Kad je bijo na visitaciji vojni doktor je za Šimu kazo da nije za njeg vojska, al po baćinoj volji i dubokom džepu, ipak se moglo.
Baćo je siroma valjda gledo samo da ga se malo otarasi da ode da ga nevdi siroma čovik barem ti podrug – dvi godine.
Al oš klinac-ovaj prija došo neg što je očo.
Sve u svemu kad su u kasarni doktori ga prigledali metili su ga u pozadinsku četu, al kad je on taki zjalav i neodranjen bijo da je išo opet na prigled i ni pet ni šest lipo oni njega kući-trajno.
Došo kući, on radosan baćo plače od muke mater od muke i sramote starija čeljad u redu njim sva dica ovaj najmlađi ku vrag samo švraga naokolo ku pravi luckast.
I šta će baćo Ćevo lipo š’njime i da mu da radi komad zemlje, al s’traktorom, satrvo ovaj nov traktor dok si kazo ašov, aj s’konjima će radit opet kad je nji počo tuć morli mu uzeti konje.
Vaćadu se svi u kući za glavu niko na kraj izać š’njime, počeli tu dolazit kojkaki kosati i repati na salaš krstu se svi na salašu , oni s veliki motorbiciglma, al koliko su bili neošišani i neobrijani stvarno su bili fini i ruku na srce čestiti, bilo je med njima i ženskog svita.
Novčan bijo bać Ćevo i pošalje na nagovor ti novi gostivi on svog Šimu da položi za kola i motorbiciglu. Očo otac ga onaj i iz prvog položijo a kažu faličan.
„Sada je on među nama, sada je član kros bande i neće praviti problema“ – veli jedared glavni motoraš bać Ćevi.
I bilo jedno vrime tako, sve u redu pa je išo Šime kojdi sa društvom po svita obašo, svima drago samo da nije kod kuće.
E al nevolja nastala, kad je dolazijoi kući pa tamo pa vamo motorom pa natrčo bać Antunu na špediter sastrag ovi baš vukli brašno iz mlina. O Bože sveti, sve bilo ku snig da je napado.
Pa onda snaš Agnezinu kvočku s pilićima pogazijo, ma samo je jurijo a nije gledo, pa se ništam propne pa iđe na jednom točku.
Posebna mu je draž bila kad prošiša punim gasom nuz Čiliku, a Čilika gluv ku top, ni ne obazre samo se trgne kad ga vitar od motora zanese.
I tako on biž vamo pa tamo, pa se kosiri, niko mu na kraj stati.
Al jedared iđe on, prva ,druga treća………….ooooopaaaaaaa…
Motor na jednu stranu a Šime onako bez šlema direktno Klari i Beli u avliju al pravo je letijo ko je gledo kažu da je bilo za ne povirovati.
O ta doba se manijo motora, a latijo se iđišta po banjama dok se nije malo zaličijo od lomova, posli je samo ćutijo i odranjivo zecove.
A sve se trevilo tako da je Čilika jedared pobisnijo i čeko ga i kad ga je primetijo samo uzo i gurnijo tragač prid motor.
Išo je Čilika i na sud al su ga ku malo faličnog oslobodili, a Čilika je inače ogluvijo u vojski od topa i od strava malo obolijo na živce, pa mu sirotom baš i nije tušta tribalo da ga kogod izvuče iz takta.
Tako se završilo Šimino trkanje i zjalenje sa svitom, udarijo je kako je on mislijo na najslabijeg al mu je taj najslabiji tek zadjo da ga se sića dokle god je živ, pa je tako Šime uvik prid kišu kuko od bolova a vragovi iz komšiluka oped kažedu.
„Eno dreči se magarac biće kiše“
To su kazali oni kojima je Šime godinama pakostijo, al jeto sad kad je svatijo ninjim mogo ama baš ništa.
