TURSKO GROBLJE
Sedamdesetih, prilikom izmeštanja dela trase Halaškog puta između Zorke i kasarne, zbrisano je 400 godina staro tursko groblje i tu je sagrađen trafo. Dve decenije kasnije, subotička islamska zajednica zatražila je prostor za sahranjivanje po svom obredu. Dobili su deo Senćanskog groblja.
Kafana MALI MIR
STARI MLIN
Sa pozicije današnje željezničke stanice, kada tuda još nije prošao gvozdeni konj, vidimo prvu trospratnicu u Subotici.
Parni mlin, posle 2.svetskog rata krojačko preduzeće TITOVKA, deo konfekcije Željezničar.
Radnici Titovke 1955. god.
1972. je srušena da ustupi mesto novoj robnoj kući ali se na to čekalo sve do 1987.
Nacionalna štedionica
Jedna bomba je pala na zgradu današnje Nacionalne štedionice na Korzou i srušila jedno krilo. Posle rata je privremeno sazidan jedan prizeman objekat koji je služio kao poslovni prostor dok se nisu stekli uslovi za obnavljanje srušenog.
ZLATNO JAGNJE
Od nazad
Da li je eksplozija na susednoj zgradi uticala na statiku hotela Zlatno Jagnje (since 1856.) ili ne, tridesetak godina kasnije konstrukcija,tada već Doma JNA, više nije bila bezbedna i objekat je zatvoren.
1984. je konačno srušen.
Sagrađena je potpuno nova zgrada ali sa starom fasadom.
1986.
Kuće Grofa Oskara Vojnića
Kuća Grofa Oskara Vojnića i ostali objekti, zauzimali su ceo blok u širini današnjeg Otvorenog Univerziteta. Saveznički bombarderi su spust ili 8 bombi i zbrisali sve sa lica zemlje. Zato danas imamo tako veliki parking u centru grada.
Na ovim mestima su bili pogoci 18.09.44. u ovom delu grada. Na tim mestima su danas uglavnom nove zgrade ili parkinzi.
Zadužbina Marije Vojnić Tošinice
Na Palićkom putu, levo od ove zgrade, deo zadužbine Marije Vojnić Tošinice pogođen je sa pet bombi. Na tom mestu je danas Ekonomski fakultet. Ova zgrada je srušena početkom šezdesetih i ustupila je mesto studentskoj menzi.
Administrativna zgrada Carinarnice
Na kraju ulice Pap Pala, pogođena 18. septembra 1944.
(pogled iz Bistričke ulice)
Krilo zgrade Željezničke štamparije
Današnji MESŠC ili „Ivan Sarić“ – sa dvorišne strane.
Bombardovanje 1944.
Vidi još na : SRUŠENO…1.deo
Kafana Mali Mir je bila na mestu robne kuce? Kad je srusena?
Unapred, hvala na odgovoru
Posalje mene uciteljica u tadasnjoj "Jadran" skoli,onako sa casa,( to je tada bilo sasvim normalno ) godina 1955,da pitam u Titovki da li je stigla Balon-svila.Nije stigla – ja uredno referisem uciteljici.Od tada je proslo 55 god. a ja ni dan danas ne znam sta je to zapravo balon – svila 😉 Zato znam da je na fotografiji Korza odnosno Prokesa beli Pezo 404, model sa pocetka 60-tih,san snova svih ljubitelja automobila u tadasnjoj SFRJ.lepo se vidi kako skrece u ul.Dj. Djakovica,zuta kocka, na pocetku Korza saobracajni znaci zabrane za traktore i zaprezna vozila.Lepo se vidi i Napredkova knjizara ( u zgradi Prokesa) zvali smo je "Kod tetka Zore". Zapravo i nije bila knjizara vec prodavnica skolskog pribora i papirnica.Pre toga se tamo prodavao jedno vreme hleb a jos ranije je to bila komisiona radnja i u njenim izlozima (prema Korzu i prema Engelsovoj) za nase tadasnje poimanje sveta – nevidjeni luksuz iz inostranstva.
Sic trasit gloria mundi…
"Napretkova knjizara" nikada nije bila knjizara, uvek je bila papirnica jer Napredak nikada i nije stampao knjige. Valjda zato.
