bavite građevinarstvom ili postanite investitor, kupite plac ili staru kuću u toj ulici i rekonstruišite je ili izgradite prizmenu kuću. Ako budete čekali da to neko drugi uradi, proćiće vam život a Drapšinova će svake godine tonuti i tonuti. Urbanisti mogu da nactaju i veliki i mali kvadrat, ali će se to realizovati samo ukoliko postoji ekonomska opravdanost.

    Investitorima možemo staviti razne uslove i ograničenja, ali će oni uvek funkcionisati po istom principu – profit. Ako to ne mogu da ostvare u Drapšinovoj otićiće na Prozivku, ako to ne mogu da ostvare u Subotici, otićiće u Novi Sad ili Beograd. Ali jedno je sigurno, neće graditi tamo gde ne mogu da zarade, a vama ili bilo kome drugom se pruža idealna prilika da na ličnom primeru pokažete da greše u takvoj proceni, i da izgradnja prizmene kuće može biti itekako profitabilna. 

    Ukoliko to niste u stanju da dokažete (pa makar i na papiru) onda gurate istu tu Drapšinovu u sve veću i veću bedu. Džaba vam sve želje i svi planovi…

  11. look bright side of life kaže:

    @djomla
    Podržavam sve što si napisao! Lepo si objasnio. Mislim da nema potrebe ulaziti u raspravu. Neki ljudi nemaju kapacitet da shvate o čemu pišeš… Pri tom, ne mislim ništa loše. Ne može svako isto da misli, a sve to kao posledica profesije… Eto, ja na primer, ne znam kako se obrađuje njiva, da li je bolje da se kukuruz skladišti u gradu ili van grada… da li su svinje tovnije, veće, lepše kada se gaje u Harambašićevoj ulici, nego u Maloj Bosni… stvarno se ne razumem u to, ali o tome ni ne polemišem.. 

  12. mst kaže:

    Da lepo je objašnjeno… ko plati više, može da radi šta hoće a na šta će to da liči nema veze-bitan je profit. Ne treba biti veliki kapacitet a ni stručnjak pa da vidiš da ovaj grad polako ali sigurno gubi svoj šarm. Ne kažem da treba da se gaje svinje u centru grada ali ne treba da niču ni “moderne” bezlične fasade. Meni je jednostavno žao što se prema Subotici ophodimo kao makroi, samo plati i iskoristi koliko možeš.

  13. neda kaže:

    Ne podržavam koncept promenade od Prozivke do Dudove šume. Dovoljne su promenade Radijalac i Prozivka, kao oaze koje treba spojiti i kvalitetnim saobraćajem. Ko želi da pešači između njih, neka ide ulicom Braće Radić i Borovo ulicom, lepe, uređene, idealne za šetnju. I mislim da je to dovoljno. Kroz Prvomajsku i Matije Gupca obezbediti normalan saobraćaj i za vozila i za pešake, koji će se ukrštati sa saobraćajem kroz Bogovićevu, Sonje Marinković i Blaška Rajića. Podržavam stvaranje uslova da se realizuju parkovske površine. Meni se čini da bi okolina Gradskog stadiona bila interesantna. Sa druge strane, hitno treba ukloniti Kvantašku pijacu sa sadašnje lokacije, i taj prostor, koji je tako blizi centra, rešavati. 

  14. Realan kaže:

    djomla:

    Hvala Lansky na dodatnoj mapi. Od Pašićeve (danas Borovo) do Dudove šume vodi Cara Lazara koje je izgradnjom Radijalca prekinuta.

    i,

    to što je vama Drapšinova prirodan nastavak šetališta je vaše mišljenje i to treba uvažavati, ali očigledno niste shvatili Petrovićevu poentu da spoji tri velika parka na rubovima grada: Veliki narodni, Dudova šuma i park kod Bačkinih igrališta i hipodroma koji nikada nije zaživeo a na tom mestu se danas nalazi Buvljak. Parkovi su oaze odmora i rekreacije građanske Subotice koju tih godina i decenija zahvata industrijalizacija a pešačka veza je način da se ostvari komunikacija između njih. Kada krenete od tih osnova, shvatićete da Drapšinova ulica ne vodi ka željenom cilju.

