Skrnavljenje „Nemirne ravnice“

Spomenik „NEMIRNA RAVNICA“ na obodu Tavankutsko – Čikerijske šume podignut je 1971. godine u znak sećanja na poginule Tavankućane koji su iz baze koja se nalazi u okviru kompleksa i iz ostalih dvadeset i devet baza na području Tavankuta i okolnih naselja, krenuli put Dunava sa Osmom vojvođanskom udarnom brigadom u okviru koje su se borili.

Od tri stotine mahom golobradih mladića, njih 76 se nikada nije vratilo. Tim ljudima je podignut ovaj spomenik.

Nikada „NEMIRNA RAVNICA“ nije nikome smetala, ali u zadnjih tri godine počele su sve intenzivnije krađe sa spomen obeležja. Nestajale su :cigle, železnički šliperi koji su služili kao stepenište, pre tri godine otuđen je masivni metalni poklopac sa samog bunkera. Po rečima predsednika mesnog odbora SUBNOR-a, Petra Šegine, o svim krađama i nestancima obaveštavani su SUBNOR, policija, mesna zajednica. Do sada ni od koga nema niti pomoći u vidu obnove niti odgovora o tome ko bi mogao biti počinilac, ovog slobodno rečeno zločina. Vidno ogorčen Šegina priča da ima saznanja da se ovde noću okupljaju narkomani, ali očigledno i lopovi.

Ukoliko se nastavi ovim tempom, Tavankut će sasvim je izvesno ostati bez jednog od svoja tri spomen obeležja posvećena učesnicima NOB-a, jer je situacija kulminirala do te mere da noćni posetioci lome i lupaju mermerne ploče, oštećuju sve, razbacuju okolo izmrvljene mermerne ploče na kojima je pisalo možda ime njihovog pretka. Ali oni za to nemare.

Nemoćno sležući ramenima, ne znajući šta je to u ljudskom umu što tera (ne)čoveka da učini nešto ovako Pero Šegina  pokazuje naokolo razbacane ostatke nekada blistavo belih mermernih ploča,iščupane šipke i niz drugih oštećenja.

U ime budućnosti na odgovornima je da zaštite ovaj spomenik posvećen „BUNTOVNIM SINOVIMA NEMIRNE RAVNICE“, upravo kako je napisano jer i ploče sa ovim natpisom pisanom u slogovima su razbijene i razbacane.