Ja se te knjizare secam jer sam kao mali dobio bonove, tj. majka je umesto decjeg dodatka dobila neke bonove sa kojima smo mogli da kupimo bilo sta u Napredku. I tako, mi i velika vecina dece u roku od par dana isprazni knjizaru. Napredak se nikada nije oporavio od tog drzavnog poduhvata. Sta reci, Seseljeva ideja ’90.
Robna kuća Centar je izgrađena 1976. a mesto joj je ustupila ta kafana (srušena verovatno koju godinu pre) i stara Mlekara koja se tada preselila na današnje mesto. Tu iza je kažu bila i mala benzinska pumpa i stajalište za fijakere.
Više o tom prostoru vidi na temama: SUBOTIČKA NULTA TAČKA i ROBNE KUĆE
Pored kafane Mali Mir je bilo jedno dvorište u kome se kupovala " kiselina " sa salaša-ovčije kiselo ekstra klase. U parku je bio spomenik Florijan koji je sada iza Velike crkve i fali mu dvoje ili troje stepenica . Na mestu velikog parkinga bila je trava i žbunje gde smo igrali fudbal. Na mestu Radnilkog Univerziteta bilo je dečje igralište sa ljuljaškama i klackalicama .
Napredkove prodavnice smo zvali knjižare ker su one osim kancelariskog materijala prodavale i učila. Tu se podrazumevaju sve knjige i sveske koje su potrebne od prvog razreda osnovne škole do enciklopedija i univerzitetske literature.
Krcma "Mali mir" i deo Nicin palate gde se vidi Singerovo predstavnistvo,na trenutak se setim poslovodje i mog komsije,danas bi bio preko 100 godina star.Nezaboravni miris sveze kafe iz "Uniona",zadah spricera rakije na ficok, piva i duvana iz Malog mira.Tamo valjda nikad nije ni bilo nekog drugog pica.Taj miris se mesao sa mirisom konjske balege i urina sto su ga ostavljali fijakeri cekajuci musterije.Svi ti mirisi behu propraceni zvucima harmonike slepog harmonikasa koji su dopirali iz kafane na ulicu.Slepac je svirao za pice.Vonj iz mlekare i nije bio bas najprijatniji.Preko puta svega je bio mali parkic a u njegovoj sredini skulptura sv.Florijana (svecima se ne prave spomenici) zastitnika od vatre i patrona vatrogasaca.Na skulpturi se lepo vidi da u jednoj ruci drzi drveni cabar sa vodom za gasenje.Na ivici parka prema mlekari je bila benzinska pumpa obojena u zeleno.Takve pumpe sam vidjao jos samo u Americkim filmovima na temu mafija – prohibicija.Dalje je bilo decje igraliste na kome se i moja skromnost svojevremeno ljuljala i klackala kosti.Iza igralista je bila poljana osrednje velicine na kojoj je obicno gostovao kakav Luna-park ili neki omanji cirkus.Nakon toga skrecemo u Celovecku ul.pravo pred vrata Dvorista za suncanje Fekete bazena.Ulaznica 20 dinara.Za taj novac sam dobio imunitet na sve viruse i bakterije,sve svinjske i pticje gripe,hepatitis od a do z,sva zla i pokore iz registra savremene medicine.Meni ni Cernobilj valjda ne moze nista.
Mislim da bi iz danasnje perspektive shvatanja zdravlja i higijene,tesko koja majka pustila svoje dete da se okupa u tadasnjem Fekete bazenu gde su retko menjali vodu a jos redje sipali hlor.Ja sam se prilicno raspisao a imao bih mozda jos toga za pricu.
Tempus fugit.
1978. godine, staro Fekete kupatilo je na raspolaganje dobio mačevalački klub. Počeli su da rade oko njega i zatrpali manji bazen ali su odustali od daljeg uređenja. Pokazalo se da privođenje nameni i održavanje, zahteva podosta sredstava koja klub nije imao.
Manji bazen pun šuta (početkom osamdesetih)
Stvarno, Florijan je izuzetak među svecima, što se spomenika tiče. Ima jedan u Somboru i jedan u Zemunu ili Pančevu. Zbog svoje uniforme deluje zanimljivo, više kao lik iz Asteriksa i Obeliksa.