    Elem, pitanje siropora je isto kao i pitanje betona, metala, stakla, aluminijuma, plastike (pvc). Možda imate mnogo toga protiv tih materijala, ali su oni jeftini i efikasni zbog čega su sve prisutniji kako na višespratnicama tako i na kućama iz monarhije. Mi ovda možemo da ispišemo i sto strana protiv istih materijala, ali će njihova upotreba i dalje rasti. Stiropor nije kriv što arhitekte projektuju ružne fasade, i ne znaju da ukombinuju dve boje, njegova namena i nije estetska, za to postoje drugi materijali i metode.

    Vi u Drapšinovoj više nikada nećete videti ni straćare ni kuće niti bilo šta slično bez obzira na to šta se predvidelo novim PDRom za centar. Jedini nači da odbranite vaš stav i Drapšinovu ulicu po vašem ukusu je to da je sami izgradite. Počnite da se bavite građevinarstvom ili postanite investitor, kupite plac ili staru kuću u toj ulici i rekonstruišite je ili izgradite prizmenu kuću. Ako budete čekali da to neko drugi uradi, proćiće vam život a Drapšinova će svake godine tonuti i tonuti. Urbanisti mogu da nactaju i veliki i mali kvadrat, ali će se to realizovati samo ukoliko postoji ekonomska opravdanost.

    Investitorima možemo staviti razne uslove i ograničenja, ali će oni uvek funkcionisati po istom principu – profit. Ako to ne mogu da ostvare u Drapšinovoj otićiće na Prozivku, ako to ne mogu da ostvare u Subotici, otićiće u Novi Sad ili Beograd. Ali jedno je sigurno, neće graditi tamo gde ne mogu da zarade, a vama ili bilo kome drugom se pruža idealna prilika da na ličnom primeru pokažete da greše u takvoj proceni, i da izgradnja prizmene kuće može biti itekako profitabilna. 

    Ukoliko to niste u stanju da dokažete (pa makar i na papiru) onda gurate istu tu Drapšinovu u sve veću i veću bedu. Džaba vam sve želje i svi planovi…

    Planiranje je kao kada starci pričaju o seksu a investitori rade radnju.

  15. djomla kaže:

    mst:

    Da lepo je objašnjeno… ko plati više, može da radi šta hoće a na šta će to da liči nema veze-bitan je profit.

    Ne znam šta sam loše napisao pa ste me pogrešno protumačili.

    “Bitan je profit” i vama koji svakog ponedeljka ustanete u 7h i odete na posao. Sigurno ne radite zato što volite gazdu već zato što želite da ostvarite profit. Svaka vaša poslovna aktivnost sve svodi na to da se ostvari neki profit, zašto bi to bilo drugačije u građevinarstvu?

    Planovi moraju biti takvi da podstiču privrednu aktivnost, i to ne samo u oblasti izgradnje, već i u bilo kojoj drugoj.

    Primera radi, u tekstu predviđeno šetalište može da se osmisli na sto načina, ali pojedina rešenja pored toga što se razlikuju po estetici razlikuju se i po tome što više ili manje podstiču privrednu aktivnost. U prvom komentaru sam naveo da bi bilo dobro da se šetalište tamo gde je šire realizuje tako što će se ostvariti saobraćaj u jednom pravcu sa parkinzima uz kolovoz. To je svakom preduzetniku bitno, bilo da se radi o cvećari, pekati, frizeru ili prodavcu bele tehnike, jer vi u 21. veku morate klijentu obezbediti pristup kolima. Ukoliko predvidite to, i povećate frekvenciju šetača atraktivnost ulice će se povećati i vi ste kao planer oživeli jednu ulicu. ukoliko uzmete kocku i popločate celu ulicu, ubili ste je.

    Šta htedoh reći!

    Bilo koji plan pa i plan za Petra Drapšina mora da bude takav da postakne privredno delovanje, koje će i održavati i razvijati tu ulicu. Da bi to moglo da se sprovede, planer mora da bude osoba svesna toga.

    Ukoliko se samo prosto, bez razmišljanja, lupi po stomaku i donese primera radi plan u kome je zabranjeno graditi bilo šta više od prizemne kuće, onda se u Drapšinovoj ništa neće deseti. Ostaće ista ovakva. Jer zašto bi neko bilo šta radio u Drapšinovoj kada neće ostvariti profit. Niti će investitor graditi, niti će šuster otvoriti obućarsku radnju. Vi tada imate problem – centar grada je ružan i prazan.

