Slobodna zona (večiti) potencijal

U mnogim sferama, Subotica je često bila inovativnija u odnosu na ostatak Srbije, ali još češće grad kojem nikako nije polazilo za rukom da tu inovativnu inicijativu materijalizuje kroz razvoj grada. Da ne idemo daleko u istoriju i ne pominjemo fudbal ili Sarićev let avionom, osvrnimo se na poslenje dve decenije.

Prva Slobodna zona u Srbiji osnovana je u Subotici 1996. godine, kao veliki potencijal u daljem razvoju industrije. Za 15 godina postojanja, Slobodna zona Subotice se mnogo sporije razvijala nego industrijske i slobodne zone nekih drugih gradova, pa se došlo u situaciju da su neki manji gradovi podigli industrijsku proizvodnju na mnogo viši nivo od Subotice.

Google earth, 2007. godine satelit je prolazio iznad grada i pravio snimak gde je zabeležio postojanje dve hale na prostoru u Malom Bajmoku.

Sadašnja Slobodna zona je na ovoj lokaciji od 2007. godine, kada je do tada najveći korisnik Loher zbog povećanja obima proizvodnje zahtevao veći prostor, zbog čega je kompletnu proizvodnju preneo u Mali Bajmok, a sa sobom i Slobodnu zonu. Ona se do pre koju nedelju prostirala na 11 hektara i 62 ara, sa 26000 kvm proizvodnog i magacinskog prostora. Skupština grada je na poslednjoj sednici izglasala proširenje zone na dodatnih 16 ha, u okviru kojih će svoje mesto naći i Norma grupa.

Zanimljivo je napomenuti da je zemlja na kojoj se proširuje Slobodna zona bila poljoprivredna sve do nedavno, kada je krajem 2009. godine gradska vlast podnela zahtev Ministarstvu poljoprivrede za prenamenu zemljišta u građevinsko i prenošenje nadležnosti sa republike na grad. Poražavajuća činjenica je ta što je u period od 2002. do 2008. godine u Srbiji vladao investicioni bum, koji su iskoristili Inđija i Pećinci dok je Subotica u velikom meri tragala za zemljom koja joj je bila ispred nosa.

Da Slobodna zona predstavlja potencijal, u to ne treba sumnjati, međutim da li će taj potencijal biti iskorišćen, ili će se istorija po ko zna koji put ponoviti, vreme će pokazati.