Spomen česma na Paliću

Spomen česma na Paliću, koja se nalazi uz samu obalu jezera, pored Velike terase i Muzičkog paviljona, izgrađena 1912. godine, u čast završetka izgradnje objekata na Paliću i Gradske kuće u Subotici, po projektu mađarskih arhitekata Marcela Komora i Dežea Jakaba. Već sam pomen imena ovih izvrsnih arhitekata, govori nam da ovaj spomenik kulture ima odlike toliko spominjanog umetničkog pravca u ovom kraju, secesije. Moram napomenuti da Komor i Jakab nisu izražavali svoja dela isključivo u secesiji, ali su njihova najveća dostignuća i najlepši objekti građeni upravo u ovom stilu.

Naime, spomen česma je izvedena po najskromnijem idejnom rešenju, ali najuspešnije uklopljenom u novoformirani ambijent šetališta ispred Velike terase, Muzičkog paviljona do same obale jezera. U Istorijskom arhivu Subotica pronađena su četiri idejna rešenja Spomen česme. U ove svrhe grad je obezbedio 3000 kruna, te je kao najpovoljniji izvođač, radove izvela kamenorezačka radionica „Marvanjipar (Márványipar)” iz Subotice.

Jedan od idejnih rešenja bio je i skulptura dečaka sa štitom, ali do realizacije nije došlo s obzirom da su se projektanti savetovali sa poznatim mađarskim vajarem Žigmondom Štreblom. Po želji tadašnjeg gradonačelnika Karolja Biroa Spomen česma je izvedena od dva bazena, trolisne osnove, spoljašnji zasađen cvećem, i unutrašnji viši, u koji teče voda iz skulptura, soma, divlje patke i liske.

Ove skulpture su izvedene u visokom reljefu i postavljene na centralni monolit. U međuprostoru su niše sa tekstom o istorijatu Palića. Prvobitno su tu bili stihovi poznatog mađarskog pesnika Dežea Kostolanjija. U periodu između dva svetska rata, tekst je izmenjen i sada je istovetan na ćiriličnom, latiničnom i mađarskom pismu o istorijatu Palića.

Iznad niša su isklesane, kao i skulpture ribe i ptica, u visokom reljefu, glave devojaka sa raspletenim uvojcima. Na sam vrh monolita je postavljena žardinjera zaobljene uglova kao i obli bazeni, umesto predviđene skulpture dečaka.

Šezdesetih godina je ova spomen česma bila izmeštena na lokaciju ispred Ženskog kupatila, a na mesto nje postavljena skulptura „Krila” rad vajarke Ane Bešlić. Godine 1981. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica je izvršio premeštanje Spomen česme na prvobitnu lokaciju, a skulptura „Krila” je postavljena na čelo poluostrva. Tom prilikom je na spomen česmi izvedena nova vodoinstalacija. Manja oštećenja su restaurirana, a glave ptica su rekonstruisane u veštačkom kamenu sa zatvorenim kljunovima, zbog same prirode materijala. Temeljna restauracija spomen česme na Paliću izvršena je 1995. godine kada su se rekonstruisale nedostajući delovi, glave ptica, zatim su skulpture odlivene u bronzu. Ovoga puta je priroda materijala dozvoljavala da se glave ptica izvedu sa otvorenim kljunovima, kako se vidi na originalnom crtežu Jakaba i Komora. Izmena materijala za skulpture, kamena u bronzu, doprinela je da se sačuva autentičnost, i da nova likovna i estetska vrednost bude zaštićena od daljih oštećenja.

Zbog svoje estetske, umetničke, kulturne ali i istorijske vrednosti, ova česma postala je nezaobilazan detalj na fotografijama turista. Takođe, svaki turistički obilazak Palića podrazumeva, bez izuzetka, i priču o nastanku ovog spomenika kao krune velikih dela čuvenih projektanata koji su doprineli da naši gradovi, Subotica i Palić, budu prepoznatljivi po ovim kitnjastim umetničkim delima.

Dokumentacija MZZSK Subotica