Slučaj kradljivca kokošaka

Posli drugog sveckog rata još je fajin svita bilo po selima.Bilo je doduše i joni koji su bili zaposleni. Jedan od nji je bijo i Mijo, dobar i čestit čovik bez ijedne greške , čovik kakog samo poželiti mož.

Mijo je bijo mašinovođa tiro je lokomotivu i znao je da ne bude kod kuće danima, trajala je obnova zemlje i tribalo je vuć kojšta vagonima a mašinovođa je bilo relativno malo. Odlazio je od kuće onako kako mu je red vožnje ajzlibana nalago, isto je tako i stizo. Ujtru,u podne,poslipodne..

Jedared se trevilo da je otiro ajzliban za varoš i kad je kolega mu priuzo smenu i pozakačinjo stočne vagone sijo je sa njim u ajzliban i došo do svog mista di stoji i tu sašo na stanici i krenijo lagacko pišice kući tu digod prid jutro još ni sunce nije počelo rudit s’istoka.

Išo je lagano pasirala mu je šetnja šorom posli par dana sidenja u ajzlibanu i truckanja. Štogod se zamislijo i na jedno dvi-tri duži od kuće čuje štogod iza leđa, okrene se kad ono Pajo i sinovi mu žure s’vilama u rukama.

„Oooooooo dobar’ jutro Mijo! Nismo te vidili već podrug dvi nedilje. Kako si? „ „Ja sam Bogu fala dobro. A Vi? Kud će te s’otim vilama? „ „Iđemo kod Šandora i Kače, ušo njim noćas lopov u kokošinjac i zatvorili su ga, Šandor navuko rajbere i potpač’jo vrata od kokošinjca da ne izađe ta bitanga dok ne dođu renderi“ „Pa jel znadu ko je? I meni se moja Cuka žali da nam furtom nestaje pileža i j’ovako moramo davat pa još i lopovi,eeeeeeeeeee bitange i netribaši. Pa kad će Milic’ja doć? „ „jevo prija tri frtalja sata je odkaso Bela na konji, pa će ji doneti, neg aj ti s’nama“

kokoske

Aj Mijo s’njima uđe u avliju kod Šandora i Kače kad ono jedno dvadest čeljadi al svi s’kojkakim proštacima u rukama , i sve po spisku lopovu . Kad su vidili Miju svi se obradovali i počeli pripovitku sa njim, o lopovluku najviše i ko bi to mogo biti?  „ne znam al za primer ostalima triba ga obisiti“- veli Mijo i drekne  „ Đubreeee lopovsko , aj izviri da ti mi sudimo a ne milic’ja“

U tom stane Bela sa aptikama  , još nije ni stavo redovno a sa aptika skoču tri milicajčine alllllll ku od briga odvaljeni , repetirali puške sklonili svit i dvojca stanu sa strane i držu vrata od kokošinjca na nišanu, a jedan ode i otpeči rajber i  dračov stub  i ’itro odskoči u stranu i zalegne.

„ Ovde narodna milicija u ime zakona iziđi sa podignutim rukama !!!! „ – drekne jedan od nji.

Svit zanimijo i čeka, kad jedared, polako otvaraje se vrata od kokošinjca iznutra ,taman sunce izašlo. Svi gledaju………I odjedared svi počnu vrtit glavama te gledaju u Miju te u lopova.

Lopov je bila Mijina Cuka.

Krala je i prodavala pilež nikim banda loli , za sitne novce i te novce sakrivala. A Mijo ? Nikad je nije malim prstom tako ni viko na nju, a sad je samo kazo Miliciji

“Molim vas drugovi vežite je i vodite je da je nikad više ne vidim“. A ona, samo je sagnila glavu, s lisicama na rukama,i tiho prozborila “čula sam tvoje riči,zbogom i izvini” Posli jedno dvi nedilje se obisila u zatvoru.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR