Ko nije poželeo da sa putovanja donese i neku sitnicu koja će ostati kao opipljivo podsećanje na taj događaj? Davno je to neko shvatio i turistima ponudio drangulije koje zovemo suvenirima. Svako mesto koje je imalo i malo ambicija da bude turistička destinacija, imalo je prodavnicu na kojoj piše „Souvenir“.
Ona na Paliću, bila je u sklopu Velike terase, u jednom od dva aneksa koja gledaju na Veliki park. Zbog dotrajalosti konstrukcije, aneksi su srušeni 1977. godine. Suvenirnica je tada već bila zatvorena.
Oblikovati zanimljiv predmet koji bi se ponudio turistima, nikad nije bio lak zadatak. I danas su to često stvari koje nisu dosegle neku estetsku vrednost. Isto važi i za upotrebnu vrednost, što kad-tad vlasnik tih suvenira mora sebi da prizna. No ipak, ti predmeti predstavljaju nekakvu uspomenu, pa tako nastavljaju da skupljaju prašinu.
Šezdesetih godina, suvenir nad suvenirima bila je gondola koju su naši ljudi donosili iz Trsta. Na svom putu od počasnog mesta na regalima, pa do tame podruma, služila je i kao igračka klincima, jer, reč je o čamcu.
Kada se danas inventariše starudija po tavanima i podrumima vidi se da neki predmeti odolevaju vremenu. U nekim stanovima na zidovima ili vitrinama još žive „uspomene“ sa letovanja, boravak u banjama ili na planinama. Od subotičkih suvenira, ako je suditi po berzi antikviteta, najviše je sačuvano bakarnih tanjira. Da li zbog materijala ili izrade, vlasnici ih još čuvaju.
Proizvodio ih je Aurometal, ne samo sa motivom Subotice već i drugih mesta.
From Russsia with Love
Nedavno je iz Rusije u Suboticu došla jedna žena i sa sobom donela najnužnije stvari. Preciznije, stigla je iz jedne od država bivšeg SSSR-a i u koferu ponela džezvu koju je dobila od majke iz Moskve, kao suvenir.
Nije bilo lako napraviti minimalni spisak stvari koje su potrebne, a džezva je ušla u najuži izbor zbog sentimentalnih razloga.
Ovih dana, šetajući pored prodavnice “Metalac” u Subotici, imala je šta da vidi. Ista takva džezva stoji u izlogu, sa istim latiničnim slovima na čije značenje do sada nije obraćala pažnju.
U “Metalcu” su u nekom momentu shvatili da dobar suvenir mora da ima upotrebnu vrednost, ili će pre biti da su se dosetili kako lončići mogu da dobiju status uspomene ako na njih napišu: Iz Srbije s ljubavlju.
Slično su razmišljali i u preduzeću “Narodna radinost” kada su domaće rukotvorine ponudili u prodavnicama širom Jugoslavije i u inostranstvu. Ćilime, vezove, grnčariju, predmete od drveta pravili su zanatlije i amateri, domaćice i umetnici.
Otvaranje prodavnice “Narodna radinost” u Subotici, početkom sedamdesetih
Sve to vreme tragalo se za savršenim suvenirom. U Subotici bi to bio neki od simbola grada, ali nikad do kraja nismo bili zadovoljni. Pedesetih godina, preko okeana, gde su tada već imali visoke frižidere, počelo se kačenjem magneta na njih, najpre kao držača za papiriće-podsetnike, a potom i sa kojekakvim ukrasima.
Frižider ili kakva druga metalna površina, postali su izložbeni prostor, a magneti površina na koju mogu da stanu svi prizori koji su se do tada gurali na razglednicama, ćupovima, figurama i drugim predmetima.
Duvanski komplet – Aurometal Subotica
Jeftini, mali, lagani, magneti nisu u rangu narodnih rukotvorina ili umetnički oblikovanih predmeta, međutim, uspeli su da nađu svoje mesto u već natrpanim stanovima, gde su se pogubile i mnogo dragocenije stvari.
Lansky
