Njegov prvenac „Peto sunce“ je na konkursu Saveza slepih Srbije dobio specijalnu nagradu, ali ovaj roman još nijedna domaća izdavačka kuća nije štampala.

– Odbilo me je dosta izdavača, ali se „Peto sunce ipak nedavno pojavilo kao zvučna knjiga u izdanju Pokrajinske biblioteke – kaže Nenad.

Nemoć da radi i nemir da stvara naveli su ga da i sam počne da piše. Flomasterom je ispisao gomilu i pisanije uobličio u „Peto sunce“. Nagradu za prvenac iskoristio je da kupi kompjuter s govornim softverom i uz elektronsku lupu koja uveličava slova 26 puta sada piše svoje drugo delo „Džoli džoker bend“, čiji je moto ljubav i romantika gde se, kaže, najbolje snalazi.

– Ja se još nadam da će „Peto sunce“ ugledati svetlost dana i kao štampana knjiga. Ne predajem se i zbog bizarnosti kojoj sam se dobro nasmejao. Čuo sam da je izdavačka kuća koja me je odbila odbila i Tišminu „Bernardijevu sobu“. To me je, eto, utešilo i počeo sam pisati novo delo, a izdavačima, ako se jave, biću zahvalan – kaže Nimčević.