Spartak u doba Ajaksa

Karnevalska atmosfera u gradu. Viore se plavo bele zastave iz automobila, svi govore samo o jednom – o Spartaku. Suboticu je tresla fudbalska groznica kao nikad. Prošlo je 14 godina od kada su  standardni prvoligaši postali večiti drugoligaši. Stasala je generacija koja i ne pamti Batu Ognjanova i njegov Spartak.

Sada je vreme za povratak na veliku scenu, u društvo velikih. Prethodnu sezonu, Zvezdi je nesrećno izmaklo finale Kupa šampiona. Šest godina ranije, to finale je igrao Partizan, Dinamo je uzeo Kup sajamskih gradova (UEFA), Džaja je najbolje krilo sveta, tu je nepobedivi Hajduk…

Bilo je to leto 1972. Najvažnija sporedna stvar potpuno je zaokupila Subotičane. Prvaci druge lige imali su da prođu dvostruki baraž da bi postali prvoligaši.

Pred odlučujuću utakmicu sa titogradskom Budućnošću, novine pišu da grupa organizovanih navijača (Stoimir Andonović, Lajčo Pandžić, Šandor Kadar, Blaško Evetović, Janoš Nađ Torma, Geza i Bela Brajkov…), poziva sve koji dođu na stadion da obuku plave ili bele košulje, majice, haljine…ili da ponesu neki detalj u tim bojama.

U klub je došao i Gojko Janjić, predratni igrač ŽAKa, preteče Spartaka.

„Godine 1932. sreli smo se u kvalifikacijama takođe sa klubom iz Titograda, tada se zvao FK Balšić. Tamo smo izgubili 1 : 0 ali smo u Subotici pobedili 5:0. Svih pet golova dao sam ja…“ – ispričao je Gojko.

Mnogi od onih koji vole najvažniju sporednu stvar, obožavaju i njene sporedne detalje i sporednosti. Stadione, suvenire, lopte, dresove…Ozbiljniji klubovi napravili su ozbiljan biznis od specijalnih izdanja retro dresova, odnosno opreme koju su fudbaleri nosili u neka prošla vremena. Pogotovo ako su tada zabeleženi neki značajni uspesi.

Kakav je dezen bio u modi nekada, koje su kombinacije bile najbolje, to je tema koja može da zainteresuje i ženski deo publike.

Ima klubova koji retko ili nikako ne menjaju izgled svojih majica. Jedan on njih je i Ajaks.

Na veliku utakmicu iz Švajcarske tada  dolazi i subotički stomatolog  Dušan Riznić. Veliki Spartakovac hoće lično da predvodi navijanje. Iz Švice je doneo poklone – komplet dresova kakve nosi prvak Evrope Ajaks, naravno u plavo-beloj varijanti.

Bilo je to vreme vladavine Ajaksa i totalnog fudbala. Holanđani, koje smo do kraja šezdesetih redovno punili, sa fudbalske margine su stigli na vrh i osvojili Evropu novom fudbalskom filozofijom. Naredne, 1973. godine, Ajaks je osvojio treći uzastopni Kup šampiona, protiv Juventusa, u finalu koje se igralo u Beogradu.

Ali, vratimo se u Suboticu 72’ gde je “Panonski Ajaks”, na prepunom Gradskom stadionu, jurio gol zaostatka iz Titograda. Posle 0:1 u gostima, Plavi su pobedili 2:1 kod kuće. Po propozicijama koje važe danas, slavili bi Đetići , ali tada, skor je bio nerešen i pristupilo se izvođenju penala.

Tek u šestoj seriji Titograđani greše. Publika je u opštem oduševljenu provalila na teren.

Na svečanu promociju novog prvoligaša i dodelu pehara za prvaka II lige, stigao je veliki gost iz Urugvaja.

Penjarol iz Montevidea, višestruki prvak Južne Amerike i klupski prvak sveta, prijateljskom utakmicom na Gradski stadionu, uveličao je svečanost.

Bila je to prilika da Spartakovci obuku svoje „Ajaks“ dresove.

Podsetimo se još i to da je ta utakmica završena rezulatom 1 : 1.

Lansky