Zgrada na uglu ul. M.V. Tosinice i Palickog puta je svojevremeno bila sediste opstine "Novi Grad" ( 10 i 11 kvart) kasnije su te opstine ukinute pa je tu smestena Visa ekonomsko -komercijalna skola. Mene bi zanimalo koje godine (egzaktno ) pocinje gradnja Ekonomskog fakulteta ? Jednostavno nisam u stanju da se setim kada je to bilo.
Signa temporum.
Ekonomski fakultet je počeo sa radom 1960. godine i ove godine su proslavili pola veka (okrečili su u plavo). Građen je na prostoru na kojem je takođe bio deo zadužbine porušen 1944. Posle rata je taj plac služio kao drvara ili neko stovarište.
Pogoci na teritoriji Kertvaroši
1966.
Računski centar i studentski dom su izgrađeni polovinom sedamdesetih. Uskoro ću postaviti slike izgradnje fakulteta.
Više o Zadužbini videti u prvoj epizodi subotičkog History channel – a:
Stara zadužbina Marije Vojnić Tošinice
Nesto ne stojim bas najbolje sa datumima ali imam neki predosecaj da je u Kertvarosu prvo izgradjen fakultet a tek potom osnovna skola.Kertvaros nije imao osnovnu skolu pa se islo u nizim razredima u Jadran a od 5 razreda u Skolu broj 6 (kod glavne poste ) kasnije je izgradjena skola "Jovan Mikic".Plac na kome ja izgradjen fakultet bio je sve i svasta samo ne drvara.Jedno vreme je bila tu cak i stala za konje Subotickog "Transporta" – kasnijeg Dinamo-transa. Drvara je bila na uglu ul. A Parcetica tamo gde su one dve ogromne zgrade za stanovanje.Sve u svemu u Kertvarosu je pre 50 god. otvoren fakultet a u celom naselju nije bilo ni jedne jedine asvaltirane ulice.Bilo je nesto kaldrme,uglavnom na Palickom putu i Carinskoj ulici,kasnijoj Papa Pala.
OŠ Jovan Mikić zvanično radi takođe od 1960.
Drvara je bila na mestu Ekonomskog 1945. po rečima jednog savremenika. Kasnije je plac izgleda služio i za druge namene do izgradnje fakulteta.
Kertvaroš je dobio asfalt tek osamdesetih (najviše u drugoj polovini. A do tad, blato, mrak…) Jedino što je bilo bezbedno deci na putu iz škole. Vukli smo se zimi kući satima dok ne polomimo led na svakoj bari u Teslinoj (asfaltirana polovinom osamdesetih).
Na karti Kertvaroša iz 1928. vidim da na toj strani gde je fakultet i nije bilo nekih ozbiljnijih objekata. Sasvim moguće da je taj srušeni deo zadužbine bio na nekom drugom kraju (videti mapu pogodaka).
Karta je veoma zanimljiva,pravi dragulj.Meni se cini da je pre rec o katastarskoj karti nego o planu grada,bilo kako bilo,steta je da se vidi samo otsecak do Carinske ul. odnosno do kolskog ulaza u teretnu stanicu,koji je nekad bio direktno sa Palickog puta.Lepo se vidi i tramvajska pruga oznacena isprekidanom linijom.Zanima me da li je na karti oznacen i odvojak tramvajske pruge otprilike negde na sredini poteza izmedju Carinske ul. i zelj.mosta.Tamo je postojala skretnica i tramvaj bi bio usmeren u samu teretnu stanicu.Naravno to nije bio uobicajeni gradski tramvaj za prevoz putnika nego – nazovimo ga"teretni"- i tada bi se zaustavio na betonskoj rampi za pretovar.Sama rampa za pretovar je bila jedna mozda cak i unikatna konstrukcija.Pravljena je na tri nivoa.Na gornjem (prvom) bi se postavili normalni zeljeznicki teretni vagoni napunjeni ugljem (valjda iz Bosne) prilikom otvaranja vagona ugalj bi se obrusio na srednji (drugi) nivo odakle bi ga radnici lopatama ubacivali u tramvajske (teretne) vagone koji su bili na donjem (trecem) nivou.Odatle bi se,napunjeni vracali na normalan gradski kolosek i vozili do termoelektrane gde je ugalj bio potreban za lozenje parnih kotlova.Eto tako je Subotica imala i "teretni" tramvaj.
Laudator temporis acti.