Šoping-centri se prilagođavaju kupovnoj moći

Zbog sve manje potražnje pokazuje se potreba za drugim načinom privlačenja kupaca.

Smanjenje kupovne moći je dovelo do toga da potrošači radije idu u manje prodavnice, a velike kupovine su već pošlost – tvrde veće organizacije za zaštitu potrošača, čiji rukovodioci tvrde da građani u poslednje vreme većinom prate samo akcije velikih šoping-centara. Građani troše racionalno, kupuju samo ono što im je zaista potrebno, a to mogu nabaviti i u manjim prodavnicama.

Zbog toga je osetno smanjen promet šoping-centara u poslednje vreme. Da bi se uhvatili u koštac sa nastalom situacijom, svoju poslovnu politiku su promenili, formirali na sličan način kao i manje prodavnice, približavajući se potrošačima.

– Kupci u današnje vreme većinom kupuju samo količine koje zadovoljavaju njihove svakodnevne potrebe, a mi ponudu formiramo u skladu sa tim trendom – izjavila je za Večernje novosti Marijana Kristić, direktorica jednog dela Merkator S-a.

Stručnjaci kažu da osim prehrambenih proizvoda, skoro svu drugu robu građani kupuju u manjim radnjama. Taj trend inače nije karakterističan samo za Srbiju, i za očekivati je da će još neko vreme potrajati.

Problem ne predstavlja samo smanjenje kupovne moći već i smanjenje broja kupaca koji su mesečno pravili velike nabavke. Mnogo više građana se odlučuje za manje prodavnice i mnogo više se kupuje od malih proizvođača.

– Svakodnevno obilazim više prodavnica. Na različitim mestima kupujem jaja, sir, testeninu, i na taj način na svemu mogu uštedeti po malo. Vredi obratiti pažnju na akcije mesnih proizvoda, jer se na taj način po mnogo povoljnijim cenama može nabaviti meso. Na pijacu idem kasno popodne, jer je tada jeftinije i voće i povrće – izjavila je za Večernje novosti Marija M. iz Beograda.

Sve je manja razlika među cenama malih prodavnica i velikih šoping centara, i to je takođe „logična posledica“ besparice – objašnjavaju u lancima prodavnica.

U proteklih nekoliko godina sve je izraženije smanjenje kupovne moći. Preduzeća koja su se prilagodila ovom neprijatnom trendu i koja su ponudili razne usluge i akcije postigla su da i dalje imaju stabilno poslovanje, šta više, pokazatelji pojedinih firmi ukazuju i na uvećanje. Slična je situacija i u mesnoj industriju, koja je u proteklih nekoliko godina morala da se suoči sa čak desetopostotnim smanjenjem na polju prodaje.

Uprkos svemu, trgovački sektor je i dalje najvitalniji deo srpske privrede. Podaci Privredne komore Srbije govore da ova grana daje 11,7 posto bruto domaćeg proizvoda, a tu se zapošljava čak 19 posto radne snage.

Magyar szo