    Zato i pojam “lažni dušebrižnici” postaje malo jasniji. 

  16. i kaže:

    Ukoliko se samo prosto, bez razmišljanja, lupi po stomaku i donese primera radi plan u kome je zabranjeno graditi bilo šta više od prizemne kuće, onda se u Drapšinovoj ništa neće deseti. Ostaće ista ovakva. Jer zašto bi neko bilo šta radio u Drapšinovoj kada neće ostvariti profit. Niti će investitor graditi, niti će šuster otvoriti obućarsku radnju. Vi tada imate problem – centar grada je ružan i prazan.

    I onda se se setim Berna i u centru grada prizemne kuce ,radnjice sa velikim staklenim izlozima gde se moglo gledati kako majstori poravljaju cipele,namestaj itd.Pa je to tamo nekako simpaticno a kod nas centar treba srusiti da bi bio mesto soc realistickog stanovanja.

    Djomla kod nas greske u arhitekturi su konacne ,nema popravke.Pedeset godina nismo srusili onaj skelet kod otvorenog koliko bi nam trebalo za neku rugobu sa sto stanara.Ovo nije dobro resenje i kraj.Ako investitor nece graditi prizemni ili visoki objekat kakvu dolikuje onda ce biti zelena povrsina i kraj.Ima sasvim dovoljno prostora u ovom gradu gde moze da gradi i drugi Kairo ako hoce.

    Stiropor je za mene sinonim jeftinoce,a naravno video sam prelepe inovativne kuce uradjene od njega,kao i od betona a i od stakla.Kuca moze da bude ruzna i od opeke.

    Jedino rešenje koje ja vidim trenutno  je u nekom zajednickom drzavno privatnom ortastvu.Mozda da grad za uzi centar obezbedi neke svetske projekte fasad.Da nekom arhitekti plati vise od onih 500eur sto je danas investitor spreman da ulozi u istog.Mozda vise pravih medjunarodnih konkursa.

    Zadatak uklopiti nove gradjevine u sadasnje a da se sacuva stari smek grada jeste tezak ali nije izvodljiv.Ja nemam poverenja da ga neuspesni asistent fakulta sa karijerom politickog komesara moze izvrsiti.

    Djomla pogledaj ljude oko sebe i zapitaj se koje su njihove kvalifikacije a koji motivi,prespavaj i onda mi iskreno reci vidis li ti sa njima neki boljitak il kvalitet.

  17. Graditelj kaže:

    djomla:

    “……jer vi u 21. veku morate klijentu obezbediti pristup kolima. Ukoliko predvidite to, i povećate frekvenciju šetača atraktivnost ulice će se povećati i vi ste kao planer oživeli jednu ulicu. ukoliko uzmete kocku i popločate celu ulicu, ubili ste je.”

    Nema dovoljno karaktera na ovim komentarima da stavim listu gradova u Evropi koji su uradili tacno to . Poplocali svoje centre i napravili ih pesackim zonama i da neverujes nisu ubijeni , ali je zato dovoljno staviti profit kao najvazniju stavku i ubiti centar kao sto se to radi u nasem gradu . Prosetajte se od Jadrana do Borova i izbrojte koliko banaka ima . Tvoja teorija ne drzi vodu al ni dva minuta . Pogledaj slike tog istog poteza od pre 10tak godina pa ces videti sta “frekvencija setaca” znaci. Te teorije kako treba dizajnirati grad 21vog veka mi zvuce kao da su dosle iz knjiga o dizajnu zapadno americkih gradova stampanih 70-80tih godina . I oni su shvatili u medjuvremenu da je ta teorija  losa i neodrziva i poceli da poplocavaju svoje centre i prave ih pesackim zonama.

  18. djomla kaže:

    Graditelj:

    Prosetajte se od Jadrana do Borova i izbrojte koliko banaka ima. Tvoja teorija ne drzi vodu al ni dva minuta.

    Nemam teoriju, to je praksa, realnost, činjenično stanje na terenu… Koja ne traje dva minuta, već godinama.

