Šime i Gitar

Šime je kadgod radijo u fabriki, bijo je majstor kakog samo poželit mož. Kad je osto brez posla, jel je fabriku kupijo niki stranac, Šime je osto na putu i već u godinama nije tribo nikom ku majstor, ako je i tribo to je bilo za dan-dva jel tri i onda opet kud koji mili moji.

Živijo je u svojoj maloj jednosobnoj nabijanici sa ambetušom i malim špajcom i malom kujnicom, parasnička peć i ziđan šporelj su mu služili za grijanje a grijo se na čukanjice i kojkako granje, najviše dračovo , ogrizina u peć već odavno nije ložijo jer nema ni josaga ku kadgod a i kuruzi se ne beru ku kadgod ručno već kombajom.

Nise nikad ženijo i bijo je sam samcijat, jedino ga je posićivala bratova ćer što je živila u inostranstvu i uvik mu kazala da će ga ona metnit digod u dom, „bolje me žagni nožom neg u dom da me mećeš!!! „ bijo je izričit Šime koji je još kako tako mogo zaradit koji dinar od svog rada, a i nećaka mu davala misečno po stotinjak evra, što je skromnom Šimi bilo i više neg dosta.

Uvik je na svoje dvi motike avlije rasporedijo da ima malo bašče, koju kokošku  i obavezno je s’prolića od kaki čobana sa strane kupijo dva šilježeta koje je odranjivo do prid zimu, pa ji klao i to mu bilo glavno ilo, pošto krmsko meso nije očima mogo viditi.

Jedared su mu banili lopovi kad nije bijo kod kuće i odneli šilježad, znao je i ko su lopovi …al aj ti dokaži.

Nikako posli tog lopovluka, Šime je radijo kod nikog čovika di je čistijo livkove oko kuće , taj čovik nije stojo u toj kući, pa je okolo bilo brloga, šenflika i krunice je bilo svudak okolo, i to ga je čekalo da očisti i dovede u red, da posiče i poveže u snopove pa da mu se odnese kući da ima na zimu šta ložiti.

I taman kad je počo velikom sikirom i krampačom raskrčivati taj brlog, ošine on u niki panj ..jedared, dvared, treći put, kad štogod se zguriška nuz panjić. Stane Šime, sagne se i gledi ono štene niko malo kvrdžavo a crno ku krtina. Uzme Šime u ruke to malo stvorenje i gledi,okrene ga u šaki i raskreči mu nogice ono muški kerić.

Odno ga je kući i svaki dan ga ranijo mlikom dok kerić nije naraso, prozvo ga je Gitar. Gitar je bijo lip crn rasan pulin koga je kogod očigledno bacijo u taj šenflik i Bog je dao da baš dobri Šime naiđe na njega i da ga ne lupi sikirom nego da lupi pored.

Družili su se nji dvojca, veći drugova nije bilo ni kad Gitar nije ostijo lanac oko vrata, znao je dobro da je njegovo kolika je avlija i da ako Šime ode digod da je njegovo da čuva avliju.

Jedared dođe Šime umoran kući da svom drugu Gitaru isti i ode leći. Oko ponoći čuje on da Gitar laje al pravo ku da kida koga, izađe Šime s vilama napolje i vidi da se Gitar propinje na ogradu, bilo je očigledno da je kogagod otiro iz avlije.

Tu se Šime malo vrzmo za Gitarom i prid kokošinjcom, vidi krvi. „Avvvvvvv, lipi moj Gitar! Pa ti si koga iskido“

Sutradan ujtru kad je Šime očo u dućan, pokupovo sve šta triba izađe iz dućana i trevi se tu jedan od komšija, ne baš prvi al tu blizo Šimine kuće. „Faljnis Šime“ „Amen Pere, odkaleg ti? „

„Šime ja od doktora“ počme ovaj ku navrćen divaniti „ jevo oma me ošini po usti, al mi samo kaži jel ti je ker kalamljen? „“Ajjjjjjooj meni ako nije“ doktoru sam kazo da me niki lutalica na putu ugrizo,nisam smijo kast da sam evo da ti kažem ja bijo noćas u tvojoj avliji i tijo sam ti ovog puta ukrasti pivce što odranjivaš za pecu“ „ Ja i Šanjika smo ti i ovce pokrali“ „evo udri me prid svitom, al mi kaži samo jel ker kalamljen jer kazo mi doktor ako je zaražen bisnilom da možem pakovat kufere pa na onaj svit“

Gledi Šime i sad šta kasti? „Vidi Pere,nije moje da ti sudim to je u Božjim rukama. Lipo ćeš sad zvati Šanjiku i ispripovidaćete mi sve, i zašto ste baš kod mene pokrali kad sam ja siroma čovik još veća sirotinja od vas dvojce, vas dvojca bar imate josaga i lipe kuće i zemlje, a ja osim ono malo sirotinje ništa i da mi nije Lozike da mi šalje ku striki novaca iz Austrije nebi ja imo šta ni isti“

„Danas poslipodne ćeš dobit svoje natrag, oprosti mi. Znaš da Šanjika nije ku što triba, ja sam ga nagovorijo na sve“

Šime ode kući i legne da opravi podne kad Gitar laje li laje al iz kože da iskoči, izađe Šime kad na kapiji špediter i Pere i Šanjika.

„Smimo u avlija? Oprosti boratom, nismo htele nas dva mala šala ali evo vratimo ti sve, ali oteraj ker dalje“- veli Šanjika.

Gitar ajde iđi na misto-veli Šime, Gitar ode i legne par koraka dalje.

Kad su sašli sa špeditera, Šanjika je skočijo al Pere borame nije , šanto je na onu nogu što mu je Gitar ostavijo traga, kad je tijo krasti.

“ Šime, evo mi smo uzeli dva šilježeta a ti molim te primi ovog ovna i ove tri ovce, ako ti zatriba rane za nji ti samo kaži“. “ ne triba mi ništa metite ji tu u obor i iđite napolje iz avlije. A ovo su evo Pere sve papiri od veterinara da je moj Gitar poprimo sve vakcine što jedan ker triba da dobije, tako da umrit nećeš barem ne zbog mog Gitara“

Ova dvojca okrenu špediter i kasom napušte avliju, Pere zatvori kapiju za njima a njegov Gitar mu se propne na noge i gledi u Šimu, gleda ku da oće kasti „fala ti Šime, spasijo si mi život a ja evo tebi bar malo da se odužim“ Gitarove oči su se pravo caklile ku da plače, Šime se zagledo u njega i zaplako iz sveg glasa, jer Gitar je pokazo i dokazo da je ker najveći čovikov prijatelj i uz to da i ker ima dušu, pokadgod veću nego ljudi. Šime se siti da su u njegovom ditinjstvu baš pulini bili ti koji su uvik čuvali i sačuvali salaše i josag.