Srndaći negovani na Paliću premešteni na Frušku goru

Šest srndaća koji su u Zoo-vrt na Paliću stigli kao bebe, nakon što su ovde odnegovani, ovog petka premešteni su u prihvatilište u Ristovači, pored Bača kojim upravlja JP „Vojvodinašume”.

„Svako lane koje je stiglo ovamo ima neku svoju tužnu priču”, objašnjava Kristijan Ovari, biolog Zoo-vrta. „Lanad su ovamo stigla kao mala, često sa nekim ozbiljnim povredama, naročito tokom žetvenih radova u polju kada stradaju od kombajna. Mi ih onda lečimo, hranimo na cuclu, upravo kao bebe, na svaka tri sata, sve dok ne ojačaju i ozdrave. To je sastavni deo rada sa tako malim životinjama”.

srna

Međutim, nakon što odrastu u ovakvom zoo „vrtiću”, ovi srndaći ne mogu biti vraćeni u prirodu, pa je njihova dalja sudbina rešavana od slučaja do slučaja.

Sada su Zoo-vrt na Paliću, kao naš jedini vrt koji već duže od decenije ima prihvatilište za divlje životinje, i JP „Vojvodinašume” uspostavili institucionalizovanu saradnju sa prihvat jednog broja divljači.

Na taj način u zaštitničko okrilje smeštaju životinje koje ne spadaju u zaštićene vrste, već su lovna divljač.

„Pošto su odrasle uz ljude, njihov opstanak u prirodi je uvek bio problematičan, jer se ne plaše ljudi i biće ustreljene”, priča Ovari, dok srndaći bez ustezanja prilaze žici kojom su ograđeni kako bi prišli gostima koji su se okupili u Zoo-vrtu.

Ovari objašnjava da je srndaćima u subotičkom prihvatilištu postalo tesno, a da će u novom staništu imati veterinarski nadzor, ograđen, i tako zaštićen prostor od jednog hektara.

Pre toga, ovde će im uzeti krv, kako bi još jednom proverili njihovo zdravlje i obeležiti ih ušnim markicama. Uzimanje krvi i DNK otiska, baza je za buduća istraživanja.

„Veterinarski fakultet u Beogradu radi projekat kojim želi da proceni genetsku varijabilnost divljači u Srbiji, da se utvrdi stepen srodstva, i proceni situacija sa kretanjem divljači na terenu. To su dragoceni podaci, a zoo-vrtovi svugde u svetu podržavaju istraživački rad, jer je i nama u interesu bolji uvid u populaciju divljih životinja. Osim toga, za svako buduće istraživanja, postojaće baza podataka sa kojima mogu da se uporede”, objašnjava Ovari.

Radnici Zoo-vrta pripremili su kombi kojim će srndaći biti preneti na svoje novo stanište, i gde će nastaviti da žive u svom prirodnom okruženju, a plaha divljač oseća užurbanost oko njihovog kaveza pa se povlače od ograde. Ipak, za manje od dva časa, biće na svom, novom prostoru. Marta Takač, direktorka JP „Vojvodinašume”, objašnjava da je za obe institucije ovo izuzetno važan projekat.

„Sarađujemo dugi niz godina, i pokušavamo da se nadovežemo na određeni vidove rada ovog vrta. Pored našeg lovišta u Ristovači kod Bača 2014. godine, napravili smo prihvatilište za lovnu divljač koju uzgajamo, a to je ritski jelen, jelen lopatar, srneća divljač, mufloni. Oni se nalaze na 21 ha prirodne hrastove šume. Ova srneća divljač koja je ovde odnegovana i stasala u zdrave jedinke zbog prostora treba da se preseli kod nas u prihvatilište gde će imati potrebnu negu, jer više nije u mogućnosti da se vrati u prirodu. Planiramo da u drugoj polovini ove godine, pored prihvatilišta, formiramo i park divljači u Kaću, gde će moći da žive na kvalitetan način. Ovaj park divljači imaće i edukativni karakter, a biće i u službi turizma”, kaže Takač.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. jasso kaže:

    Za ovo ne treba drugi komentar,nego samo velika pohvala,za ove ljude i ustanovu koja je ovo odradila,samo nesto drugo bode oci,a to je naslov ovog teksta,koliko ja znam Fruska gora je preko dunava na Sremskoj strani,a i Bac i Kac,su na Backoj strani i nemaju nikakvih dodirni tacaka sa Fruskom gorom,osim mozda,da je sediste Vojvodina suma tamo,a onda treba tako i napisati,inace u zadnje vreme primecujem sve vise ovakvih gresaka u vasim tekstovima,sta je razlog tome…

OSTAVITE KOMENTAR