Predlog zakona roditelj negovatelj koji je od strane ministarstva predložila ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, a Vlada Republike Srbije usvojila, našao se u skupštinskoj raspravi.
Zakon je od samog početka mirisao samo na ideju skupljanja političkih poena od strane ministarke Stamenkovski. Ista ona ministarka koju je sadašnja vlast nazivala ,,Milica lažljivica“ predložila je zakon koji je izradila radna grupa, sastavljena od strane pojedinih udruženja i saveza invalida (režimska udruženja) koji su svoje predloge usaglasili sa idejom vlasti. Tako je izrađen nacrt upućen na javnu raspravu. Tada se videlo da je sve laž.
Takozvana javna rasprava je održana u Beogradu i u Subotici. Naravno, ni mediji ni stručna i zainteresovana javnost nisu obavešteni o održavanju sednice već su na nju došli samo pojedini roditelji dece koji su informisani od pojedinaca koji su imali uvid u dešavanje oko zakona. I na tim i takvim javnim raspravama čuli su se argumentovani predlozi. Nažalost, nijedan od tih predloga nije prihvaćen, jer prosto sve se radilo oko medijske manipulacije da se zakon donese i usvoji, a ne da se problem roditelja kroz zakon roditelj negovatelj trajno reši.
Neprihvatljivo je i da opozicija, koja u Skupštini učestvuje u radu, daje legitimitet za donošenje ovako nepravednih zakona na štetu građana Srbije. Jer ne bi trebalo zaboraviti da je upravo opozicija podržala roditelje i predlagala više puta da se stavi na dnevni red zakon roditelj negovatelj, ali sa bitno drugačijim rešenjima, bez diskriminacije i narušavanja prava roditelja i staratelja.
Ovakvim Predlogom zakona od strane Vlade Republike Srbije, dobićemo zakon koji roditelje koji godinama brinu o svojoj deci, a pri tome su mnogi onemogućeni da rade ono za šta su se školovali, ponižava. Pre svega time što se roditelji staratelji moraju opredeliti da li žele da rade ili žele da brinu o svom detetu. Dilema koja je diskriminatorska, jer se uskraćuje pravo na rad, što je protivno ustavu Republike Srbije. Naknada je takođe ponižavajuća, jer bi sasvim sigurno morala biti veća od minimalne cene rada koja je predviđena. Iznos naknade se po Zakonu usklađuje jednom godišnje, umesto da se usklađuje bar kvartalno u skladu sa rastom cena na malo.
Pored toga, ima i dosta nelogičnosti da se status prava roditelj negovatelj gubi kad roditelj ili staratelj napuni 65 godina. Iako ti roditelji i staratelji i dalje ostaju da brinu o svojoj deci, zakon im uskraćuje naknadu.
Bilo je puno medijske pompe oko Zakona roditelj negovatelj, ali sam zakon nije ispunio očekivanja javnosti. On je pre svega ispunio očekivanja vlasti da se donese i da samu vlast on puno ne košta, jer im finansijska sredstva trebaju za druge finasijske manipulacije radi održanja na vlasti.
Radenko Martić
