„Sigurna kuća” za povređene životinje

Subotički zoo-vrt jedini ima prihvatilište za divlje životinje koje su stradale u prirodi ili u dodiru sa čovekom i ovde nastoje da ih oporave i vrate u divljinu

Iz Zoo-vrta na Paliću u poslednjih deset godina u divljinu, njihovo prirodno okruženje, vraćeno je hiljadu i po životinja. Ovo je jedini zoo-vrt u Srbiji koji ne uzima samo iz prirode, već joj i vraća divlje životinjske vrste, i to zahvaljujući prihvatilištu za divlje životinje.

Prihvatilište je otvoreno u sklopu zoološkog vrta pre jedne decenije i ono je neka vrsta sigurne kuće za svu divljač koja je iz nekog razloga stradala u prirodi ili u dodiru sa čovekom. Veterinar Tibor Janoši brine i o životinjama u prihvatilištu, u koje je samo ove godine stiglo gotovo 300 životinja. Pre mesec dana je, primera radi, od jednog trgovca životinjama oduzeto oko 130 papagaja, pataka i tigrica. „Ovoga puta ptice su bile u dobroj kondiciji, a koliko čujem njihov bivši vlasnik pokušava da obezbedi sva dokumenta i da ih vrati”, kaže nam Janoši.

Međutim, u većini slučajeva to nije tako. Do prihvatilišta stižu iscrpljene, često dehidrirane i izgladnele životinje, sa mnogostrukim i teškim povredama. Najviše se donose ptice, u gotovo 90 odsto slučajeva, sa slomljenim krilom, izranjavljene, otrovane ili stradale od strujnog udara. Nije retkost da im donose grabljivice koje su udarene na auto-putu, pošto kruže oko njega naviknute da tu ima sitnih životinja koje su takođe stradale od automobila. „Najveći je problem što životinje kod nas stižu kasno, ili je životinja kasno pronađena, ili građani sami pokušaju da ih zaleče, te se njihove rane u međuvremenu inficiraju i u tom slučaju teško im je pomoći”, priča Janoši. On objašnjava da je posebno vredna ptica orao belorepan i nekoliko primeraka su ovde odnegovali i vratili u prirodu, kao i egipatsku crkavicu, grabljivicu sa juga Srbije.

Javnost je nedavno saznala za medveda koji je oduzet od cirkusa „Korona”, a u pitanju je primerak nastao ukrštanjem belog i mrkog medveda. „Sada je u dobrom stanju, iako je u početku imao psihičke probleme. Ta ogromna životinja držana je u malom kavezu, i nije mogao da se snađe kada se našao u znatno većem prostoru, vrteo se ukrug i imao pokrete koji nisu svojstveni divljoj životinji”, kaže Janoši.

Pre izvesnog vremena na granici je uhvaćen i paket sa oko 400 kornjača, a njihova cena se, u zavisnosti od vrste kreće od 25 do 150 evra, pa je jasno da su i ove životinjice interesantne preprodavcima. Prema podacima prihvatilišta, u prirodu uspeju da vrate oko 45 odsto životinja, a oko 20 odsto ima povrede zbog kojih više ne može da ostane samostalno u prirodi, a ostale uginu.

I dok stanovnici vrta ovamo stižu pod regulisanim uslovima, u dobrom zdravlju i sa idejom da budu okruženi ljudima, ma koliko to životinjama čini stres, kod životinje koje su u prihvatilištu nastoji se da imaju što manje kontakta sa ljudima i da ih, ukoliko je to moguće, što pre vrate u prirodu. Branka Rudić Vranić jedna je od onih koji imaju pristup ovim životinjama, i pokazuje niz visokih kaveza u kojima su smeštene ptice. Neke od njih ovde će i ostati, jer su im povređena krila. Pored njih, ljutito šišti labud a za njega imaju posebno obezbeđenje na vratima, jer je otkrio način kako da ih otvori. Tu je i nekoliko srna, jedna od njih ima povređenu nogu, i Branka nam objašnjava da je sada potrebno mnogo strpljenja i umešnosti da se ta životinja odvede iz svoje grupe kako bi bila pregledana. Teško je zadobiti poverenje povređene životinje.

I veterinar Tibor i Branka kao najlepši primer izdvajaju odgajanje tri mala mečeta, koja su im stigla u jadnom stanju nakon što su njihovu majku ubili lovci. Hranili su ih na cuclu i brinuli o njima mesecima dok nisu stasali i dobro uhranjeni i živahni predati su posebnom rezervatu za medvede u Bugarskoj. Branka priča i o malom medi koji je doveden iz nekog privatnog vrta, gde je izgladneo u skučenom kavezu. „Milina je gledati kako se sam zabavlja u svom prostoru, kao da se seća svoje prethodne skučenosti i uživa u onom što ima ovde”, kaže Branka.

POLITIKA