Srbija bez srednje klase

U Srbiji gotovo da ne postoji srednja klasa po evropskim standardima. Čak i da se ublaže evropski kriterijumi, privilegiju da se nazove pripadnikom ovog društvenog sloja kod nas uživa manje od jednog procenta građana, piše Blic.

 

S obzirom na to da u toku meseca samo na potrošačku korpu ode više od 400 evra, neophodno je bar dva i po puta više novca da onaj ko čini naš srednji sloj sebi priušti pristojan automobil, ode na letovanje ili zimovanje, uplati kurs nekog stranog jezika, redovno posećuje bioskop ili pozorište, što praktikuje svako ko pripada zlatnoj sociološko-ekonomskoj sredini Londona, Praga ili Berlina.

 

Ekonomista Miroslav Zdravković ocenjuje da pripadnik srednje evropske klase u proseku ima platu iznad 2.500 evra mesečno kojima finansira navedene aktivnosti.

 

“Posmatrajući samo ekonomske parametre, može se reći da naša srednja klasa i ne postoji, ili da je čini svega 40.000 ljudi”, objašnjava Miroslav Ružica, bivši viši naučni savetnik Svetske banke.

 

Ekonomista Aleksandar Stevanović ovoj brojki, međutim, pridodaje još nekoliko hiljada onih preduzetnika koji se na razne načine dovijaju da prikriju svoje prihode ne bi li smanjili fiskalne obaveze prema državi.

 

Kako bilo, pomenutu grupu ljudi, prema procenama sagovornika, kod nas uglavnom čine pojedini profesori, menadžeri, lekari, dizajneri koji imaju univerzitetsko obrazovanje, znaju bar jedan strani jezik, kompjuterski su obrazovani, poseduju automobil u prosečnoj vrednosti od oko 10.000 evra, stambeno su obezbeđeni i svom detetu mogu da priušte školovanje u inostranstvu, što su parametri i za one koji čine ovaj sloj u razvijenijim zemljama Zapada.

 

Ako se pak o onima koji su na sredini društvene lestvice sudi iz sociološkog, tačnije vrednosnog, a ne materijalnog ugla, onda bi se prema rečima Ružice, ta brojka znatno uvećala jer bi se u srednju klasu svrstali i zaposleni u javnom sektoru i koji imaju primanja malo viša od republičkog proseka.

 

Nezavisno od toga po kom kriterijumu se sudi o ovom sloju, za sve koji spadaju u srpski srednji sloj tipično je, prema rečima Ružice, da svoj vrednosni okvir određuju u skladu sa preovlađujućim u društvu, čiji su nosioci državne agencije i institucije. Time gube svoju nezavisnost, što nije slučaj sa evropskom srednjom klasom.

 

“U našim uslovima vidljiva i mala usmerenost ka javnom delovanju, za razliku od evropske srednje klase koja više deluje kroz razne javne asocijacije i medijsku sferu pa je i kritičnija prema javnim institucijama”, objašnjava ovaj bivši profesor na Univerzitetu Indijane u SAD.

 

Dopunski rad

 

Specifičnost srednje klase je i dopunski profesionalni rad, recimo, univerzitetskih profesora, umetnika ili dizajnera. Srednja profesionalna klasa u dodatnom radu često nalazi materijalnu, ali i duhovnu dopunu stila življenja. Primer za to je i apliciranje za projekte raznih fondova, koje mnogim pripadnicima srednje klase, u Evropi i kod nas, predstavlja dodatni izvor prihoda, tumači Miroslav Ružica.

 

Ekonomski parametri za srednju klasu

 

– mesečna primanja iznad 1.000 EUR

– dopunski profesionalan rad kao dodatni izvor prihoda

– poseduje automobil vredan od 9.000 do 12.000 EUR

– bar jednom godišnje odlazi na letovanje ili zimovanje

– redovne posete pozorištu, bioskopima

---

---