Slabiji prinos pšenice

Na sastanku ratarske sekcije Asocijacije poljoprivrednika održanog u Novom Sadu usvojena je odluka da se od tehničke Vlade zatraži hitno donošenje uredbe da Robne rezerve otkupe 200.000 tona pšenice po ceni od 25 centi po kilogramu, sa uračunatim PDV-om.

„Prema našim kalkulacijama troškova proizvodnje pšenice u 2012. godini, oni po hektaru iznose 1.041,81 evra sa PDV-om. Prema proceni stručnjaka, ovogodišnji prosečni prinosi za region Vojvodine biće četiri tone po hektaru, a za region uže Srbije 3,5 tone po hektaru, što ukazuje da minimalna otkupna cena kilograma pšenice treba da bude 25 centi, dok bi se isplativost proizvodnje pšenice u regionu uže Srbije postigla sa otkupnom cenom od 30 centi po kilogramu“, navodi se u saopštenju ove asocijacije.

S obzirom da postoji višegodišnji trend smanjenja površina pod pšenicom, a to je slučaj i ove godine, cena bi trebalo da bude viša u odnosu na prethodnu godinu, a intervencija Robnih rezervi bi sprečila obaranje cene pšenice na tržištu od strane prerađivača i trgovaca. U suprotnom, niska cena pšenice, uz nepovoljne agroekološke uslove i proizvodnju na granici isplativosti, dovela bi do još drastičnijih smanjenja površina pod pšenicom u narednoj godini i velikog deficita ove žitarice na domaćem tržištu, stav je poljoprivrednika okupljenih u Asocijaciji.

U subotičkom ataru žetva pšenice je započela protekle sedmice, a prvi otkosi pokazuju da prinos neće biti na nivou prošlogodišnjeg, i prema procenama ratara, kretaće se između četiri i pet tona po hektaru. Pri tom, zbog neizvesnog otkupa i otkupne cene, najverovatnije je da će poljoprivrednici nakon žetve pšenicu uskladištiti u silosima, čekajući neko bolje vreme za njenu prodaju. Kako je izjavio komercijalni direktor kompanije  „Agroposlovi“ kao zakupac Fidelinkinih mlinova, Dejan Pilja, spremni su da otkupe svu ponuđenu količinu pšenice.

S obzirom na niži prinos, i znatno skuplju setvu, zbog repromaterijala, goriva i veštačkog đubriva, i dosadašnjeg lošeg iskustva sa otkupom, ratari već sada razmišljaju da na jesen pšenicom zaseju samo one površine kojima je to neophodno zbog plodoreda, jer je u krajnjoj računici isplativiji uzgoj kukuruza i suncokreta.

V. Laloš, Danas