    Kukate zato što je RK Beograd prazan. Kukaćete sve dok ne shvatite da je tom RK Beogradu potrebna ulica za kamion u koji se može upakovati krevet koji ste upravo kupili.

    Dokle god zatvarate oči nad činjenicama ništa nećete postići. Džaba vam sve želje i svi planovi…

  19. Graditelj kaže:

    djolma

    “Ne znam šta sam loše napisao pa ste me pogrešno protumačili.

    „Bitan je profit“ i vama koji svakog ponedeljka ustanete u 7h i odete na posao. Sigurno ne radite zato što volite gazdu već zato što želite da ostvarite profit. Svaka vaša poslovna aktivnost sve svodi na to da se ostvari neki profit, zašto bi to bilo drugačije u građevinarstvu?

    Planovi moraju biti takvi da podstiču privrednu aktivnost, i to ne samo u oblasti izgradnje, već i u bilo kojoj drugoj. “

     

    Taj nacin razmisljanja je prevazidjen pre otprilike 40tak godina . Kvalitet zivota je taj koji je najvazniji . Ako zelis da vidis kako izdledaju gradovi gde je profit najvazniji pogledaj kako izgledaju industrijski gradovi u Kini danas ili kako su izgledali industrijski gradovi na Zapadu 60tih godina . Nista zivo nije raslo u krugu od 20 kilometara od tih predstolnica profita . Jeste , to su ekstremni primeri ali ih navodim da bi bilo jasnije sta zelim da kazem . Kvalitet zivota svih gradjana modernih gradova je daleko vaznija od profita. Raspitaj se malo o alternativnim oblicima energije pa ces znati da se niko jos nije obogatio na tome jer je ta energija dva-tri puta skuplja od nafte i gasa . Ipak  ako se osvrnes u Nemackoj videces investicije koje drustvo kao celina pravi u tu neprofitabilnu industriju , zbog cega ? Zbog kvaliteta zivota za sve stanovnike te drzave pa i za ostale stanovnike na ovoj planeti . Ako odes avionom u Nemacku videces pri sletanju da skoro polovina zgrada ima solarne panele na krovovima . Privatnih , industrijskih , drzavnih nema razlike . Ceo narod je shvatio da se profit u grob ne moze odneti ali trka za njim moze sve nas u grob odneti . Tako da je toj  retoriki o profitu kao najvaznijoj pokretackoj snazi mesto u proslom veku a ne u ovom. 

    To takodje vazi i za gradjavinkku industriju a narocito za urbane planere koji donose odluke sta , gde i u cijem komsiluku ce se graditi jer su oni ti koji treba da brinu o kvalitetu zivota i postojecih stanovnika a ne samo o profitu preduzimaca . To naravno uzima u obzir da posteno rade svoj posao .

  20. Graditelj kaže:

    djomla:

    Graditelj:

    Prosetajte se od Jadrana do Borova i izbrojte koliko banaka ima. Tvoja teorija ne drzi vodu al ni dva minuta.

     

    Nemam teoriju, to je praksa, realnost, činjenično stanje na terenu… Koja ne traje dva minuta, već godinama.

    Kukate zato što je RK Beograd prazan. Kukaćete sve dok ne shvatite da je tom RK Beogradu potrebna ulica za kamion u koji se može upakovati krevet koji ste upravo kupili.

    Dokle god zatvarate oči nad činjenicama ništa nećete postići. Džaba vam sve želje i svi planovi…

    Ovde napišite odgovor…Kakve veze to ima sa mojim komentarom sto sam napiso ? Ta robna kuca je imala pristup kamiona ako te zanima kako je doslo do toga da ga sad nema onda treba da vidis ko je dao Cakanju dozvolu da zatvori tu ulicu . Svi ti kafici su mogli da budu i na Korzou . Ko je odlucivao sta ce da bude u kojoj zoni . Zar to ne rade strucnjaci u Urbanistickom? Ali da se vratim na komentar  na koji si odgovorio .  Taj problem “novog kreveta” nije nikad postojao niti postoji sad . Vozila snabdevanja i dan danas koriste i Korzo a i Trg za snabdevanje prodavnica robom . Smeta to nekom ? Nisam primetio. Pretpostavljam da je tako reseno i u gradovima Evrope i ne vidim da su im centri gradova izumrli kao nas Korzo . Nema tu nikakvih zelja ………..

  21. PROLAZNIK kaže:

    Mlad si jos decko,RK Beograd ima ulaz kroz korzo,ne kroz engelsovu,po tebi nije logicno da kamion kroz Vuka Karadjica istovara robu i za RK Centar i za RK Beograd a samo po PDR u treba porusiti jednu stracaru i napraviti ulicu 150 m,
    i resena su kamioni za snabdevanje robne kuce. Korzo nije izumro zbog banaka,prvi problem je POZORISTE,drugi DOM JNA,treci RK BEOGRAD,cetvrti RK Centar i ono ispred rk centra,gde ste videli igraliste za decu u centru grada ? park, zelenilo, to da,! Kafici su zatvorili ulaz u rk centar i ne ulazi niko vise.

  22. PROLAZNIK kaže:

    Vi stalno spominjete gosp. Cakanja on je bar uradio nesto za Suboticu i za Palic sta ste vi uradili ? samo pisete gluposti i to kad ste na poslu, umesto da radite!!!

  23. Hobotnica kaže:

    Djomla svaka čast na svemu što si napisao, a ovi što neshvataju uzroke problema i posledice najverovatnije nikada nisu ništa sagradili ili otvorili i uvek im je neko drugi kriv. Vec mi je dosta tolikog kukanja. 

  24. zorandjala kaže:

    lanjski sta je na tvojoj karti objekat 81 tu je bila ruska crkva koju su saveznici srusili.

  25. Lansky kaže:

    Tamo je bila strara Srpska čitaonica i osnovna škola Sveti Sava.

  26. zorandjala kaže:

    hvala puno.

  27. Anonimni kaže:

    ljudi o cemu vi tupite?, ovo pod hitno sve srusiti

     

  28. Lansky kaže:

    Biće srušene kada vlasnici budu hteli da ih prodaju nekome ko hoće da na njihovom mestu gradi nešto novo. Dilema je šta dozvoliti da se gradi. Da su ove kuće u Kertvarošu, njihova cena sa dvorištem bi bila oko 30 000 i na njima bi se gradile nove porodične kuće.
    Da su ovde propisane maksimum dvospratnice sa poslovnim prostorom u prizemlju, ove kuće i placevi bi imali višu cenu.
    A da su ovde dozvoljene petospratnice, sasvim normalno da bi vlasnici tražili recimo 100 000 ili tri stana. Poslednji plac bi bio u vlasništvu nekog tajkuna i taj bi tražio milion ili već neku nerealnu sumu. Eto tim redom to ide kod nas. 

  29. von Minhauzen kaže:

    Što se tiče Konstantina Petrovića ,nije baš bio omiljen u Subotičkim građevinskom miljeu. Naime taj “gospodin” je za vreme 2 svetskog rata se odmetnuo na stranu komunista i učestvovao u terorističkim akcijama u Subotici. Bio je poznat o miniranju i uništavanju subotičkog nadvožnjaka kod današnje Segedinske ulice. Toliko o tom gosp.inžinjeru.A dali je bio dođoš ili ne to je u njegovom slučaju manje važno.

  30. Lansky kaže:

    Postoji onaj vic da se Partizanska ulica u Nemačkoj zove – Banditen štrase. Ovo vaše pisanje me podseća na to. Teroristi komunisti uništavaju Hortijevu Mađarsku ? Video sam vaš miting pre koji dan u Budimpešti, bilo je divno, sami kukasti krstovi i slična ikonografija. 

    Inače, ovo u vezi komunista i ing. Petrovića  je izmišljotina. On je prvih dana okupacije zatvoren i u lancima proveden kroz grad. Nakon toga je deportovan i u Suboticu se vratio tek nakon rata. Nova komunistička vlast mu je oduzela imovinu a posao je dobio nakon više godina, kao profesor u srednjoj školi.

  31. stormwatch kaže:

    RUSITE BRE TA GOVNA IZ CENTRA GRADA!!! To samo majmunima moze biti arhitektonsko nasledje, da se cesu po dupetu dok gledaju te divne udzerice.

OSTAVITE KOMENTAR