Smanjenje prihoda lokalnim samoupravama?

Svetska banka smatra da bi opštinama u našoj zemlji trebalo smanjiti pripadajući deo poreza na zarade. Samoupravama, umesto sadašnjih 80 trebalo bi da pripadne 40 odsto.

 

Srbija će, da bi smanjila manjak u državnoj kasi, morati da umanji davanja optšinama i gradovima. Ukoliko nadležni budu slušali savet Svetske banke, brzo će odustati od pre dve godine započete fiskalne decentralizacije. Izveštaj ove institucije „Pregled finansija i rashoda jedinica lokalne samouprave“ nagoveštava da bi najefikasnija mera bilo smanjenje „kolača“ koji lokal dobija od poreza na zarade. Umesto sadašnjih 80 odsto, opštinama bi valjalo da pripadne 40 odsto, baš kao i pre 2011. godine i izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

 

Tih 40 odsto bi se slivalo u državnu kasu, dok bi se manjak u lokalnoj kasi mogao nadomestiti povećanjem poreza na imovinu kako građana tako i privrednih subjekata.

 

Opštine manjak od poreza na zarade mogu da nadomeste većom naplatom poreza na imovinu, ali pre svega od preduzeća. Iskustvo većine evropskih zemalja pokazuje da se od građana ne može previše naplatiti. Zemlje koje najviše ubiraju od imovine, Velika Britanija, Francuska i Danska, to uspevaju na račun industrijskih giganata.

 

– Ovo nije trenutak za raspravu o tome da li lokalne samouprave imaju previše ili nedovoljno novca. Imajući na umu fiskalnu situaciju, svi nivoi vlasti se moraju prilagoditi – rekao je Vilijam Dilindžer, autor izveštaja. – Najbolji i najjednostavniji način bio bi da se udeo opština u prihodu od poreza na zarade vrati na pređašnji nivo. Ima i imovine koja uspeva da izbegne poreznike, to je imovina kompanija. Može se prikupti više novca ukoliko se ona oporezuje na tržišnu, a ne knjigovodstvenu vrednost. Lokal ovaj izvor, ipak, ne treba da posmatra kao rudnik zlata. Druga mogućnost je povećanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Ona je sada visoka u centralnim delovima, ali je niska na obodima naselja. Treba da bude tolika da podmiruje troškove uređenja infrastrukture. Treća mogućnost su manje subvencije lokalnim komunalnim preduzećima.

 

NISU PREZADUŽENI

 

Opštine i gradovi u Srbiji nisu prezaduženi. Krediti lokala iznose oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Svetska banka, međutim, upozorava da zakonom treba ograničiti koliko lokal može da se zaduži. Trenutni zakoni skoro da omogućavaju bezgranično zaduženje.

 

Novosti



KOMENTARI

  1. CIRINELA kaže:

    Apsolutno se ne slažem da se da pravo opštinama da utvrđuju visinu otimanja od građana. Subotička elita je ovom gradu donela samo zlo. 
    Činjenice koje govore da ne treba imati poverenje u ovu vlast da neće zloupotrebiti mogućnosti koje im zakonodavac daje :
    1. Na predhodnom popisu broj zaposlenih je bio 225 radnika u lokalnoj samoupravi. U 2012-toj se taj broj popeo na 355 iako je za taj period broj stanovnika opao za cca 8000. Ako uzmemmo bruto platu tih novozaposlenih
    videcemno da oni koštaju građane Subotice preko 100 miliona dinara godišnje.  
    Uz ovako rasipničko i bahato ponašanje čelnika lokalne samoupave ne znam 
    šta očekivati nego novo guljenje kože. Slična situacija je i u javnim preduzećima.
    Dakle Olivere , mani se praznih priča, otpusti višak ljudi koje si natrpao po kancelarijama i oslobodi građane bede. Za ovo stanje u Subotici nam nije kriva republička vlada već ti i tvoji koalicioni nezasiti partneri. 

  2. zorandjala kaže:

    covek normalno rezonuje a vi ga ocenjujete negativno, ili niste normalni ili ocenjujete iz gradske kuce sa sluzbenog kompjutera.

  3. djomla kaže:

    Šta znači nedostatak sredstava u budžetu države?

    To ne znači da će se neko otpustili ili smanjiti plate već da će prestati da se ulaže u infrastrukturu. Jednostavno će skresati budžete sa razvoj škola, fakulteta, bolnica, puteva itd… Nijedan veliki infrastrukturalni pojekat nije pokrenut u Srbiji.

    Što se tiče kulture i sporta te stavke odavno ne postoje u budžetu. Nema samo Subotica problem sa pozorištem, već i Beograd sa Muzejom savremenih umetnosti. Film je ostao bez ijednog dinara.

    Sve u državi može stati ali plate i penzije se ne smeju dirati. To je politika koja se vodi.

    Na žalost ovo Suboticu i sve ostale gradove direktno postavlja u podređeni položaj u odnosu na državu. Biće grebanja za svaki dinar iz Beograda pa ko bude spretniji.

  4. Ivica kaže:

    zorandjala:

    covek normalno rezonuje a vi ga ocenjujete negativno, ili niste normalni ili ocenjujete iz gradske kuce sa sluzbenog kompjutera.

    Evo ja sam mu dao minus…ne zato što nije tačno to što tvrdi, već zbog površnog pogleda na celu problematiku…

    Svi znamo da ova velika koalicija u SU mnogo košta….jbg, svako mora dobiti deo kolača, a to samo postižeš delegiranjem nadležnosti i multipliciranjem JP i radnih mesta…

    Da imamo jednostranački sistem, ili da bi nekim slučajem jedna stranka bila u mogućnosti da formira većinu, mogli bismo diskutovati o nekim uštedama…ovako bi svaki rez dovodio do sukoba, raspada, pa i vanrednih izbora koji bi nas tek koštali ihahaj…

    E sad, da se vratimo na temu…koliko bi ovo zaista uticalo na lokalne samouprave? Pitam zbog toga jer mnoge veće firme u SU imaju sedišta u Beogradu, pa da li to ima neke veze sa raspodelom poreza na LD? 

  5. Aleksa kaže:

    Ivica

    Bez obzira gde se nalazi sedište preduzeća, porez na zarade i doprinos za zdravstveno osiguranje se uplaćuje prema mestu boravišta zaposlenih. E,sada je pitanje po kojem se ključu ova sredstva raspodeljuju između republike i opštine.

OSTAVITE KOMENTAR