DAVNE 1869. godine prvi voz je stigao u Suboticu, tadašnju varoš na samom obodu Austrougarske monarhije, i sa sobom doneo duh Evrope, ubrzao industrijski razvoj, Palić pretvorio u mondensko izletište, a građane približio Somboru i Segedinu. Kao što je tada narod pomno posmatrao postavljanje svakog šrafa i praga, tako i danas svakodnevno prolazi pored radova na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica i nestrpljivo čeka da protutnji „Soko“ i da ih „približi“ prestonicama Srbije i Mađarske.
Na železničkoj stanici Bačka Topola pre nekoliko dana polaganjem zadnjeg šinskog polja spojeni su koloseci na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, dugoj 108 kilometara, na kojoj će saobraćati vozovi brzinom 200 kilometara na sat.
Predviđeno je da krajem jula počne sertifikacija novoizgrađene pruge, a od septembra testiranja i njen tehnički prijem, kako bi železnički saobraćaj na ovoj brzoj pruzi bio uspostavljen već krajem 2024. godine – najavljuje Nenad Stanisavljević, portparol „Infrastruktura železnice Srbije“. – Ugovoreni rok za završetak radova bio je avgust 2025. godine, što znači da će brza pruga Novi Sad – Subotica biti završena godinu dana pre roka.
Kada u decembru ove godine, posle probnih vožnji i testova, bude uspostavljen redovan železnički saobraćaj između Beograda i Subotice vreme putovanja između ova dva grada biće svega oko 80 minuta, dok će se od Subotice do Novog Sada putovati 42 minuta. Sva ukrštanja pruge sa drumskim saobraćajnicama biće denivelisana, to znači da na čitavoj brzoj pruzi Beograd – Novi Sad – Subotica – Kelebija državna granica sa Mađarskom, neće postojati putni prelazi. Pruga će biti elektrificirana i opremljena savremenim signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima. To znači da će pruga za brzine od 200 kilometara na sat ispunjavati sve najviše evropske standarde kada je reč o tehnologiji, funkcionisanju i bezbednosti železničkog saobraćaja.
Deonica između Novog Sada i Subotice je izuzetno zahtevna. U toku su radovi na izgradnji ukupno 58 novih objekata. Na ovoj deonici biće izgrađeno 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, pet galerija, kao i po dva pešačko-biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju.
– Najteži i najsloženiji objekat je vijadukt u Vrbasu dug 1.417 metara, a grade se vijadukti u Malom Iđošu, Zmajevu, Stepanovićevu, Lovćencu i Bačkoj Topoli. Na trasi brze pruge biće izgrađene i četiri mostovske konstrukcije preko kanala Dunav-Tisa-Dunav – dodaje Stanisavljević. – Projektom su predviđene obnova devet železničkih stanica i izgradnja tri nove stanice sa staničnim kapacitetima: Rumenka, Vrbas Nova i Lovćenac.
Subotički železnički čvor je izuzetno komplikovan, možda najkomplikovaniji na celoj trasi, ne samo zbog položaja, značaja i veličine, već i što rekonstrukcija mora da teče uz nesmetano odvijanje teretnog i putničkog saobraćaja iz pravca Segedina prema Somboru i Senti. Radovi na izgradnji pruge odvijaju se gotovo u centru grada.
Podvožnjak u Bačkoj Topoli, dug oko 240 metara, jedan je od trinaest podvožnjaka koliko će ih biti izgrađeno na ovoj trasi brze pruge. U Malom Iđošu gradi se vijadukt dug 489 metara, kao jedan je od najsloženijih železničkih objekata.
– Reč je o dvokolosečnom vijaduktu, koji nosi 14 stubova. Vijadukt je u potpunosti završen i preko njega su položeni novi koloseci za brzinu od 200 kilometara na sat. U Malom Iđošu gotovo je završena i rekonstrukcija železničke stanice i u toku su finalni radovi – dodaje Stanisavljević. – Na vijaduktu u Vrbasu još sredinom marta postavljen je poslednji horizontalni raspon iznad puta Vrbas – Kula i u toku su aktivnosti na postavljanju celokupne železničke infrastrukture. U toku je i izgradnja nove železničke stanice, koja će se zvati Vrbas Nova i biti na trasi brze pruge Novi Sad – Subotica.
Postojeća železnička stanica Vrbas ostaće u funkciji železničkog saobraćaja na regionalnoj pruzi Vrbas – Sombor, koja će takođe biti modernizovana i elektrificirana.
